Dan slobode medija: Pritisci na nezavisnost i fizički napadi

Vesti 03. maj. 202107:19 > 14:453 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Svetski dan slobode medija novinari u Srbiji dočekuju u nepovoljnim uslovima za profesionalno bavljenje svojim poslom, izloženi pritiscima usmerenim na njihovu nezavisnost ali i fizičkim napadima.

Reporteri bez granica istakli su u nedavno objavljenom godišnjem izveštaju da je novinarstvo, „glavna vakcina“ protiv dezinformacija, potpuno ili delimično blokirano u 73 odsto, odnosno u 130 od 180 zemalja sveta, a Srbija se nalazi na 93. mestu kao i prošle godine.

povezane vesti

Ta organizacija ocenila je da je „Srbija zemlja sa slabim institucijama u kojoj lažne vesti šire senzacionalistički mediji koje podržava vlada i u kojoj su novinari izloženi gotovo svakodnevnim napadima koji sve više dolaze od vladajuće elite i prodržavnih medija“.

Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić i nemačka ministarka pravde Кristina Lambreht izrazile su, u zajedničkom saopšenju, „zabrinutost zbog napada na novinare i ograničenja slobode štampe u mnogim delovima Evrope ističući da je sloboda medija od ključne važnosti u kriznim vremenima“.

„U demokratiji, novinari igraju vitalnu ulogu u otkrivanju istine i pozivanju vlasti na odgovornost. Njihov posao je da osiguraju da gradjani blagovremeno dobijaju tačne i pouzdane informacije, koje su još važnije u kontekstu pandemije kovid-19“, dodaje se u saopštenju i ističe da je promovisanje slobode izražavanja ključni cilj SE.

Udruženje novinara Srbije (UNS) u proglasu je navelo da su novinari i medijski radnici, uprkos hrabrosti u izveštavanju tokom pandemije i izuzetnom značaju u borbi protiv koronavirusa, bili prvi na udaru pritisaka vlasti i nezadovoljstva građana.

„Trpeli su brojne fizičke napade, uništavanje opreme, uvrede i pretnje na društvenim mrežama i druge pokušaje diskreditacije“, naveo je UNS povodom Svetskog dana slobode medija.

Kako je udruženje istaklo, „vlast i vlasnici medija nedozvoljenim pritiscima su pokušavali da slabe nezavisnost medija, a ekonomski pritisak nastavio se i daljim sunovratom projektnog sufinansiranja, kroz koji se, suprotno propisima, novac gradjana ponovo deli konstantnim kršiocima Кodeksa novinara Srbije“.

Svetski dan slobode medija 3. maj ustanovljen je odlukom Generalne skupštine UN, kako bi se podsetile vlade država da su dužne da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Takođe, taj dan ustanovljen je 1993. godine, kako bi se podigla svest o značaju medijskih sloboda i obeležila godišnjica Vindhuške deklaracije, izjave o principima slobodne štampe koju je sastavila grupa afričkih novinara 1991. godine.

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) od 1997. godine dodeljuje nagradu Giljermo Kano za slobodu medija, pojedincima, organizacijama ili institucijama, koji su dali izuzetan doprinos odbrani ili promocijii slobode medija u svetu.

„Pet minuta gromoglasne tišine“

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ pozivaju elektronske medije da u ponedeljak 3. maja, U PET DO DVANAEST isključe ton i zamrače ekrane, i time se pridruže međunarodnoj akciji PET MINUTA GROMOGLASNE TIŠINE kako bi najširu javnost upozorili na katastrofalan položaj novinarske profesije u Srbiji

„Pozivamo sve medijske radnike da se zajedno suprotstavimo daljoj eroziji profesije kako bi zaštitili slobodu medija i novinara i vratili poverenje građana. Naša uloga nije da služimo željama i ineterisima vlasti, već da svestrano, potpuno i odgovorno informišemo najširu javnost“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su vlast i državne institucije dužne da novinarima i medijima obezbede uslove za neometan, slobodan rad, bez pritisaka i cenzure.

„Nasuprot tome, javno informisanje u Srbiji suočava se sa svakodnevnim političkim i ekonomskim pritiscima, cenzurom i autocenzurom, radnom nesigurnošću, ugrožavanjem bezbednosti, rodnom diskriminacijom, kršenjem autorskih prava i drugim problemima koji direktno ugrožavaju rad novinara i medija“, saopšteno je.

Podseća se da Srbija „neprekidno ponire“ na rang-listi slobode medija Reportera bez granica tako da je sa 54. mesta u 2014. prošle godine pala na 93. poziciju.

Prema najnovijem izveštaju međunarodne NVO Fridom haus, Srbija je tokom poslednje decenije nazadovala u oblasti političkih prava i građanskih sloboda, i zato je svrstana u kategoriju delimično slobodnih država, dodaje se.

„Na Međunarodni dan slobode medija ponovo ukazujemo i na sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca koji svoj težak i odgovoran posao obavljaju za ponižavajuće plate, najniže među svim profesijama koje podrazumevaju visok nivo znanja i integriteta“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da „politički i ekonomski centri moći koriste medije kao sredstva propagande i kreiranja javnog mnjenja u skladu sa njihovim interesima koji su pretežno suprotni interesima društva“. Vlast selektivno tumači i koristi medijsko zakonodavstvo kako bi zadržala direktan i indirektan uticaj na medijsko tržište na kojem umesto slobodne i fer utakmice dominira protežiranje podobnih medija i ugrožavanje medija koji izveštavaju profesionalno i kritički, u skladu sa javnim interesom, piše u saopštenju.

„Ovim povodom ponavljamo i protest zbog činjenice da ni 27 godina nije bilo dovoljno da se otkrije ko je ubio novinarku Radislavu Dadu Vujasinović, da još nije pravosnažno okončano suđenje optuženima za ubistvo kolege Slavka Ćuruvije od pre više od 22 godine i da već 20 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića“, saopšteno je.

BIRODI: U Srbiji stvoren sistem „industrije populizma“

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ocenio je da je u Srbiji više faktora stvorilo sistem „industrije populizma“, u kom su mediji „sredstvo promocije, propagande i odmazde u funkciji lične vlasti“, a da se profesionalni mediji nalaze na margini medijskog sistema.

Ta organizacija civilnog društva je povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija, saopštila da je građanima narušeno Ustavom garantovano pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja, jer je svaki peti građanin zadovoljan informacijama.

„Opisana situacija u medijima stvara svojevrsnu autocenzuru kod građana, jer polovina građana smatra da nije pametno govoriti ono što se misli“, navodi se u saopštenju.

BIRODI je na osnovu devetogodišnjeg monitoringa centralnih informativnih emisija, koji sprovodi po međunarodno uporedivoj metodologiji Memo98, zaključio da su televizije sa nacionalnom frekvencijom postale „sredstvo medijske promocije, propagande i odmazde“.

„Ovu poslednju ulogu je od 2016. godiine preuzeo Pink, izveštavajući o (predsedniku) Aleksandru Vučiću izuzetno mnogo i pozitivno, a o opoziciji izrazito negativno. Ovaj model izveštavanja nakon promene vlasnika primetan je na TV Prva i TV 92… Javni servis koji sa REM čini čuvare javnosti je odustao i od svoje funkcije, a novinari od profesionalne etike“, dodaje se u saopštenju.

Organizacija je navela da je na poslednjim izborima postojala dominacija predsednika Vučića, koji je „spojio partijsku i javnu funkciju“, na šta je ukazala i OEBS-ova Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava u svom izveštaju.“Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) radi po internim aktima koji nisu usklađeni sa zakonom… za šta odgovornost snosi Narodna skupština, koja treba da da saglasnost na Statut Saveta REM-a. REM odbija da poštuje odluke Poverenika za slobodne informacije od javnog značaja u delu omogućavanja podataka iz monitoringa izveštavanja emitera u mašinski čitljivom formatu pod izgovorom da nemaju tehničke mogućnosti“, navode u BIRODI-ju.

Kao dodatne probleme ta organizacija navodi to što su samoregulatorni mehanizmi, poput Saveta za štampu i strukovna udruženja, „neodrživi“, jer nemaju dovoljno resursa da ostvare svoju funkciju, kao i neefikasnu zaštitu radnih prava i neefikasno sindikalno organizovanje novinara.

NDNV poziva građane da pažljivo biraju koji medij prate

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) saopštilo je da obeležavanje Svetskog dana slobode štampe nije važno samo za medije, već prvenstveno za građane, koji treba da znaju da je sloboda medija izborena i deo civilizacijskih i demokratskih standarda, koje je potrebno svakodnevno braniti.

„Urušavanje tog prava ugrožava i temelje demokratije“, navodi u proglasu NDNV i poziva građane da pažljivo biraju koji medij prate, kome poklanjaju pažnju i poverenje.

„Svaki vaš poklonjeni minut je podrška, a na vama je da izaberete kvalitet umesto senzacionalističkih poruka upakovanih u šarene naslovne strane. Na vama je da izaberete jasne i nedvosmislene programske sadržaje, umesto kampanja govora mržnje u kvazi-medijima“, piše u proglasu.

Uz podsećanje da je ovogodišnji Svetski dan slobode medija Srbija dočekala sa veoma lošim ocenama, NDNV upozorava da samo u ovoj godini različite baze novinarskih udruženja beleže više od trideset napada ili pritisaka na novinare – od napada metalnim šipkama, preko govora mržnje na društvenim mrežama, do finansijskih pritisaka i bezbroj neosnovanih tužbi.

„Uprkos tome, verujemo da kvalitetno novinarstvo, koje poštuje standarde profesije, može da ponudi najvažnije odgovore gradjanima na mnoga neodgovorena pitanja i da donese pozitivne promene u našem društvu. Međutim, da bi do poboljšanja došlo, nezavisnim medijima je potrebna podrška građana“, piše u proglasu.

NDNV poziva kolege i koleginice da se pridržavaju Kodeksa novinara Srbije i da budu solidarni sa onima koji su na meti napada nasilnika, političkih aktera i privrednih moćnika.

„Informacija je javno dobro i imamo obavezu da se ophodimo prema njoj sa dužnom pažnjom i profesionalnošću. Budite glasni svaki put kad ste na meti napada ili pritiska, jer zajednica treba da zna da su oni koji postavljaju pitanja u njihovo ime – ugroženi“, navodi NDNV.

Komentari

Vaš komentar