Da li će Loznica da postane mačvanski Tokio – aktivisti imaju drugačiju računicu

Vesti 21. apr 202219:25 > 19:3939 komentara

Može li Loznica da postane mačvanski Tokio, a Krupanj - Šangaj, ako se u dolini Jadra otvori rudnik litijuma? Predsednik tvrdi da može, i da se protestima protiv rudnika propušta šansa da se u srpski budžet, samo od iskopavanja, slije preko četiri milijarde dolara. Aktivisti iz lozničkog kraja imaju drugačiju računicu i tvrde da je to novac koji bi išao kompaniji Rio Tinto, a ne državi.

Ispod njiva u lozničkom kraju krije se na desetine hiljda tona litijuma, procenio je nedavno predsednik države. Kada se te tone pomnože sa trenutnom cenom rude u dolarima, izračunao je predsednik da Gornje Nedeljice leže na milijardama.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavljivala je da bi zahvaljujući rudniku litijuma, fabrici baterija i električnih vozila Srbija povećala rast bruto domaćeg proizvoda za još 15 milijardi evra. A prema proceni napravljenoj u Predsedništvu rudnik ne bi uništio loznički kraj već ga učinio najrazvijenijim u Srbiji.

Povezane vesti

„Da damo po 300, 400 miliona samo za Loznicu i Krupanj, pa bili bi kao Tokio, Šangaj i Moskva za koju godinu – po stepenu svog razvoja“, rekao je Aleksandar Vučić prošle nedelje gostujući na TV Pink.

Loznički Tokio vraćanje je projekta Jadar na mala vrata, misle branioci Gornjih Nedeljica. Ne samo zato što to čuju u predsednikovim izjavama nego to, tvrde, vide i na terenu. Zato pomno prate da li na njivama neko bez njihovog znanja priprema teren za rudnik.

„Mi nećemo dozvoliti da nas bilo ko pravi budalama i da od nas ovde zamišlja neku koloniju ili neki nepismeni narod koji ne zna ništa nego samo da vrti nekakve milijarde i milione baš onako kako to oni rade“, kaže Marijana Petković, iz udruženja „Ne damo Jadar“.

I te milijarde bi išle kompaniji Rio Tinto, a ne državi, tvrdi aktivista Podrinjskog antikorupcijskog tima Miroslav Mijatović. Izračunao je da bi se u budžet slilo samo 366 miliona dolara, oko 91 milion od rudne rente, koja je pet odsto i oko 275 miliona od poreza na profit. Loznica bi od rudne rente dobila tek 36 miliona. Iako je Mijatović uveren da iskopavanja litijuma neće biti, misli da bi od ovakvih projekata država imala više koristi kada bi uz kompaniju deo akcija imali i građani.

„I jedan posto bi zadržala Vlada kao jednu zlatnu deonicu i faktički dala na upravljanje stranom investitoru projekat, ali imala taj, sa tom jednom zlatnom deonicom šansu da kroz veto onemogući neke pronevere ili kontroliše u stvari poslovanje firme i njihove planove u budućnosti“, kaže Miroslav Mijatović, iz „Podrinjskog antikorupcijskog tima“.

Više novca bi išlo u budžet i kada bi rudne rente bila više. Međutim, nije dovoljno samo promeniti zakon i povećati ih sa na 20, 30 odsto, misli profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji Petar Đukić. Problem je, kaže, i naša loša ekonomska situacija.

„I pregovaračka moć onih kompanija koje bi došle tu investirale i odredile uslove privređivanja kao što je to uradila ruska kompanija Gasprom 2008, takvu privilegiju bi verovatno tražile i druge kompanije“, dodaje Đukić.

Pod kakvim god uslovima da posluju, ostaje i problem kontrole uplata rudnih renti, dodaje on. Dosadašnje revizije pokazale su da se te naknade ne uplaćuju redovno i da država nema načina, ili neće, da ih natera da plate.

Komentari

Vaš komentar