Dugogodišnji dopisnik agencije Beta iz Brisela Dragan Blagojević pred današnji susret Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona u Parizu kaže da smatra realističnom najavu Makrona da se napredak u rezultatima po pitanju postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine može očekivati do polovine naredne godine. Ocenjuje da bi to za Francusku bio ozbiljan politički strategijski rezultat i pogodak i da bi time "stavili višnju na kolač sa šlagom" kada se povodom postizanja rešenja konačno u Parizu pojave francuski predsednik, budući nemački kancelar i čelnici Beograda i Prištine.
On za posetu predsednika Srbije Francuskoj, koja je najavljena samo pre dva dana, rekao da je to potpuno logičan tajming jer je poseta ugovorena mnogo ranije, ali da je u međuvremenu svaka strana proučavala šta se događa – kako u odnosima Beograda i Prištine, tako i oko uloga koje u rešavanju „kosovskog čvora“ imaju najveće evropske sile, pre svega Nemačka i Francuska, ali i onoga što je donela nova američka administracija.
povezane vesti
Blagojević je rekao da je u Briselu saznao od ljudi koji su manje-više upućeni u tematiku da se očekuje napredak i da će biti „kvalitativnih skokova“ u posredovanju EU i oko sveobuhvatnog rešenja za Kosovo, ali da im je jasno i zbog izbora u Srbiji i na Kosovu, da je za Vučića neprihvatljivo nešto što bi narod mogao da protumači kao izdaju ili poraz.
„Sada je na redu veština svetske diplomatije velikih sila koje treba da uvere vodeće ljude i u Beogradu i u Prištini, pa i narod da je to nešto od koristi i nije poraz i izdaja, ali naravno da su to domino vezane situacije da se Srbiji otvori put ka pridruženju EU“, rekao je Blagojević.
On je naglasio da je o tome govorio i Vučić, da ta nova metodologija, koju su u mnogom osmislili Francuzi, da se sa tehničkog pregovaranja o članstvu prelazi na politički deo i da kad se postigne napredak u klasteru, ta zemlja automatski dobija pravo da uđe i bude deo političkih institucija, kao i da dobije pristup fondovima ranije nego što bi ranijim pregovaračkim procesom to bilo.
„Tu je ravnoteža na klackalici između pregovora i Gordijevog čvora oko Kosova“, kaže Blagojević i ocenjuje da bi bilo korisno da se nađe rešenje i za brži pristup Srbije EU i za ono što se ne bi smatralo izdajom i porazom već nužnom nagodbom koja može da zajamči interese srpskog naroda na Kosovu.
„Autonomija za Srbe kroz ZSO, Srbija garant sporazuma“
Istakao je i da može da se razmišlja i o varijanti da Srbija bude garant kao u slučaju Dejtonskog sporazuma, i da bi to možda označilo da ljudi u Srbiji mogu reći – „ipak smo mi neki garanti“ i da ako stvari krenu loše po naše ljude dole, možemo da reagujemo.
On je ocenio da je u razgovoru Angele Merkel u Džozefa Bajdena Zapadni Balkan uvršten u šest prioriteta spoljne politike pošto Zapadni Balkan i Kosovo jeste jedna vrsta nedovršenog posla koji može da se završi.
„I sada imaju i podršku Francuske. Između Francuke, Nemačke i Bajdenove administracije šta je tu tačno i ko smatra da šta treba uraditi, koje rešenje da sadrži koje elemente tek ćemo videti, u pitanju je ‘fino podešavanje’, ali nema nikakve sumnje da ono što Lajčak i Borel spominju – sve dogovoreno mora da se provede, a okosnica Briselskog sporazuma je ZSO“, rekao je Blagojević i dodao da je stav zvaničnika: „Moramo ugraditi neku vrstu autonomije za Srbe na Kosovu i uvažiti interese Srbije kao države“.
Smatra i da se ne može očekivati da će odlaskom Angele Merkel nemačka politika po tom pitanju da se drastično promeni, i da je i do sada to bila vrlo jasna i čvrsta politika – „Srbija ide u EU, ali priznaje neke vrste samosvojsnosti i nezavisnosti Kosova“.
Sada su, kaže, tu i Francuzi, ali da je pitanje kako sve to „upakovati“, šta to znači – gde su bitni ekonomski, geopolitički interesi Srbije i zaštita Srba na Kosovu.
„Mislim da će to uroditi jednom vrstom autonomije za Srbe na Kosovu i mogućnosti da Srbija bude garant tog sporazuma“, rekao je Blagojević.
Važna uloga Lajčaka
Podsetio je i da je u Parizu pre par dana boravio izaslanik EU Miroslav Lajčak koji je posle sastanka rekao da je dobio punu podršku po pitanju dijaloga Beograda i Prištine, za ono što rade on i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednik Evropske komisije Žozep Borel.
Ipak, dodaje da se o pojedinostima šta se zaista hoće i šta je to što predlaže EU, Nemačka, Francuska ili SAD u tzv. sveobuhvatnom rešenju o normalizaciji odnosa, mešto o čemu se još itekako razgovara.
Pošto se Francuska posle sastanka sa Lajčakom nije oglašavala, Blagojević smatra da su oni su hteli da dobiju još malo vremena, kao i da su očekivali posetu Vučića da bi razjasnili bar šta jedna strana želi i hoće. „Ovo je velika prilika danas da se to stavi na sto“, rekao je Blagojević.
Smatra i da je za Vučića bilo važno da se u međunarodnom novom obrtu kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine pojavi i Francuska jer su se do sada spominjali samo Nemci i Amerikanci.
Kaže i da za Lajčaka važi uverenje da je „nemački čovek“, što je relativno, jer on jeste blizak Nemačkoj, ali vodi evropsku politiku na osnovu saznanja i sažetih saznanja šta kaže Borel.
„Ali jasno je da je Lajčak dobio važnu ulogu i da pokušava sa svih strana da utvrdi šta od velikih igrača na međunarodnoj šahovskoj tabli ko želi. Ako je dobio podršku francuske strane, onda su stvari mnogo jasnije“, kaže Blagojević.
On je podsetio i na Lajčakovu izjavu da je sada na delu povratak Amerikanaca, osvedočenih ljudi koji znaju šta je Zapadni Balkan i da oni osećaju istorijsku odgovornost za ono što je SAD ranije činila i radiće sve da se stvari reše kako EU očekuje.
EU, sa druge strane očekuje da Amerikanci podupru EU da preuzme vodeću ulogu u rešavanju problema Kosova, ali da zna da ne može bez Amerikanaca zbog upliva koji imaju tradicionalno u Prištini.
„Ali SAD ne mogu otvoriti vrata EU ni Srbiji ni Kosovu bez nas i ono što želimo je da nećemo nikoga ninašta primoravati ali ćemo im predočiti šta očekujemo – ko treba da bude odgovoran da se sprovodi sveobuhvatni sporazum i ko je kriv ako se to ne sprovede. Sve do sada dogoovreno mora da se sprovede, mora doći i do promena u zakonima, ustavima, pa i do referenduma“, preneo je Blagojević stav evropskog zvaničnika.
Pitanje izgradnje metroa podjednako važno kao Kosovo
Istakao je i da je pitanje izgradnje metroa, o kom će se takođe govoriti u Parizu podjednako važno kao pitanje Kosova. Za Francusku bi, kaže, bilo važno da dobije i neki svoj veći pristup ekonomiji i investicijama na Zapadnom Balkanu, a Srbija je tu ključna zemlja.
„Veliki zalagoj je izgradnja metroa“, rekao je Blagojević i dodao da je za poznate svetske kompanije iz Francuske koje se time bave važno da se potvrde i dobiju zamašne poslove i na Zapadnom Balkanu.
„Pored Aerodroma Beograd i Vinče, sada se i metroom Francuska ponovo vratila na Zapadni Balkan ekonomski i politički“, kazao je Blagojević.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare