Božović: Protesti – prvi korak, ali suviše se veruje da je učinjeno mnogo

Vesti 09. dec. 202120:4512 komentara
Podeli:
Ratko Božović
Izvor: N1

Sociolog kulture Ratko Božović kaže da je povlačenjem Zakona o eksproprijaciji i predloženim izmenama Zakona o referendumu i narodnoj incicijativi urađen prvi korak, "dobro je urađen, sa užasnim pritiscima medija sa nacionalnim frekvencijama na ljude da ne izađu na proteste", ali misli "da se previše veruje da je ovde učinjeno mnogo, i zato se pominje ta pobeda".

Božović u emisiji Iza vesti na TV N1 kaže da je došlo do mentalne i političke promene koja nije mogla da se umanjuje već povećava.

Povezane vesti

Dodaje da ljudi nisu prihvatili ono što se dešava i u vezi sa Rio Tintom, i sa zakonima o referendumu i eksproprijaciji, za koji mnogi stručnjaci smatraju da je upravo napravljen zbog te kompanije koja ima nameru da eksploatiše jadarit u Mačvi, „rekli su idemo, ovoga je bilo mnogo, preteralo se“.

„Kada se pretera ne samo sa onim što ljudi misle, već i sa ugrožavanjem njihovih prava i sloboda, onda je taj njihov odgovor snažan“, smatra Božović.

Na pitanje zašto misli da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio da posle samo dva protesta ispuni zahteve demonstranata, profesor kaže da je Vučić „shvatio da stvari ne idu baš kako je želeo – da na brzinu uvedu te zakone u političku i društvenu praksu“.

„On je učinio kako je morao, ne bih govorio da je bio nateran, preterujemo kada kažemo da se ovde neko uplašio… Mi imamo sada građane koji se više ne plaše, brane vrednosti koje su dovedene u pitanje“, ocenjuje Božović.

A na pitanje da li Vučićev izlazak u susret građanima populizam, on kaže da je to školski primer i podseća na predsednikov odlazak na razgovor sa meštanima Gornjih Nedeljica, kod kojih je, kako navodi, „došao u trenutku kada su stvari dobile ozbiljan politički ishod – to liči na političku dimenziju uticaja“.

„On će učiniti ono što oni žele i na neki način od njega očekuju. Taj populizam je isključio sve druge, to su on i oni, on kaže ‘to je moj narod koji ću da vodim i zavodim'“, kaže Božović.

Dodaje da je ovo „nagovestilo promenjenu komunikaciju u političkom polju“.

„Mi prvi put imamo da je volja nastala iz nevolje da se ljudi ne pitaju ništa, apsolutno očekuju rešenja od jednog čoveka, da su jednog trenutka videli da im to ne čine polzu, oni prvi put, i to je najvažnije, shvataju da se oni nešto pitaju, da se ta politika tiče njih. Odozdo imamo jednu promenu, gde se pojavljuje pojedinac kao subjekt politike“, ukazuje Božović.

Dodaje da su ljudi u jednom trenutku shvatili da „moraju da budu prisutni u tom političkom polju, jer ono brani njihovo postojanje, tu se, ne slučajno, pojavljuje ekološka dimenzija priče“.

„Što se tiče ekologije, sve postkomunističke zemlje, naročito Balkan, zapustili su potpuno ekologiju, to je bilo na margini. To je polje bilo previđeno i neviđeno, a ono se suštinski tiče i politike i društva, i civilizacije. Sinteza onog što je život sam vezano je za ekologiju. Sada je to sa margine došlo u centar“, ističe Božović.

Navodi i da je „vetar ekološkog osvešćivanja dotakao sve damare života svih“.

„Kad vi to osetite svojim životom, onda niko ne može da vas ubedi da vi niste u tom problemu – da voda nije zagađena, da vazduh nije zagađen, da zemlja nije zagađena. To je par ekselans političko pitanje, to se htelo odvojiti od politike, ne od zvanične politike, nego da bi se ekologija odvojila od onog što su političke stranke, što je alternativa, što je ovde zgaženo“, navodi Božović i dodaje da je pitanje ekologije isto kao pitanje koje se postavlja o pravima ljudi, o njihovoj slobodi.

Zato, kako naglašava, „vođe protesta niču odozdo, iz tih mikroorganizacija, iz spontanosti, nema slobode bez spontanosti“.

„Mi smo povratnici, pomalo se vraćamo na mesto zločina što se tiče demokratije i suštinskih promena. Sve je to ovde usporeno, svega toga nema, imamo jednopartijsku državu“, ukazuje Božović.

Na pitanje zašto na protestima u poslednje dve subote nije bilo studenata, on ocenjuje da mi „nemamo više taj univerzitet i te studente“.

„Nije normalno da mladi ljudi ne čine nešto više da opstanu ovde, a ne da po svaku cenu završe fakultet da bi otišli preko grane. Promenila se naša porodica, sve je to u nekom malom istorijskom zastoju, koji ne može dugo da traje, jer to nije prirodno, jer nije prirodno da mladi ljudi ne čine više“, kaže Božović.

Komentari

Vaš komentar