Analitičari: Politički, a ne tržišni potez Telekoma, cilj uništenje konkurencije

Vesti 22. jul. 202112:35 > 12:437 komentara
Podeli:
Telekom Srbija, Telekom, zgrada Telekoma, logo,
Izvor: Nova.rs/Dragan Mujan

Ekonomisti za list Danas ocenjuju da je iznos od 600 miliona evra koliko je Telekom Srbija platio za prava prenosa utakmica Premijer lige, ukoliko je tačan, prevelik da bi bio isplativ, uz ogradu da treba videti kalkulacije potencijalnih prihoda. Oni ocenjuju da više deluje da je reč o političkom, a ne tržišnom rešenju.

Goran Radosavljević, profesor na FEFA, ističe za list Danas da treba napraviti računice, ali ako je 100 miliona plaćeno za 380 utakmica, to znači da treba obezbediti skoro 300.000 evra reklama po utakmici.

„A nisu sve utakmice jednako zanimljive za publiku. Pitanje je ima li dovoljno preduzeća koja bi mogla da plaćaju, osim ako druga državna i javna preduzeća ne budu morala da plaćaju reklame. Problem je što imamo državno preduzeće sa blanko računom i može da povuče novca koliko hoće, pa čak i iz primarne emisije kao što smo videli s korporativnim obveznicama koje je otkupila NBS. Dosadašnji projekti kupovine kablovskih operatera koji su skupo plaćeni pokazali su se kao neisplativi. Dug je ogroman“, upozorava Radosavljević.

Povezane vesti

On dodaje da bi ovo mogao biti klasičan cenovni rat gde se ne pita koliko košta da se istisne konkurencija.

„U zemljama koje imaju zakone i institucije ovo bi svakako bio predmet istrage. Svaka neobično niska, kao i neobično visoka transakcija potpada pod kontrolu Komisije za zaštitu konkurencije. Posebno ako ste državna firma, gde ima posla i za druge institucije kao što je Državna revizosrska institucija (DRI)“, ocenjuje on.

Petar Đukić, profesor na TMF i član Naučnog društva ekonomista, ističe da kad bi se ovde radilo o pravom privatnom sektoru, ne bi došlo do takvog posla.

„I da javni sektor nije najdirektnije povezan sa političkim rukovodstvom ne bi se to desilo. Sada u javnom sektoru možemo sve da očekujemo. U ovom slučaju ne brine me toliko odliv sredstava, koliko to što Telekom, koji je prema bilansima u krizi prošle godine, ulazi u investiciju od preko pola milijarde evra za sportski program. Ovo mi više deluje kao političko nego kao tržišno rešenje“, ocenjuje on.

Da li je potez dobar ili loš, teško je oceniti, smatra Božo Drašković, profesor na Fakultetu Futura – zbog netransparentnosti.

„Ustalila se praksa u našim državnim preduzećima da uprave ne podnose račune javnosti. Nema analiza na osnovu čega se ulazi u velike investicije, kakvi će biti efekti tih investicija na kratak, a kakvi na dug rok, kada će se vratiti. Mi ne možemo nagađati da li je ovo puno ili malo. Slično je i sa kupovinom kablovskih operatera za koje je takođe dato jako puno novca. Važno je da se narod zabavlja, a ne znamo koliko će to da košta poreske obveznike“, napominje Drašković.

I ekonomista Milan Kovačević smatra da je cilj osvajanje gledalaca i da se ne gleda koliko će to koštati.

„To je akcionarsko društvo u kome nas nekoliko miliona građana ima akcije. Trebalo bi da pritisnemo državu da Telekom izađe na berzu, postane javno akcionarsko društvo i da imamo bolju kontrolu poslovanja. Većina poteza deluje da je političke prirode, a ne tržišno u korist preduzeća“, napominje Kovačević.

Direktor Newsmax Adria Slobodan Georgiev tvrdi za Danas da „sve što radi Telekom dolazi iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, te da je u pitanju vrsta „državnog posla“. Prema njegovim rečima, ono što je započeto u leto 2018. godine dovođenjem Vlade Lučića iz Crne Gore na čelo Telekoma, nastavlja se nesmanjenom žestinom i novcem koji pripada građanima Srbije.

„Kada je u jesen 2018. godine ‘prošla’ kupovina Antena grupe za 200 miliona evra i niko za to nije odgovarao, sve može da prođe, tako da je basnoslovna suma za Premijer ligu samo nastavak takvog pristupa čiji je cilj i sam Telekom/Vučić obelodanio: da ne bude Junajted medije na tržištu u Srbiji i na tome se vredno radi i neće se stati sa ovom akvizicijom“, ističe Georgiev.

On smatra da je cilj da ne postoji nijedan medij koji se iole vidi i čuje, a da nije pod kontrolom Vučića.

„Čini mi se da bi to trebalo da se svečano dogodi na desetogodišnjicu njegove vlasti, narednog leta. Sad pitanje je šta oni koji nisu za to hoće i mogu da urade? Po meni, takođe, sve ovo što se radi nema poslovno opravdanje i ne služi poboljšanju usluga ili unapređenju medijskog tržišta, naprotiv: sve ovo služi da se obezvredi i obesmisli svako i najmanje novinarstvo u Srbiji, kada je već politika ubijena“, zaključuje Georgiev.

Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za Danas da kada je prvi put čuo za iznos, nije poverovao. On naglašava da je to višestruko više nego što se plaća za prava prenosa Premijer lige na daleko bogatijem i unosnijem prostoru Nemačke, Švajcarske i Austrije.

„I višestruko je više od onog što je do sad plaćao Sport klub za prava prenosa u našem regionu. Niko od ljudi koje znam, ekonomskih eksperata koje sam konsultovao, ne vidi u tome ekonomski racionalan potez ni mogućnost da se taj novac vrati a pogotovo da se u tom poslu nešto zaradi“, smatra Šabić.

Prema njegovim rečima, toliki iznos otvara mnoga neprijatna pitanja, od kojih su dva ključna.

„Prvo, da li je možda pravi cilj da se nastavi ‘rat’ i da se po svaku cenu ugrozi poslovanje konkurenata koji nisu suprotstavljeni samo na planu sportskih prenosa? I drugo, da li nije reč o ispumpavanju novca iz državne kompanija, o mogućnosti da je dobar deo tog novca rezervisan za druge svrhe? Dakle, izaziva slične asocijacije kao već famozni Telekomov aranžman sa Kopernikusom“, ukazuje on.

Šabić ocenjuje da je nedopustivo i neodgovorno da menadžment Telekoma kao jedini odgovor na mnoštvo neprijatnih pitanja nudi oveštalu frazu – „poslovna tajna“.

„Bilo bi nedopustivo i kad bi Telekom mogao da se pohvali dobrim poslovanjem. A javnost uprkos nastojanjima da i to bude nekakva ‘poslovna tajna’ ipak zna da je dug Telekoma u poslednjih 4-5 godina sa oko 300 miliona evra porastao na oko 1,5 milijardi“, ističe Šabić.

Kako podseća Danas, udar Telekoma na konkurenciju, na SBB i Junajted mediju, počeo je pre nekoliko godina uz obrazloženje da se radi o najobičnijim „poslovnim potezima“, za koje se kasnije pokazalo da su mnogo više od toga.

Ipak, konstatuje list, najočigledniji dokaz da su motivi Telekoma ne tržišni, već politički, svedoči dokument o udruživanju sa češkom privatnom kompanijom Telenor, odnosno ustupanje kompletne infrastrukture kablovske mreže i celokupnog sadržaja kablovske televizije toj firmi „kako bi se smanjilo učešće SBB-a na tržištu ispod 30 odsto“. Cilj je bio da se onemogući finansiranje medija poput N1, Nove S i Sport Kluba, jer je „uništenje konkurencije“ navedeno u dokumentu, a ne finansijska dobit, kako je tvrdio Telekom.

Komentari

Vaš komentar