Demograf: Realno je da negativan prirodni priraštaj dostigne rekordan nivo

Vesti 25. feb. 202113:535 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Demograf Goran Penev izjavio je da bi ove godine razlika između broja umrlih i živorođenih u Srbiji mogla da premaši 60.000.

Penev je kazao da ukoliko bi se ostvarila predviđanja o daljem povećanju mortaliteta uz istovremeno smanjenje nataliteta, realno je očekivati da u 2021. godini negativan prirodni priraštaj ponovo dostigne rekordan nivo.

Republički zavod za statistiku saopštio je danas da je tokom januara 2021. godine u Srbiji umrlo 10.417 osoba, a 4.550 je živorodjenih beba.

Demograf Penev kaže da je nakon godinu dana, potpuno očigledno da je daleko kraj epidemije, pa je još rano za „kompleksno“ sagledavanje efekata kovida-19 na stanovništvo Srbije.

„Ipak, mnoge demografske posledice su i sada vrlo vidljive, i ne mogu se svesti samo na kretanje mortaliteta i morbiditeta, već i na fertilitet, migracije, pa samim tim i promene ukupnog stanovništva zemlje“, rekao je Penev.

Naveo je da je u Srbiji, po zvaničnim podacima, do 25. februara 2021. od kovida-19 umrlo 4.400 osoba. U periodu mart 2020 – januar 2021, broj smrtnih slučajeva od kovida-19 iznosio je tačno 4.000, ili 3,7 odsto ukupnog broja umrlih u istom razdoblju.

„Ukupna smrtnost je sa gotovo 110.000 umrlih, za 16.300 ili za 18 odsto veća nego u razdoblju mart 2019 – januar 2020. Ako se posmatra cela 2020. godina, broj umrlih je iznosio 115.000, što je najveći godišnji broj preminulih od završetka Drugog svetskog rata“, istakao je demograf.

Penev naglašava da je došlo do naglog povećanja ukupnog broja umrlih u poslednja tri meseca (novembar 2020 – januar 2021), za 51 odsto u odnosu na isti period pre 12 meseci (novembar 2019 – januar 2020).

„Povećanje smrtnosti bilo je najveće u decembru prošle godine. U tom mesecu je umrlo više od 17.000 osoba, što je za 97 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine, i ujedno predstavlja apsolutno najveći mesečni broj umrlih u poslednjih 70 godina. Nažalost, značajno povećenje smrtnosti, nastavljeno je i u januaru ove godine“, rekao je Penev.

Preliminarne procene – prosečni životni vek smanjen u doba korone

Po najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj umrlih je prošlog meseca bio za petinu veći nego istog meseca 2020. godine, neposredno pre evidentiranja prvih zaražavanja koronavirusom.

„Iako se ne raspolaže konačnim podacima o smrtnosti po starosti i polu, kao vrlo realne se mogu smatrati preliminarne procene demografa da je prosečni životni vek stanovnika Srbije u doba korone smanjen za oko 1,5 godina (sa 75,9 u 2019. na 74,4 godine u 2020) i tako sveden na nivo od pre deset godina“, rekao je demograf.

Ocenio je da se povećanje broja umrlih za više od 20.000 ne odnosi samo na obolele od kovida-19, već prvenstveno na umrle od ostalih uzroka.

„Fokusiranost sistema javnog zdravlja na borbu sa epidemijom, manjak lekara i ostalog medicinskog osoblja koje bi se bavilo lečenjem nekovid pacijenata, odlaganje operacija i redovnih terapija ostalih obolelih lica, a prvenstveno hroničnih bolesnika, samo su neki od razloga što je 2020. godine u Srbiji došlo do velikog povećanja ukupnog broja umrlih“, objasnio je Penev.

Vrlo je verovatno da će indirektne posledice epidemije kovida-19, dodao je demograf, uticati na pogoršanje zdravstvenog stanja celokupnog stanovništva i izazvati nastavak trenda povećanja broja umrlih i u 2021. godini.

„Raspoloživi podaci o natalitetu upotpunjuju nepovoljnu sliku o prirodnom kretanju stanovništva Srbije u 2020 godini. Sa ukupno 61.700 živorođenja, ona se izdvaja kao godina s najmanjim godišnjim brojem živorođene dece u poslednjih 120 godina, tj. od daleke 1900. godine“, rekao je Penev.

Obzirom da se samo za decu rođenu u novembru i decembru može reći da su začeta u doba korone, Penev smatra da će rađanja u 2021. godini biti još malobrojnija, možda čak i ispod 60.000.

„Na osnovanost takve pretpostavke upućuje i podatak da je u januaru rodjeno svega 4.550 dece, ili za 12 odsto manje nego godinu dana ranije“, rekao je demograf.

Na pitanje šta su, osim pandemije kovida-19, razlozi za sve veći negativan prirodni priraštaj, Penev je naveo nepovoljnije ekonomske prilike u zemlji, povećanu opštu neizvesnost izazvanu pandemijom, smanjene mogućnosti države da u potpunosti ostvari mere predvidjene postojećom strategijom podsticanja rađanja.

„Ne treba zanemariti ni uticaj koji će svakako imati drastično smanjenje broja sklopljenih brakova u 2020. godini“, zaključio je Penev.

Komentari

Vaš komentar