Danas: Australijski Volt od jeseni buši na području Jadar Sever

Vesti 26. jan. 202216:0456 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Premijerka Srbije Ana Brnabić je pogrešila kada je rekla da je ukidanjem Prostornog plana posebne namene stavljena tačka na istraživanja litijuma i bora i da Rio Tinto, ne može da računa na razvoj projekta "Jadar" kod Loznice, jer sudeći po reagovanju pravnika, i to može za koji mesec da se promeni, a dozvole ima više firmi, među kojima je i australijski Volt", naveo je list Danas u tekstu "Australijski Volt od jeseni buši na području Jadar Sever". Istina je i da Rio Sava više nema dozvole za istraživanje tog područja, ali je propušteno da se kaže kako im te dozvole nisu potrebne, jer su rezerve rude na njihovom polju već overene.

Verovatno je istina da niko nije tražio nove dozvole, ali je premijerka propustila da kaže kako ih neke kompanije već imaju, za litijum, bor i druge metale koje istražuju po Srbiji. A baš na polje određeno projektom ‘Jadar’ naslanja se oblast Jadar Sever sa još dve lokacije u neposrednoj blizini, za koje istražna prava ima firma „Asena Investments“, osnovana u junu 2020. u domaćem vlasništvu, ali je u novembru prošle godine prodata zajedno sa dozvolama australijskom Volt Risorsizu, navodi Danas.

Povezane vesti

Spekuliše se da je promena vlasništva bila planirana u startu i da je domaća firma bila u početku samo paravan kojim je trebalo obezbediti dozvole, a da se ne privuče previše pažnje javnosti, već iziritiranoj planovima australijskog Rio Tinta. Bušotine na te tri lokacije, na površini većoj od 290 kvadratnih kilometara, očekuju se od jeseni ove godine, taman posle izbora. Ako se nešto ne promeni. „Asena“ je u martu prošle godine dobila i pravo na istraživanje bakra, zlata, srebra i prateće asocijacije elemenata na području Donje Mutnice kod Paraćina.

Rude litijuma i borita istražuju još kanadska Euro Lithium Balkan, koja je u Srbiji osnovana 2015. a radi na poljima u okolini Valjeva, kao i australijska „Balkan istraživanja“ koja od 2016. otvara bušotine na nekoliko polja kod Kosjerića, Požege, Jagodine i Rekovca.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, trenutno geološka istraživanja u Srbiji vrši ukupno 65 domaćih i 21 strana kompanija.

Aktuelno je 175 istražnih polja od čega 116 radi na istraživanju metaličnih mineralnih sirovina – zlata, bakra, olova i cinka sa pratećim elementima, kao i bora i litijuma. Energetskim mineralnim sirovinama bave se dva istraživanja, a 57 se bavi nemetaličnim mineralnim sirovinama, navode u Ministarstvu.

Jedinstven spisak dozvola za istraživanje ruda ne postoji ili nije dostupan, ali je do okvirnih podataka moguće doći „peške“, preko Geografsko informacionog sistema (GIS).

Iz karte na kojoj su obeležena istražna polja, vidljivo je da se u Vojvodini uglavnom otvaraju bušotine u potrazi za naftom i prirodnim gasom, a nosioci posla su Naftna industrija Srbije (NIS) ili Naftagas.

Domaća preduzeća, uglavnom se bave istraživanjem rezervi pijaće i mineralne vode ili minerala iz opisa njihovog posla, na osnovu višedecenijskih dozvola.

Takva polja imaju Magnohrom, Elektroprivreda Srbije (EPS) i većina rudnika, uključujući novog vlasnika RTB Bora, Serbia Zijing Mining.

Tridesetak novih kompanija sa dozvolama za otvaranje bušotina

Ako se isključe firme sa dugogodišnjim istražnim i eksploatacionim pravima, ostaje tridesetak novih kompanija koje su dobile dozvole za otvaranje bušotina u potrazi za dragocenim metalima, od srebra, zlata i bakra, do litijuma, bora, gvožđa, olova, cinka, molibdena…Od tih firmi samo je sedam domaćih, a strane dolaze sa kapitalom iz Kanade, Australije, Velike Britanije, SAD, Kine kao i Holandije, Malte ili Britanskih Devičanskih Ostrva. Zanimljivo je da su u nekoliko slučajeva, kineski državljani na čelu srpskog ogranka firme osnovane na of šor destinacijama.

Na kraju, na kritike da je naše rudno bogatstvo prepušteno u ruke stranaca, premijerka odgovara da sadašnja vlast „nije ni luk jela ni luk mirisala“ jer je Zakon o rudarstvu, izmenama iz 2006. godine omogućio firmama koje na osnovu dozvola za istraživanje overe rudne rezerve, da dobiju i pravo na eksploataciju bez javnog nadmetanja.

Činjenica je, međutim, da bušotine sve učestalije niču u poslednjih deset godina, a od trke za metalima nisu pošteđena ni zaštićena područja.

Od ukupnog tridesetak firmi koje imaju istražne dozvole, neke i za desetak polja širom Srbije, samo je šest osnovano pre juna 2012. godine, dve domaće i četiri strane. Najveći broj dozvola i novih firmi stigao je u Srbiju posle tog perioda, najviše od 2016. pa nadalje. One danas otvaraju bušotine na području Loznice, Valjeva, Mionice, Čačka, Kosjerića, Krupe, Zvornika, Zaječara, Bora, Majdanpeka, Kučeva, Soko Banje, Petrovca na Mlavi, Jagodine, Paraćina, Novog pazara, Raške, Aleksinca, Pirota, Niške Banje…

Da se dozvole dele kapom i šakom, stranim kompanijama koje su u poslednjih nekoliko godina osnovale svoje ispostave u Srbiji, svedoči i istraživanje Birna, koji je pre dva meseca objavio saznanja o firmama sa istražnim pravima čak i na područjima neposredno uz ili u zonama zaštićene prirode.

Najveća među njima, sa istražnim pravima koja zalaze u područje Nacionalnog parka Đerdap je Konstantin Resources u vlasništvu istoimene australijske kompanije, koja je u Srbiju došla 2017. a ima čak dozvole za 12 lokacija koje pokrivaju 760 kvadratnih kilometara. Uz tu kompaniju su, sa dozvolama za po četiri istražna polja na istom području, Tara gold, koju je u Srbiji 2016. osnovala britanska ISIHC, a njome upravlja Australijanac Piter Hejzajn, kao i domaća Golden Age Resources, koja je počela da radi 2018. godine.

Nešto manje površine na istom području sa deset istražnih dozvola za ukupno 288 kvadratnih kilometara, pokriva Balkan Exploration and Mining, u vlasništvu Reservoir Conslulting sa Britanskih Devičanskih Ostrva, osnovanog u Srbiji 2010. i sa direktorom, kineskim državljaninom. Slična matrica, kineski direktor, centrala sa Devičanskih Ostrva je i kod preduzeća Tilva koja istražuje u zaštićenom području „Kučaj Beljanica“.

Od kanadskih kompanija, Greht Mountain Ventures je 2020. osnovao u Srbiji Valdor Resources, a poslovima upravlja kanadska državljanka Teodora Dečen. Istovremeno, ona je u Agenciji za privredne registre (APR) 2011. registrovana i kao direktorka Stare planine Resources, sa kapitalom holandskog Mundoro Middelena.

Komentari

Vaš komentar