Debata na festivalu Mirdita: Mogu li se povući paralele između Kosova i Ukrajine

Vesti 28. maj. 202219:598 komentara
Podeli:
Izvor: FoNet/Zoran Mrđa

Osnivačica i predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko izjavila je da napad Rusije na Ukrajinu nije nikakav incident, već planiran rat i agresija sa idejom da se za pet dana "denacifikuje" i okupira glavni grad Kijev, dok je rat na Kosovu bio deo raspada Jugoslavije i treba ga gledati u širem konceptu.

Ona je na debati „Problematične paralele: Ukrajina i Kosovo“ u okviru festivala „Mirdita, dobar dan“ istakla da je predsednik Rusije Vladimir Putin imao pogrešnu percepciju, koja je prisutna i u Srbiji, da se Zapad raspada, i da je zbog toga uložio mnogo novca da korumpira „sve te desničarske, ali i leve pokrete“.

Pored toga, ocenila je, bio je ohrabren mandatom nekadašnjeg predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa i njegovim „razbijanjem svetskog poretka“ i izlaskom Velike Britanije iz Evropske unije. Dodala je da je Putina iznenadio otpor Ukrajinaca, ali i snaga ruske vojske, čime je „Rusija već dugoročno gubitnik“.

Biserko je za raspad Jugoslavije rekla da je počeo na Kosovu demonstracijama studenata, da je sve što se dešavalo ličilo na „državni teror“ i da je ukidanje autonomije Kosova i Vojvodine 1990. godine bio „uvod u rat“. Ukazala je da su svi Albanci otpušteni iz državnih institucija i navela da su oni na to „vrlo miroljubivo reagovali“ i da je „taj njihov pacifizam bio veliko iznenađenje i za njih same“.

Biserko je istakla da su Albanci nakon Dejtonskog sporazuma, kada Kosovo "nije razmatrano", počeli da se pitaju da li je "pacifistička politika" Ibrahima Rugove relevantna za situaciju u kojoj se nalaze, zbog čega su formirane prve jedinice takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.

Novinar Idro Seferi rekao je da Kosovo i Ukrajinu upoređuju Putin i neki drugi akteri kako bi se opravdalo "takozvano kršenje međunarodnog prava, pošto je NATO na Kosovu očigledno uzeo teritoriju i napravili su državu". On je ukazao da problem Kosova datira i pre osamdesetih godina prošlog veka, jer su Albanci "neprirodno bili deo nečega što se u kulturološkom i jezičkom smislu zvalo Jugoslavija", zbog čega je "najlakše bilo stigmatizovati ljude koji nisu deo celine".

Rakao je da je između Kosova i Ukrajine sličan narativ kakav je viđen u Srbiji tokom raspada Jugoslavije a to je "da ignorišeš sve postojeće činjenice i teraš tu jednu priču".

Komentari

Vaš komentar