Analiza BIRODI-ja: Vučić i REM najveći „profiteri“ međustranačkog dijaloga

Vesti 19. sep. 202114:4339 komentara
Podeli:
Aleksandar Vučić
Izvor: Oliver BUNIC / AFP

Direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović ocenio je u analizi Nacrta Zaključka druge faze međustranačkog dijaloga, da su najveći "profiteri" predloženih rešenja predsednik Srbije i lider SNS-a Aleksandar Vučić i REM, dok su na strani onih koji nisu profitirali su građani i demokratija.

Direktor BIRODI-ja ocenio da predloženo osnivanje Privremenog nadzornog tela predstavlja priznanje da REM neće da obavlja svoju nadležnost definisanu Zakonom o elektronskim medijima, koju je obavljao sve do parlamentarnih izbora 2014. godine.

„Autori Nacrta su zato predložili formiranje REM kopije, koja svojim nadležnostima se preklapa sa Nadzornim odborom, telom čiju nadležnosti i sastav su regulisane Zakonom o izboru narodnih poslanika članovi 99 i 100. Tako pored dva (nefunkcionalna) tela nastalo je i treće! Šta će se desiti kada o istoj stvari donosu razlitite odluke ili mišljenja ostaje da se vidi“, upozorio je Gavrilović u analizi objavljenoj na zvaničnoj internet stranici BIRODI-ja.

POVEZANE VESTI:

Autori Nacrta su se, prema njegovim rečima, pobrinuli da Nacrt dodatno bude problematičan sa aspekta integriteta time što su predvideli da Telo osnuje Ministarstvo kulture i informisanja kao deo izvršne vlasti umesto Narodna skupštine, koja po članu 7 Zakona o Narodnoj skupštini, vrši kontrolnu funkciju.

„Telo će se prema zamisli autora za period svog postojanja baviti i nadzornom rada skupštinskih/regulatornih tela što je suprotno konceptu nezavisnosti reglatornih/skupštinski tela (Agencija za sprečavanje korupcije, REM, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti …)“, navedeno je u analizi.

Skreće se pažnja i da autori Nacrta sugerišu da se pri izboru članova Tela vodi računa o „političkom pluralizmu i profesionalnoj stručnosti“, čime se promoviše koncept partijske države, koja je kod nas prevenirana članom 5 Ustava Srbije stavom “Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi“ i uspostavljanjem regulatornih skupštinskih tela.

„Na ovaj način se promoviše koncept političke volje, koji je suprotan konceptu vladavine prava i integriteta institucija, tj. principu da se na bazi zapisanog u zakonu, koje sprovode nadležne institucije, regulišu prava i obaveza učesnika u pravnom životu. Konkretno, o poštovanju prava i obaveza u izbornom procesu treba da se stara regulatorno telo čiji su članovi stručnjaci sa regulisanim sukobima interesa izabrani u procesu u kojem je regulisan sukob interesa, bez diskrecionog odlučivanja, na javnom konkursu sa jasnim kriterijumima i jasno definisanim i izvesnim sankcijama za kršenje procedure“, naveo je Gavvrilović.

Umesto toga, kako je upozorio, autori Nacrta su REM-u dali mogućnost da u netransparetnom postupku „izabre“ šest članova Tela, koji će kao članovi Tela koje će nadzirati rad REM-a, koje je u to telo sam REM birao, što je, kako je ocenio, bazičan primer sukoba interesa.

„S druge strane, jedan od fasilitatora, predsednik Narodne skupštine je lider stranke, učesnice na izborima. Njemu, ali i ostalim fasilitatorima je dato pravo da u netrasparetnom proceu predlože još šest članove Tela, što je u slučaju predsednika Narodne skupštine sukob interesa iz ugla člana 40 Zakona o sprečavanju korupcije“, ukazao je direktor BIRODI-ja.

Gavrilović je naveo i da se neprincipijelnost autora Nacrta ogleda i u činjenici da je za razliku od analize izveštavanja medija, koja je prebačena na Telo, REM-u ostavljeno pravo da kreira metodologiji monitoringa.

„Time je REM faktički zadržao pravo da (posredno) utiče na izgled izveštaja o monitorngu izveštavanja emitra putem davanja saglasnosti na izgled metodologije monitoringa“, stoji u analizi.

Istakao je i da je sve ovo moglo da se izbegne da je prihvaćem predlog BIRODI-ja da se smeni Savet REM-a, koji, kako je naveo, sedam godina radi u nezakonitom stanju, odnosno da se izmenom načina izbora članova Nadzornog odbora ukine partijski uticaj na izbor članova ovog tela.

„Nažalost ni vlast, ni opozcija, a ni EU posrednici nisu imali sluha da se očuva vladavina prava i integritet institucija kao garanta integritet izbornog procesa“, konstatovao je Gavrilović.

„Vlast je za sebe zadržala svoj zamak zvani TV Pink“

Upozorio je i da odluka da se razdvoje javni servisi i privatni emiteri, kada je u pitanju priroda akata kojima se regulišu prava i obaveze emitera, dodatno urušava integritet izbornog procesa.

„Ako se pogledaju monitoirinzi BIRODI, a poslednji je za period od 11. juna do 30. juna ove godine, oko dve trećine monitorisanog vremena u svim dnevnicima na TV sa nacionalnim pokrivanjem i N1 o predsedniku Republike, bilo je u dnevniku Pinka. Ovo je višegodnišnji trend na koji REM ne reaguje po članu 47 Zakona o elektronskim medijima. Uvođenje samo preporuka za privatne emitere omogućiće nastavak opisane prakse“, naveo je on.

Primetio je i da u priloženom Nacrtu nema nigde informacije o nameri da se menja član 50 Zakona o sprečavanju korupcije, kojim bi predsednik Republike bio uskraćen da zloupotrebljava javne resurse, odnosno da ima pravo na funkcionersku kampanju i tokom i van izbornog perioda.

„Priloženi Nacrt se ne bavi ni nalazom iz ODIHR-ovog izvestaja o parlamentarnim izborima iz 2020. godine u kojem se na dva mesta navodi kršenje OSCE Dokumenta iz Kopenhagena iz 1990. stav 5.4. od strane predsednika Republike koji je ujedno i predsednik stranke“, podsetio je.

Nacrt, prema njegovoj oceni, nije prepoznao kao rizik ni formulisao meru za kršenje člana 40 Zakona o sprečavanju korupcije koji je plod činjenice da predsednik Republike sa pozicije predsednika stranke vrši formiranje kriterijuma i predlaganje kandidata za narodne poslanike (član 45 Statuta Srpske napredne stranke) i time buduće poslanike stavlja u zavisan odnos naspram njega.

„Ukratko, mehanizmi lične vlasti Aleksandra Vučića nisu bili tema Nacrta“, istakao je Gavrilović.

Direktor BIRODI-ja mišljenja je i da nas omogućavanje opoziciji da bude prisutna na TV-u, posebno na javnim servisima, vraća u 2012. godinu kada su, kako je naveo, i vlast i opozicija koristli medije za svoju promociju čemu se mediji nisu opirali.

„Ta vrsta ‘ustupka’ u stvari nije ustupak opoziciji. Vlast je ovako za sebe zadržala svoj zamak zvani TV Pink, koji će uz obrazloženje ‘da privatni emiter može da radi šta hoće’ biti nesankcionisani megafon vlasti i širitelj mržnje prema opozicije“, upozorio je Gavrilović.

BIRODI monitorinzi nedvosmislo pokazuju da problem medija u Srbiji nije samo u izveštavanju o vlasti i opoziciji, podsetio je on.

„Problem je u ostvarivanju prava građana koje je definisano članom 51 Ustava Srbije, pravo na objektivno, istinito i blagovremeno informnisanje“, ukazao je Gavrilović.

Pozitivno iznaneđenje u Nacrtu, prema njegovoj oceni, predstavlja uvođenje samoregulacija na javnim medijskim servisima, „ako ona podrazumeva redakcijsku samoevaluaciju novinara, koju inače BIRODI predlaže godinama, a koja treba da pomogne da mediji umesto sredstava promocije, propagande i etikritanja postanu sredstva istraživanja, analiziranja, propitivanja, pozivianja na odgovornost i deliberacije“.

„Vučić očuvao poluge lične vlasti“

Ako bismo napravili analizu ko je profitirao, a ko ne u pregovaranju o primeni zakona, tj. „dogovornom pravu“, na prvom mestu „profitera“ je Aleksandar Vučić, koji je očuvao poluge lične vlasti očuvavši mogućnost da ima javnu i partijsku predsedničku funkciju, odnosno da sprovodi funkcionersku kampanju tokom i van izbora emitovanu do besmisla na TV Pink, naveo je Gavrilović u analizi.

„Pored Vučiča profitirao je i REM, koji je svoju odgovornost praćanja medija prebacio na Telo, a zadržao kontrolu nad izradom metodologije monitoringa uz nedefinsanu obavezu da u nju ugradi medjunarodne standarde“, ocenio je.

Na strani onih koji nisu profitirali, prema Gavrilovićevoj oceni, su građani i demokratija.

„Predloženi Nacrt ne garantuje da će građani Srbije biti u prilici da putem adekvatnog informisanja slobodno moći da donese odluke za koga će glasati. To može da dovede do svojevrsnog neorganizovanog bojkota izbora oličenog u visokoj apstinenciji, nezavisno da li će (cela) opozicija izaći na izbore. Argument za ovu neistraženu tezu nalazim u ljudskoj prirodi, koja nema volje i želje da se bavi stvarima gde ne postoji izvesnost definisana pravilima, a za čije sprovođenje postoji garancija“, objasnio je direktor BIRODI-ja.

Opozicija, prema njegovom mišljenju, treba da da odgovor javnosti na pitanje zašto nisu insistirali na izmeni člana 50 Zakona o sprečavanju korupcije kojim se predsedniku uskraćuje funkcionerska kampanja, ali i zašto nisu tražili da se spreči, shodno nalazima ODHIR-a, kršenje OSCE dokumenata, da predsednik Republike ne može da bude i predsednik stranke.

„Ovo je srž Vučićeve lične vlasti koja je urušila vladavinu prava, integritet institucija i slobodnu javnosti, bez kojih nema slobodnih izbora“, naveo je on.

„Paradoksalno, opozicija je svojim predlozima o formiranju posebnih tela, uz prethodno zaboravljanje 42 preporuke koje su nastale tokom građanskih protesta, dala ideju vlasti da joj ‘učini ustupak’, a u stvari da to iskoristi da napravi REM 2 koji će zbog načina izbora članova biti replika REM-a 1 u čemu je vlast imala pomoć (ne)namernu EU poslanika“, dodao je direktor BIRODI-ja.

Poručio je i da su EU poslanici dužni da daju odgovor na pitanje gde je nestao predlog koji je bio deo prvog dokumenta da se za sprečavanje pritisaka na birače i evidentiranje zloupotreba koristi Zakon o zaštiti uzbunjičima.

„Šta su nam naučene lekcije?“

Gavrilović je naveo i da se na kraju valja pitati šta su nam naučene lekcije?

„Prva lekcija je da je izborni integritet usko povezan sa vladavnim prava, integritetom institucija i slobodnom javnošću, tj. svega čega trenutno nema (u dovoljnoj meri) u Srbiji. Srbija nema samo problem izborne krizem već ima problem vladavine prava, integriteta institucija i slobodne javnosti. Insistiranje na obnovi vladavine prave i integritetu institucija je prvi korak u borbi za fer i poštene izbore. Ako prihvatimo ovaj pristup, koji nije jedini, onda zahtevi i rešenja moraju da idu u smeru beskompromisnog poštovanja postojećih zakona i nadležnih institucija i promena u okviru postojećeg institicionalno normaitvnog okvira“, poručio je on.

Paralelna i prečica rešenja, prema njegovoj oceni, nisu saveznik već su, naprotiv, deo problema.

„BIRODI je pokušao da ukaže na to. Vladavina prava i integritet institucija uz slobodnu javnost su lekovi za ličnu vlast“, naveo je Gavrilović.

Poručio je i da će BIRODI svoju ocenu izbornog integriteta donositi upravo na sadržaju i poštovanju zakona, koji su (ne)posredno vezani za izborni proces, zatim postupanju institucija koje imaju (ne)posredne nadležnosti vezane za izbore, odnosno poštovanje kodeksa i postupanju profesija, koje su (ne)posredno vezane za izborni proces.

„Izradom izveštaja o izbornom integritetu mi ćemo pokušati da jačamo izbornu javnost, čineći prvi, ali ne dovoljni korak u razvoju izbornog integriteta. Drugi korak je da svojim mesečnim izveštajima i formiranjem izbornog panela proces monitoringa učinimo participativnim, jer izbori se tiči ne samo stranaka, već svih nas, ne samo stranka i EU poslanika. To je lekcija broj dva“, zaključio je direktor BIRODI-ja.

Komentari

Vaš komentar