Dekan Građevinskog fakulteta: U Beogradu kulminacija investitorskog urbanizma

Vesti 19. jul 202117:59 > 18:5920 komentara
Podeli:

Dekan Građevinskog fakulteta Vladan Kuzmanović navodi da je nedopustivo urušavanje zgrade u Vidovdanskoj ulici u Beogradu i da to ukazuje da nisu poštovane ni procedure ni pravile struke. "Ovde je problem ili što nije bio dobar projekat osiguranja temeljne jame ili nije nešto dobro izvedeno, a sasvim je sigurno da nije izrvšena tehnička kontrola osiguranja temeljne jame", ocenio je on govoreći o zgradi koja se urušila, jer je njena sigurnost najverovatnije bila ugrožena zidanjem objekta pored nje. Dodao je da je u Beogradu na delu kulminacija investitorskog urbanizma.

„Kad kažem da se nisu poštovale procedure, pretpostavljam da je izgradnja počela sa nekim elaboratima bez tehničke kontrole, projekat osiguranja zaštite temeljne jame nije bio kvalitetan, videli ste da su se šipovi porušili kao čačkalice, to ukazuje da je bilo ozbiljnih grešaka ili prilikom projekta ili prilikom izgradnje“, kaže Kuzmanović u Danu uživo na TV N1.

Povezane vesti

Ističe da je mnogo važnije, da se slične stvari ne budu ponavljale, da je „nedopustivo da počinje izgradnja dve-tri podzemne etaže sa nekom dozvolom za pripremne radove. Ovo nisu pripremni radovi, pripremni radovi su da pripremite gradilište, uvedete struju, vodu, ako treba napravite prilazni put, a ovo je već ozbiljan zahvat, što nikako ne može da bude pod pripremnim radovima“.

„Kada se radi projekat za građevinsku dozvolu jedino je on predmet tehničke kontrole, posle toga sledi projekat za izvođenje koji po zakonu nije nužno da investitori daju nekome ko je stručan koji će da kaže da je sve dobro projektovano, tako da nesavesni investitori, u trci za profitom, pokušavaju da preskoče sve faze tehničke dokumentacije, da počnu projekat da rade što ranije, sa što manje istražnih radova da se zna u kakvim se uslovima ta zgrada fundira. Imam utisak da se u poslednje vreme čitava izgradnja svodi na kvadrat i evro po kvadratu, a onda tu nema struke, zato su nam inženjeri manje plaćeni, zato i odlaze“, poručuje Kuzmanović.

Ukazuje da je u slučaju urušavanja zgrade u Vidovdanskoj ulici na Vračaru, pored koje je počela izgradnja drugog objekta, problem što „ili nije bio dobar projekat osiguranja temeljne jame ili nije nešto dobro izvedeno po projektu, a sasvim je sigurno da nije izvršena tehnička kontrola osiguranja temeljne jame“.

Dodaje da ozbiljan investitor ima ozbiljnu ekipu projektanata i izvođača, i da je on taj koji angažuje nadzor.

„Ako hoćete i tu da uštedite, onda se nalaze ljudi na zalasku karijere, početnici ili u penziji… Nesavesni investitori nemaju stalnu ekipu projektanata i izvođača, nego ih menjaju od projekta do projekta“, navodi Kuzmanović i podseća da u slučaju Vidovdanske ulice nisu poštovana pravila struke, inače se ništa od onog što se desilo ne bi dogodilo.

Na pitanje da li je u Beogradu na delu investitorski urbanizam, on potvrđuje i kaže da je „to sada već kulminacija“.

„U ovom konkretnom slučaju prema planu od pre dve godine bilo je predviđeno da se gradi objekat od jedne podzemne etaže, prizemlja, dva sprata i povučenog trećeg sprata. Mogao je da ima maksimalno 700 kvadrata, zato što je trebalo da bude udaljen od susednog objekta. Ako pogledate tablu ovog objekta koji se sada gradi, on ima 1.400 kvadrata, dve podzemne etaže, četiri sprata i povučen peti sprat. Znači, za samo dve godine na toj lokaciji je odobrrena gradnja sa 700 na 1.400 kvadrata, i to upravo ukazuje na probleme da investitori nalaze kanale da izigravaju urbanističke planove, lokacijske uslove dobijaju po svojoj želji, što sve ovaj grad ne trpi“, navodi on.

A kako tumači izjavu zamenika gradonačelnika Gorana Vesića da će investitor snositi troškove štete urušavanja zgrade u kojoj je šest porodica ostalo bez krova nad glavom, od kojih su dve iznajmljivale stanove u njoj, ali i njegovu najavu da će investitori ubuduće morati da imaju osiguranje pre nego što počnu radove, Kuzmanović poručuje da i to može da se izigra, investitor „može da kupi polisu osiguranja na par stotina hiljada evra za par stotina evra godišnje“.

„Ako se suštinski grad ne pozabavi ovim problemom, ovakve kozmetičke izjave neće doprineti kvalitetu gradnje i da se ovakvi slučajevi ne ponavljaju“, ocenjuje on.

Na pitanje kakav je kvalitet ljudi koji rade na gradilištima, Kuzmanović kaže da su građevinski inženjeri koji su ostali u Srbiji izuzetno kvalitetni, ali i ističe da oni moraju da shvate da imaju „izuzetno veliku odgovornost i treba da se suprotstave investitorima ukoliko nešto nije sprovodivo po struci“.

„Sreća je da na tržištu ima posla za sve građevninske inženjere, mogu da biraju, nema potrebe da trpe nesavesnog investitora“, poručuje on i dodaje da ima onih inženjera koji odbijaju investitore i da se za njih zna na tržištu

Nasipi nam nisu projektovani za buduće poplave

A povodom aktuelnih poplava koje su zahvatile Evropu, naročito Nemačku i Belgiju, u kojima je do sada više od 180 ljudi izgubilo život, i da li je Srbija spremna da se odbrani od eventualnih poplava, Kuzmanović navodi da je to kompleksno pitanje, ali i upozorava da se posledice klimatskih promena osećaju već dugi niz godina.

Povezane vesti

„Naši današnji nasipi i akumulacije nisu projektovani za te poplave koje će nam se dešavati u narednim decenijama, neophodno je da se nadležni angažuju da urade nove hidrološke procene, da se provere nasipi, da se postojećim akumulacijama predvidi novi režim upravljanja njima… Pojedine brane jesu obnovljene, ali sistemski u Srbiji nije rađeno“, kaže on i dodaje da je „potrebno i vreme i velika ulaganja“.

„Nekada se znalo da se na klizištima i pored reka ne grade objekti, danas je došla neka nova moda, to će sigurno jednog dana kad dođu poplave doneti veće posledice nego da tih objekata tu nema“, upozorava dekan Građevinskog fakulteta.

Komentari

Vaš komentar