Rat u Ukrajini: Azovsko more ponovo u žiži – istorijat konflikta

Vesti 24. feb. 202212:01 > 12:193 komentara
Podeli:
Izvor: AFP Profimedia Aleksey Filippov

Istorijat konflikta u Azovskom moru, i njegov značaj za svetsku trgovinu. Kako od najplićeg mora na svetu zavisi snabdevanje jednim od najvažnijih prehrambenih proizvoda - pšenice, i koje su posledice zatvaranja isporuka usled rata u Ukrajini?

Rusija je 24. februara saopštila da je zatvorila brodski saobraćaj u Azovskom moru, koje se nalazi između Rusije i Ukrajine, nakon što je predsednik Vladimir Putin započeo napad na Ukrajinu, prenose agencije.

„U vezi sa sprovođenjem antiterorističkih aktivnosti, plovidba u Azovskom moru je obustavljena od jedan ujutru 24. februara do daljnjeg“, rekao je ruskim agencijama predstavnik Federalne agencije za pomorski transport Rosmorrechflot.

Azovsko more  povezano je sa Crnim morem uskim (oko 4 km) Kerčkim moreuzom, a smatra se i severnim produžetkom Crnog mora. More je na severozapadu omeđeno Ukrajinom, na jugoistoku Rusijom. Don i Kuban su glavne reke koje se ulivaju u njega. Postoji stalan odliv vode iz Azovskog mora u Crno more.

Istorija sukoba

Najpliće more na svetu, sa dubinom od 0,9 do 14 metara često je bilo poprište vojnih sukoba između Rusije, koja je težila pomorskoj ekspanziji na jug, i konkurentne sile u regionu, Turske. Tokom rusko-turskog rata (1686–1700), bila su dva pohoda u periodu 1695–96 za zauzimanje tadašnje turske tvrđave Azov koju je branio garnizon od 7.000 ljudi. Kampanju je predvodio Petar I,a imala je za cilj realizaciju ruskih pretenzija vezanih za pristup Azovskom i Crnom moru. Prvi pohod je počeo u proleće 1695. godine. Ipak, 31 hiljada ruskih vojnika, pojačana Kozacima, nije uspela u svojim namerama, te je i opsada bila podignuta.

Drugi pohod uključivao je i kopnene snage i Azovsku flotu, koja je izgrađena u Moskovskoj oblasti između zime 1695. i proleća 1696.

Već u aprilu armija od 75.000 ljudi na čelu sa Aleksejem Šeinom (kasnije im se pridružila još jedna flota predvođena Petrom I) prešla je na Azov kopnom i brodovima preko reke Don do Taganroga.

Rusi su blokirali Azov, a kasnije jakim bombardovanjem potpuno razbili odbrambene linije Turaka, nateravši ih na predaju, koja je dovela i do ruskog osvajanja tvrđave.

azovsko more
Izvor : Dmytro Smolyenko / UkrInform / Avalon / Profimedia

Posle rata, baza ruske flote je premeštena u Taganrog i Azov, i tu je između 1696. i 1711. godine izgrađeno 215 brodova. Azov je vraćen Turskoj, dok je ruska Azovska flota je uništena. Grad je ponovo zauzela Rusija 1737. tokom rusko-austrijsko-turskog rata (1735–1739). Međutim, kao rezultat posledičnog Niškog ugovora, Rusiji nije bilo dozvoljeno da zadrži tvrđavu i vojnu flotu.

Ukrajina i Rusija

Ovo ipak nije bio kraj sukobima na ovom području. Iako su se u decembru 2003. Ukrajina i Ruska Federacija složile da tretiraju more i Kerčki moreuz kao zajedničke unutrašnje vode, u septembru 2018, Ukrajina je objavila nameru da doda brodove mornarice i dalje kopnene snage duž obale Azovskog mora, sa brodovima baziranim u Berdjansku.

Vojne trzavice pogoršane su izgradnjom Krimskog mosta, koji je prenizak da bi omogućio prolaz brodovima Panamaks u ukrajinsku luku. Tenzije su dodatno porasle nakon incidenta u Kerčkom moreuzu u novembru 2018, kada je Rusija zaplenila tri broda ukrajinske mornarice koja su pokušavala da uđu u Azovsko more.

Pšenica

Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice, a svoje žito uglavnom isporučuje iz luka u Crnom moru. "Sve isporuke i brodovi su stopirani (u Azovskom moru)", rekao je Rojtersu izvor iz industrije žitarica pod uslovom da ostane anoniman. „Prekidi u snabdevanju iz regiona Crnog mora će uticati na ukupnu globalnu dostupnost“, rekao je za Rojters Fin Zibel, ekonomista za agrobiznis u Nacionalnoj australijskoj banci. „Kupci na Bliskom istoku i u Africi će tražiti alternativne izvore.

Prema podacima "Refinitiva", oko 70% ruskog izvoza pšenice otišlo je na kupce na Bliskom istoku i Africi u toku 2021. godine.

Izvor : Unsplash

Nedostatak zaliha iz regiona Crnog mora mogao bi da podigne potražnju za sastojkom neophodnim za pravljenje hleba iz Sjedinjenih Država i Kanade. To se na neki način već dešava, pošto je najaktivniji ugovor o pšenici u Čikagu porastao je za 5,6%, što je najviši nivo od sredine 2012.

Rusija i Ukrajina zajedno produkuju 29% svetskog izvoza pšenice(i 80% svetskog izvoza suncokretovog ulja), a poseduju 19% svetskih zaliha kukuruza.

Komentari

Vaš komentar