Analitičar: Cilj skupa nesvrstanih – trgovina u oblasti namenske industrije

Vesti 11. okt. 202120:49 > 20:5015 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Viši analitičar Instituta za javne politike Fondacije za otvoreno društvo i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi Srđan Cvijić, povodom ovogodišnjeg skupa nesvrstanih u Beogradu, na 60. godišnjicu prve konferencije pokreta, smatra da danas nesvrstani predstavljaju bledu senku onoga što su bili 1961. i do kraja hladnog rata 1989, "kada su imali smisla, pozicionirajući se između dva bloka". Dodaje da "mi danas živimo na potpuno drugoj planeti, te u tom smislu mislim da značaj koji se daje tom skupu više ima neku nostalgičnu crtu, nego realnu vrednost u trenutnoj geopolitičkoj situaciji". Smatra da je cilj skupa "usko ekonomski, koji se tiče vladajuće elite", odnosno trgovinska saradnja u oblasti namenske industrije.

„Funkcija je prosta: pored pokušaja da se od zemalja članica nesvrstanih obustavi dalje priznavanje Kosova ili da se postigne da ga otpriznaju, cilj je usko ekonomski, koji se tiče vladajuće elite. Sutra kreće sajam naoružanja i mislim da je cilj ovih bilateralnih susreta trgovinska saradnja u oblasti namenske industrije, koja kao što smo videli iz primera Krušika neće koristiti nama građanima nego samo trgovcima oružjem koji finansiraju partiju na vlasti“, kaže Cvijić u emisiji Iza vesti na TV N1.

Povezane vesti

Dodaje da je taj skup i u funkciji Rusije, čiji ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je takođe došao u Beograd, u funkciji rane predizborne kampanje, „gde se vlast konstantno trudi da se posle viđanja sa zapadnim političarima (Brdo kod Kranja u Sloveniji na samitu lidera EU i Zapadnog Balkana) odmah vidi sa političarima iz Rusije“.

„Cilj je da se igra na četiri-pet stolica istovremeno, i meni to izgleda u funkciji unutrašnje a ne spoljne politike“, ocenjuje Cvijić.

Ističe da smo iz većine govora na skupu mogli da vidimo da nije nesvrstan, već svrstani skup, jer je većina govora bila uperena protiv Zapada, te se Rusija tu dobro uklapa.

Smatra da Srbija vodi pogrešnu spoljnu politiku, jer za malu državu kao što je ona „sedenje na više stolica može samo da šteti njenom međunarodnom ugledu, da je pretvori u monetu za potkusurivanje“.

Dodaje da ugled jedne male zemlje poput Srbije čini „predvidljivost u vezi sa čvrstim savezima, a ne njihovo menjanje kako vetar duva, kao i usidrenje u savez koji je dominantan u okruženju u kojem se nalazi“, ukazujući da su zemlje iz našeg okruženja ili u EU ili u NATO.

„Imali bismo mnogo veći ugled da smo članica EU i NATO, jer su sve zemlje u našem okruženju članice jednog ili drugog saveza“, navodi Cvijić.

Navodi da „većina članica EU liči na nešto na šta bismo mi hteli da ličimo, ako pitate većinu građana u kakvom sistemu bi voleli da žive, to je u uređenom, predvidivom“.

Na pitanje šta ćemo mi EU sa svim aferama koje se stalno otkrivaju, on smatra da nas većina zemalja Unije hoće, „ali zbog sistema glasanja i činjenice da jedna zemlja može da blokira nečiji put priključenja, i nemogućnosti da nas nagrade zbog naših uspeha, tapšu po leđima nekog ko to ne zaslužuje“, aludirajući na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Dodaje da misli da će tapšanje po leđima prestati kada se shvati da on ne ispunjava ono što je obećao.

Na pitanje kako EU može da gleda na nesvrstane, on navodi da je „EU navikla, ali jedna stvar je kad vi to organizujete, a druga kad se to pretvori u harangu protiv Zapada“.

„Nisam siguran da to doprinosi kredibilitetu zemlje (Srbije) na Zapadu“, navodi Cvijić.

Komentari

Vaš komentar