Burazer: Nastavlja se proces urušavanja demokratije u Srbiji

Vesti 05. okt 202214:53
Izvor: N1

Programski direktor Centra savremene politike i autor izveštaja "Stanje demokratije u Srbiji 2022" Nikola Burazer izjavio je da se nastavlja proces urušavanja demokratije u Srbiji, pojavljuju se neki novi problemi, a sa druge strane politički život u Srbiji se vraća u nekakvu normalu, koja može da pruži privid da je demokratija u usponu.

Burazer je, predstavljajući izveštaj, rekao da je „činjenica da se u politički život vratio kakav-takav pluralizam“.

Pročitajte još

Podsetio je da je opozicija nastupila na izborima, osvojila je mesta u parlamentu i pokazala spremnost da učestvuje u političkom životu kroz parlament.

„Ako pogledamo malo dublje da li su izborni uslovi bili poboljšani, pa je to dovelo do povratka pluralizma, da li su mediji postali slobodni, pa je to dovelo do promene u političkom životu u Srbiji, onda vidimo da nije došlo do većih poboljšanja, čak je došlo do neke vrste kontroverznih stvari“, ocenio je Burazer.

On je rekao da je utvrđivanje izbornih rezultata trajalo 93 dana, „što je bez presedana i ne govori pozitivno o tome kako funkcionišu institucije koje se bave izborima u Srbiji“.

Kada je u pitanju rad parlamenta, Burazer je rekao da „sa jedne strane imamo povratak u normalnost kakav nije postojao poslednje četiri godine“, dok se sa druge strane u poslednjih par nedelja vidi pokušaj opstrukcije normalnog rada parlamenta i kao primer naveo osnivanje anketnih odbora.

„Povratak opozicije u parlament na neki način predstavlja faktičko stanje snage opozicije u biračkom telu, a ne proizvod poboljšanja izbornih uslova“, ocenio je Burazer.

„Odluka REM govori da ne postoji volja da se mediji u Srbiji oslobode“

Govoreći o pitanju slobode medija, podsetio je na odluku REM da se ponovo dodele četiri frekvencije televizijama koje su ih i ranije imale, a koje nisu adekvatno predstavljale različite političke aktere, već su kršile propise koji se odnose na nacionalne emitere.

Burazer je ocenio da ta odluka govori o tome da ne postoji politička volja i namera „da se u Srbiji mediji oslobode“, odnosno da se pravila koja postoje sprovedu kako treba i da se dobije „značajniji medijski pluralizam“.

On je dodao i da je pravo na okupljanje građana bilo ugroženo i kao primer naveo proteste protiv „Rio Tinta“ prošle godine, ali i šetnju u okviru Evroprajda, „gde se pokazalo da je mirna šetnja ponovo bila ugrožena i dovedena u pitanje“.

„Moj je opšti utisak da gledamo stagnaciju, u određenim specifičnim oblastima gledamo blagi napredak, a u nekim drugim malo veće nazadovanje“, rekao je Burazer.

Bodrožić: Opozicija u većim mestima u Srbiji uopšte nije prisutna u lokalnim medijima

Istraživač Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Vujo Ilić rekao je da je ta organizacija, koja je pratila izborni dan, utvrdila da nije došlo do manipulisanja rezultatima izbora i da uočene nepravilnosti nisu mogle da ugroze rezulate izbora.

On je rekao da je, s druge strane, medijski monitoring utvrdio da je tokom predizborne kampanje zastupljenost kandidata partija vlasti bila gotovo apsolutna.

„Ono što smo videli na terenu bio je nastavak svih praksi koje smo viđali u prošlosti, a to su pritisci na birače“, rekao je Ilić.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić rekao je da opozicija u većini gradova i većih mesta u Srbiji uopšte nije prisutna u lokalnim medijima.

„Na prste dve ruke možete izbrojati lokalne medije u Srbiji koji rade nezavisno i slobodno. Za razliku od devedesetih kada ste imali u Lokal presu, koji je okupljao lokalne, nezavisne novine, oko 50 članica, a u ANEM, koji je pokrivao elektronske medije, još i više. Danas je ta situacija veoma loša“, rekao je Bordožić.

Šef političkog odeljenja u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Dirk Lorenc istakao je značaj implementacije Akcionog plana za Medijsku strategiju.

On je rekao da prethodna Vlada Srbije nije imala volju da donese zakonske propise koji proističu iz te strategije i izrazio nadu da će ih nova Vlada doneti.

„Očekujem da se osnaži nevladin sektor i da se kao takav smatra važnim činiocem u srpskom društvu“, rekao je Lorenc.

Komentari

Vaš komentar