Anđelković: Crnogorska vlada verovatno već pala, St. Protić – Đukanović dobitnik

Vesti 27. jun. 202112:448 komentara
Podeli:
Izvor: Fonet/Božana Pavlica

Rezolucija o Srebrenici dovešće do krize crnogorske vlade i krize koalicije, iz čega politički profit mogu da izvuku samo DPS i Milo Đukanović, smatra istoričar Milan St. Protić, dok je politički analitičar Dragomir Anđelković uveren da crnogorska vlada nema dugoročnu perspektivu i da je verovatno već pala.

Povezane vesti

On je za FoNet napomenuo da je krajnje neobično da vlada postupa onako kako se dopada značajnom delu birača njenih oponenata.

„Evidentno je da ta vlada nije u skladu sa željama i opredeljenjima ljudi koji su je izglasali, a da veliki deo Đukanovićevih birača podržava njen kurs i poteze koje povlači u poslednje vreme“, objašnjava Anđelković.

Po njemu, ova rezolucija nije „plod domaće pameti“, već miga sa strane, a mogla bi da otvori proces koji potencijalno ugrožava slobodu mišljenja i izražavanja velikog broja građana Srbije.

Kako je precizirao, ona sadrži poziv na kažnjavanje svih onih čiji se stav o Srebrenici razlikuje od stava Evropskog parlamenta i Haškog suda.

„Ako neko takav napravi korak u neku drugu državu van Srbije, može da bude sankcionisan ili čak procesuiran zato što je na teritoriji Srbije nešto rekao“, ilustrovao je Anđelković.

Anđelković: Srbija nikako ne može da ugrozi Crnu Goru

On smatra da ne stoje tvrdnje o hegemonističkim težnjama Srbije prema Crnoj Gori, jer je Crna Gora deo NATO i Srbija nikako ne može da je ugrozi.

Takođe, kako je rekao, veliki centri moći ukrštaju koplja na našim prostorima i mnogi na Zapadu ne žele da Crna Gora bude bliska Srbiji, jer misle da ona tako ulazi u rusku sferu.

Uz ocenu da Srbija i Crna Gora imaju isti etnički koren, on je primetio da je kod jednog broja građana u međuvremenu došlo do stvaranja posebnog nacionalnog identiteta, suprotno onome što se, recimo, desilo u Austriji.

„Austrija je dugo bila deo nemačkog etničkog korpusa, a u jednom momentu je krenula svojim putem, ne samo državnim, već i nacionalnim. Ali u Austriji niko nije negirao nemački koren“, objasnio je Anđelković, već se novi identitet gradi bez odbacivanja starih temelja.

Nasuprot tome, ono što se dešava u Crnoj Gori može da izazove i unutrašnje i sukobe sa Srbijom, upozorio je on i predvideo da crkva više neće igrati aktivnu ulogu kao do sada i da je njeno delovanje manje političko, a više usmereno ka statusnim pitanjima.

St. Protić: Litije – politički protesti stavljeni pod oblandu crkve

S druge strane, St. Protić je FoNetu rekao da su litije bile politički protesti stavljeni pod oblandu crkve, s političkim ciljevima i političkom organizacijom, ali da je sve to bilo delo pokojnog mitropolita Amfilohija.

Izvor : Fonet/TV FoNet

“Srpska pravoslavna crkva doprinela je da se monolit vlasti sruši, ali od smrti Amfilohija tamo više nema takvog autoriteta i takvog političkog vođe kakav je on bio. Možda će da bude suviše grubo ako kažem – jedan je Ajatolah Homeini”, izjavio je St. Protić.

On ističe da je Rezolucija o Srebrenici vrlo lepo, otmeno i uravnoteženo sročena, ali se pita zašto nije usvojena za prethodnih 26 godina, kada je Đukanovićeva vlast imala većinu u parlamentu, već sada – kada je na vlasti „jedna krhka, neubedljiva, raznorodna koalicija različitih političkih činilaca“.

Njega ta koalicija i sve što joj se događa neodoljivo podsećaju na ono kroz šta je prolazila Demokratska opozicija Srbije (DOS) odmah posle pobede nad Slobodanom Miloševićem, pa se boji da će se i ovo završiti isto tako neslavno.

I St. Protić misli da reakcije Beograda na Rezoluciju ni na koji način ne ugrožavaju Crnu Goru, iako možda nisu umesne, ali da, s druge strane, pokazuju nezrelost političkih faktora u Srbiji u odnosu na Srebrenicu.

Kako je rekao, četvrt veka posle tog “strašnog i neoprostivog zločina” i dalje se vrtimo u začaranom krugu, a niko od političkih faktora zaista ne žali nesrećne ljude koji su stradali, već ih koristi za političko potkusurivanje.

„Za žrtvama plaču pesnici“

St. Protiću se čini kako slične motive imaju čak i predstavnici bošnjačkog naroda u BiH, „ali to vam je tako, za žrtvama plaču pesnici i dušebrižnici, dok političari gledaju kako će iz svega toga izvući korist za sebe”.

Kada su u pitanju odnosi između Srbije i Crne Gore, on kaže da je indikativno da su ti odnosi bili bolji u vreme kada je Crna Gora bila autokratska i jednopartijska, nego sada kada je demokratska.

“To samo govori o tome da se od čitavog regiona, Srbija nažalost nalazi na začelju u pogledu demokratskih sloboda, demokratskog ustrojstva i ljudskih prava uopšte, a svima nama je posle 5. oktobra izgledalo da mi u tome prednjačimo”, ocenio je Protić
.
On je, takođe, uveren da između predsednika Crne Gore i Srbije “postoji jedan vrlo blizak odnos”, kao da i dalje ima “određenih kontakata, simpatija i razumevanja”.

Ipak, pitanje Srebrenice i drugih zločina smatra ključnim za budućnost.

“Dogod se ne budemo svi okrenuli sebi – mi da izađemo na kraj sa Srebrenicom ako ikako možemo, ali i drugi da izađu na kraj sa nepravdama i ogrešenjima koje su neki njihovi predstavnici činili – ostaćemo ušančeni u jednom, u krajnjoj liniji, balkanskom primitivizmu“, zaključio je Protić.

Komentari

Vaš komentar