BIRN o slučaju Asomakum: „Zaglavljen“ sudski postupak, neizvestan datum nastavka

Vesti 06. apr 202117:50 > 17:5110 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Vladimir Antić i Snežana Đurđić, kao i njen branilac, nisu se pojavili na nastavku suđenja u slučaju Asomakum, zbog čega je sutkinja još jednom morala da odloži ročište. Kao razlozi za njihovo odsustvo, navedeni su zdravstveni problemi, piše BIRN.

Suđenje u ovom slučaju počelo je decembra 2017. godine, nakon dvogodišnje istrage. Poslednje ročište održano je januara 2020. godine.

Antić i Đurđić nalaze se među prvobitno 18 optuženih (danas 13), koji su simulovanim poslovima preko fantomskih firmi ostvarili nezakonitu dobit. Jedna od tih fantomskih firmi je i Asomakum, koja je 20l0. godine osnovana navodno falsifikovanom ličnom kartom Andreja Vučića, brata Aleksandra Vučića, navodi BIRN.

Drugi razlog za današnje odlaganje suđenja bio je zahtev za izuzeće sutkinje Vesne Božović Milošević, koji je podneo advokat Vladimir Beljanski, branilac okrivljenog Milana Mašića. Beljanski je ovaj zahtev podneo jutros pre početka suđenja, pa je sudija obavestila prisutne u sudnici da o tome ništa ne zna i da taj zahtev još nije primila. Napomenula je i da jedini dokument, koji je do sada dobila od advokata Beljanskog, jeste pritužba zbog toga što na vreme nije dobio kopije spisa predmeta, koje je zatražio od suda 1. marta ove godine.

Beljanski je kopiranje spisa predmeta zatražio radi pripreme odbrane svog klijenta Milana Mašića, koji je danas trebalo da bude saslušan.

„Predao sam pritužbu 26. marta, ali sam danas predao i zahtev za vaše izuzeće zato što od podnošenja zahteva za kopiranje spisa predmeta, to nikako nismo mogli da učinimo uz obrazloženje pisarnice da je predmet kod vas. Nama se to dogodilo četiri puta, četiri puta smo dolazili, a spisi nisu bili kopirani“, rekao je Beljanski i dodao da je to samo jedan od razloga za izuzeće, ali nije naveo koji su ostali, prenosi BIRN.

Sutkinja je odgovorila da ona nije bila obaveštena da su dolazili četiri puta i zatražila da se odmah izvrši uvid u program kretanja predmeta, koji je pokazao kog dana je predmet bio kod nje, a kada se nalazio na pisarnici kako bi bio dostupan braniocima i kao datume navela 18. i 31. mart.

„Kopiranje po zahtevu Beljanskog odmah je odobreno“, konstatovala je sutkinja Božović-Milošević i dodala da to da li su spisi kopirani, ne zavisi od nje, nego od sudskih službi.

Zbog zahteva za izuzeće, ona je rekla da nije u mogućnosti da zakaže datum održavanja narednog rošišta, pa je nastavak ovog, inače, dugog postupka u kom je poslednji pretres održan pre više od 14 meseci, neizvestan.

Naime, zakon kaže da u slučaju zahteva za izuzeće, sudija protiv kog je zahtev podnet, može preduzeti samo one radnje koje ne trpe odlaganje, kao na primer kada postoji opasnost od zastare. U konkretnom slučaju, sutkinja je smatrala da datum narednog ročišta ne može da zakaže i najavila da će on biti određen naknadno, kada o zahtevu za njeno izuzeće odluku bude doneo predsednik Višeg suda.

Predsednik Višeg suda će odluku doneti nakon što se o zahtevu bude izjasnila sutkinja Božović-Milošević. Odluka bi, prema očekivanju advokata Beljanskog, trebalo da bude doneta brzo, tokom narednih nekoliko dana.

Inače, zbog dužine ovog sudskog postupka, na prethodnom ročištu održanom 9. februara ove godine, koje je, takođe bilo odloženo, broj optuženih je smanjen za četvoro zbog nastupanja apsolutne zastare, zbog čega je krivični postupak protiv njih obustavljen, dodaje BIRN.

Beljanski o zahtevu za izuzeće

U izjavi za BIRN nakon suđenja, advokat Vladimir Beljanski rekao je da je nemogućnost kopiranja spisa predmeta samo jedan od razloga zahteva za izuzeće sudije, koji je jutros predao Višem sudu u Beogradu.

Kao prvi razlog Beljanski je u prijavi naveo disciplinsku prijavu, koju je protiv njega Advokatskoj komori Vojvodine podnela sutkinja Vesna Božović-Milošević, nakon što se Beljanski nije pojavio na prethodnom ročištu u februaru ove godine. Božović-Milošević je prijavu podnela, jer je svoj izostanak sa ročišta Beljanski opravdao obaveznom samoizolacijom zbog kontakta sa osobom obolelom od korone, da bi se tri sata kasnije, istoga dana, pojavio u Specijalnom sudu u kom je izricana presuda u slučaju Agrobanka.

Vladimir Beljanski, Beljanski
Izvor : N1

U zahtevu za izuzeće, Beljanski navodi da su netačne tvrdnje sudije da je on obmanuo sudsko veće, kao i da je ročište tada odloženo zbog toga što on nije došao na suđenje. Postojali su, kaže, i drugi razlozi, a to je odsustvo prvookrivljenog, koji je tada trebalo da bude saslušan.

Osim toga, prenosi BIRN, Beljanski zamera sudiji što je, kako se navodi, suprotno Zakoniku o krivičnom postupku protiv njega podnela disciplinsku prijavu Advokatskoj komori Vojvodine i tražila da se izreknu mere protiv njega, umesto da je samo obavestila komoru o odlaganju pretresa, što, kako tvrdi, propisuje zakon. To, kako se navodi u zahtevu za izuzeće, ukazuje na ličnu netrpeljivost sutkinje Božović-Milošević prema advokatskoj kancelariji Beljanski.

Kao još jedan od razloga, Beljanski navodi da sudija ne vrši svoju dužnost godišnjeg preispitivanja odluke o privremenom oduzimanju imovine njegovom klijentu i članovima njegove porodice. Sve ovo, kako se zaključuje, dovodi u sumnju nepristrasnost sudije u konkretnom sudskom postupku.

Beljanski, međutim, u izjavi za BIRN kaže da je za javnost mnogo važnija suština samog predmeta, ono zbog čega se u ovom predmetu sudi.

Kada je u pitanju njegov klijent, drugookrivljeni Milan Mašić, Beljanski ističe da je on vlasnik firme „Standard gas“ i da je reč o fabrici za proizvodnju gasa i derivata gasa, koja uspešno i po zakonu posluje više od 20 godina. Ta firma je drugim, postojećim firmama, koje su registrovane u APR-u, koje su imale svoj PIB i otvoren račun u banci, prodala tečni naftni gas, isporučila ga, nakon čega su te firme izvršile uplatu, navodi BIRN.

„U pitanju su firme od kojih je svaka izvršila obavezu, uplatila novac kao i hiljade drugih firmi sa kojima je on poslovao, dakle napunili su cisternu, odvezli cisternu, firma kojoj je isporučeno je postojeća firma, registrovana u APR-u sa otvorenim računom. Za šta se mom klijentu sudi? Da li je moj klijent policajac, koji treba da proverava kako je koja firma registrovana? Apsolutno ne. Sve je urađeno po zakonu i porez je plaćen i ja ne znam šta on u ovom predmetu više radi. Šta ja i moj klijent treba još da dokažemo kada je veštačenje tokom istrage utvrdilo da je sve u redu i u skladu sa zakonom. Dakle, on je robu isporučio, to nije bio fiktivni posao i za tu robu mu je plaćeno. To su utvrdili i veštaci“.

U dokumentu Gradskog zavoda za veštačenje, koji je Beljanski pokazao novinarima BIRN-a, piše da je „Standard gas“ izvršio promet robe, da je fakturisanim iznosom obuhvaćen i PDV, da preduzeće nije pretrpelo štetu, niti pribavilo protivpravnu imovinsku korist.

Ipak, u optužnici po kojoj se sudi i Milanu Mašiću, navodi se da je njegov „Standard gas“ fakturisao robu u iznosu od preko 22 miliona dinara „fantomskim firmama“ Svitac light, Amurgas, DNK Antiaging Lase Clinic i Steval projektovanje, a da promet robe nije ostvaren.

Beljanski smatra da je Mašić u ovom slučaju kolateralna šteta da bi se suđenje podiglo na viši nivo zbog političkih razloga.

„On se u ovom predmetu drži zato što je kod njega najveći (naplaćeni) iznos. Bez njegovog dela predmeta, ovaj predmet ne bi bio u Višem, nego u Osnovnom sudu. Time se ovom predmetu daje na značaju i to zbog toga što slučaj ima političku pozadinu. I to je, između ostalog i zbog toga što se i tužilaštvo i sud plaše reakcija javnosti“, zaključuje Beljanski za BIRN.

Što se tiče mogućnosti zastare krivičnog dela i kod drugih okrivljenih, kao što je to bilo u slučaju već pomenute četvorice optuženih, Beljanski kaže da kod njegovog klijenta zastara nije ni blizu, a da za ostale ne zna.

Beljanski na kraju kaže da Mašićeva firma nije poslovala sa Asomakumom i da se nije susretao sa osobom, koja je zastupala preduzeće osnovano na ime Andreja Vučića.

Hronologija događaja

Optužnica iz maja 2017. godine opisuje niz transakcija s kraja 2009. i tokom 2010. godine između fantomskih firmi (navodno osnovanih radi pranja novca i izvlačenja sredstava iz budžeta) i 10 preduzeća, koja stvarno posluju na tržištu.

Petorica optuženih terete se za krivično delo pranje novca. Dragoslavu Joksimoviću, Nemanji Periću i Aleksandru Joviću na teret se stavlja i krivično delo prevara, jer su, kako se navodi, osnovali pomenuta fantomska preduzeća na osnovu falsifikovanih ličnih karata. Među njima je i Asomakum, koji je osnovan na ime navodnog fiktivnog vlasnika Andreja Vučića, brata Aleksandra Vučića, koji je te 2010. godine bio zamenik predsednika Srpske napredne stranke.

Osamnaest osoba obuhvaćenih ovom optužnicom uhapšeno je 2015. godine i to nakon što je o firmi Asomakum na skupštinskom zasedanju oktobra 2014. javno progovorio poslanik Zoran Živković. On je rekao da je vlasnik te fantomske firme Andrej Vučić, što se moglo videti i u Agenciji za privredne registre, dodaje BIRN.

Aleksandar Vučić tada je demantovao Živkovićeve tvrdnje, a ubrzo nakon javne prozivke, Andrej Vučić podnosi tužbu protiv Asomakuma tražeći ništavnost osnivačkog akta pred Privrednim sudom u Beogradu, iako su od osnivanja tog preduzeća, u tom trenutku, prošle čak četiri i po godine.

Odluka Privrednog suda o ništavosti osnivačkog akta Asomakuma potvrđena je odlukom Privrednog apelacionog suda februara 2016. U tom trenutku, već je vođena i istraga protiv pomenutih 18 osoba uhapšenih 2015, a trajala je dve godine. Prvo pripremno ročište bilo je zakazano za decembar 2017, a odlagano je čak pet puta. Do danas više puta su odlagani i glavni pretresi, a poslednji je održan još 28. januara 2020. godine.

Komentari

Vaš komentar