Demograf: Broj stanovnika u Srbiji najmanji od Drugog svetskog rata

Vesti 28. sep 202221:4488 komentara
Ljudi, šetači, šetnja, lepo vreme, proleće,
Izvor: N1

"Rezultati ovogodišnjeg popisa pokazaće da u Srbiji ima sigurno pola miliona ljudi manje nego 2011. godine. To je nešto što već znamo na osnovu vitalne statistike (podataka o umiranju i rađanju) koja se u kontinuitetu prati. Na ovaj broj možemo dodati između 100.000 i 200.000 ljudi koji nisu u zemlju godinu i duže dana. Međutim, i ako dođemo do toga da sada ima 700.000 manje stanovnika nego na prethodnom popisu, taj broj neće biti najdramatičniji podatak, mnogo će alarmantniji biti podaci o tome ko je podneo najveći teret depopulacije, odnosno kako su određeni delovi Srbije izgubili ogroman broj stanovnika", kaže za Danas demograf Vladimir Nikitović, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka.

Ako bi se ispostavilo da u Srbiji sada živi 700.000 ljudi manje nego 2011, to bi značilo da zemlja ima najmanji broj stanovnika još od Drugog svetskog rata. Nikitović, ipak, podseća da je Srbija u „depopulaciji već 20 godina, 30 godina smo u negativnom prirodnom priraštaju“.

„To su procesi koji se jako sporo menjaju i nastaviće se i narednih decenija“, navodi Nikitović.

Sagovornik Danasa dodaje i da će migracije nastaviti da teku svojim tempom, pogotovu u situacijama kada dražave koje su glavne destinacije za ljude sa ovih prostora – poput Nemačke, rade na tome da privuku radnu snagu koja im nedostaje.

Problem je, međutim, činjenica što popis nekada više nekada manje precizno uspe da predstavi stvarno stanje stvari u ovoj oblasti, pa kako Nikitović kaže, treba sa rezervom i uzeti konačne podatke.

„Popisivač treba da popiše ljude koji nisu tu duže od godinu dana na osnovu izjava članova domaćinstva, a uvek je klizav teren kada se oslanjate na nečiju izjavu. Takođe – negde su cele porodice otišle, pa nema ko da pruži podatke. U prošlom popisu imali smo 300 i nešto hiljada ljudi koji su bili odsutni iz zemlje duže od godinu dana, a 2002. godine taj broj je iznosio preko 400.000 što se nije pokalpalo sa podacima iz statistike glavnih destinacija gde ljudi iz Srbije odlaze“, navodi Nikitović.

Sagovornik Danasa očekuje i da će popis pokazati da su regioni koji su i u prethodnom periodu gubili najviše stanovnika nastavili u istom depopulacionom pravcu.

On stoga podseća na podatke do kojih se došlo u nedavno urađenoj studiji „Ljudski razvoj kao odgovor na demografske promene“, a gde je pokazano da će do polovine veka Beograd izgubiti 3,8 odsto stanovnika, Vojvodina 19,4 odsto, južna i istočna Srbija ostaće bez 33,4 odsto a jugoistočna Srbija preko 40 odsto stanovnika.

„Ako se nastave postojeći trendovi u stopama rađanja i doživljenja (što podrazumeva njihovo blago poboljšanje), 18 od 25 oblasti u Srbiji bi do 2100. godine izgubilo više od polovine svog stanovništva. Borska oblast bi čak dočekala kraj ovog veka bez mladog stanovništva, što je već sada slučaj sa nekim naseljima u tom području. Čak i kada bi se ostvario scenario visokog fertiliteta, koji podrazumeva idealno sprovođenje politika usmerenih ka povećanju broja rođenih, u 12 od 25 oblasti bi se broj stanovnika više nego prepolovio do 2100. godine“, konstatuje takođe izveštaj.

„To je ono što bi zapravo trebalo najviše da zabrine. Delovi zemlje u koje se ne ulaže, ili koji se samo iskorišćavaju, ostaju bez ljudi. Neravnomeran ekonomski razvoj uvek prati ovakva demografska slika“, zaključuje Nikitović.

Opširnije čitajte na Danas.rs.

Komentari

Vaš komentar