Beograd bi zbog produženja Trnske ulice mogao da ostane bez još jednog simbola

Vesti 03. feb. 202111:27 > 17:5219 komentara
Podeli:
Izvor: Foto: Nova.rs/ Nemanja Jovanović

Na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Golsvordijeve ulice u toku je rušenje objekata i pripremanje lokacije za izgradnju devetospratnice, što je izazvalo strepnje da će uskoro biti realizovan i plan star skoro 20 godina o produženju Trnske do Bulevara, zbog čega bi mogla da bude srušena čuvena beogradska kafana "Orašac" iz 1878. godine, sa kojom bi mogao da nestane i deo duha nekadašnjeg Beograda. Arhitektonski studio koji je autor rešenja za novi poslovni objekat na Bulevaru ističe, međutim, da njegova izgradnja nema nikakve veze sa sudbinom kafane "Orašac".

Reporeteri Nova.rs obišli su ugao Bulevara kralja Aleksandra i Golsvordijeve ulice gde su zatekli bagere i ruševine na mestu na kom su nekada bile niske kuće i trafike.

Rušenje je stiglo do zgrade menjačnice koja se nalazi odmah pored čuvene kafane „Orašac“ stare gotovo vek i po.

Urbanistkinja Milja Mladenović u autorskom tekstu za Istinomer, objašnjava da je lokacija na kojoj je u toku rušenje sada omeđena trima ulicama, ali da je prema Regulacionom planu iz 2001. godine predviđeno probijanje Trnske do Bulevara, pa bi tu trebalo da nastane manji blok sa šest većih objekata.

Mladenović upozorava da će u toku implementacije plana i proširenju Trnske ulice nastati ozbiljni problemi. „Na mestu uključenja Trnske ulice na Bulevar kralja Aleksandra danas nije brisan prostor. Naprotiv, upravo na tom mestu nalazi se jedan od činilaca duha grada – kafana ‘Orašac'“, piše urbanistkinja.

Navodi da je prepoznatljivi objekat kafane iz 1878. godine, koji se nikako ne može pomešati s nekim drugim objektom, kao što je slučaj s novijim kafanama, ostao, uz zanatske radionice, čuvar istorijskog duha grada.

Izvor : Foto: Nova.rs/ Nemanja Jovanović

„Kako arhitektonski, tako i funkcionalno, kafana ‘Orašac’ može da se tretira i kao vremeplov i da se, i u njoj, i pored nje, doživljava atmosfera kakva je postojala u desetinama mahom srušenih beogradskih kafana“, objašnjava Mladenović.

Ako je već Regulacioni plan iz 2001. godine zanemario aspekte koji Beograd čine Beogradom, poručuje da je možda na nama da 20 godina kasnije uradimo nešto povodom toga „pre nego što nam naš grad postane odbojan, hladan i neprepoznatljiv“.

Izvor : Foto: Nova.rs/ Nemanja Jovanović

Izgradnja poslovnog objekta nema nikakve veze sa sudbinom kafane „Orašac“

Na navode Milje Mladenović iznete u autorskom tekstu za Istinomer, reagovao je arhitektonski studio „Zabriskie“, autor projekta za poslovni zgradu koja će biti izgrađena na uglu Golsvordijeve ulice i Bulevara kralja Aleksandra.

Iz Zabriskie studija demantuju izrečene tvrdnje oko premašene spratnosti novog poslovnog objekta i najave rušenja stare beogradske kafane Orašac.

„Naslovom ‘Arhitekturom protiv Beograda’, i antrfileom u kome se pita ‘Gde je granica etičke odgovornosti prema gradskom prostoru koju kao arhitekte ne smemo da prelazimo?’ koleginica Milja Mladenović u nastavku teksta, koristeći se dvema netačnim tvrdnjama iz kojih izvodi zaključke, dokazuje da je Zabriskie, kao autor rešenja za poslovni objekat u Bulevaru Kralja Aleksandra, ovu granicu prešao, radeći u dosluhu sa lošim urbanistima, vlašću, a zarad pribavljanja profita investitoru, pa to rezultira gubitkom stare kafane Orašac, jednog od obeležja duha Beograda. Niti je u toku rušenje kafane ‘Orašac’, niti se može dovesti u vezu sa početkom radova na izvođenju poslovnog objekta“, ističu iz Zabriskie studija.

Ako se rušenje kafane Orašac ikada desi, biće to posledica planom iz 2001. godine definisanog probijanja Trnske ulice, koji će sprovesti Direkcija za izgradnju Grada Beograda, a ne privatni investitor, za koga je Zabriskie studio izradio projekat sa punom profesionalnom i ljudskom savešću i odgovornošću, poručuje se u saopštenju.

Kako je objašnjeno, u pitanju su dve zasebne građevinske parcele koje čak nisu ni susedne, a ono što im je zajedničko jeste to što su tretirane, obavezane i regulisane istim planom iz 2001.

Druga netačna tvrdnja, kako poručuju iz Zabriskie studija, je da spratnost objekta “daleko prevazilazi parametre i odstupa od predviđene spratnosti, za čitave tri etaže”.

Projekat je u svemu urađen prema važećem planu najvišeg reda za Grad Beograd (PGR) koji za ovu zonu propisuje maksimalnu visinu venca od 32m, a slemena 37m, odnosno spratnost od P+8+Ps, ističu autori projekta.

Svi zainteresovani koji žele da se istinski upute u samo rešenje budućeg poslovnog objekta i da vide promišljanje koje iza njega stoji, mogu na linku da nađu obrazloženje koje je bilo sastavni deo Urbanističkog projekta, javno dostupnog još od avgusta 2020, poručuju iz Zabriskie studija.

Komentari

Vaš komentar