Anadolija: Decenija od početka dijaloga Srbije i Kosova, ima li pomaka na vidiku

Vesti 17. okt 202110:4411 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine, stvorila se nova stvarnost koja je dovela do novog zatezanja odnosa između Kosova i Srbije. S ciljem da se olakša život građana i da se normalizuju odnosi dve zemlje, Evropska unija uz podršku SAD pokrenula je 2011. godine dijalog Beograda i Prištine u Briselu.

Tokom deset godina dijaloga najpre na tehničkom, a potom i na najvišem političkom nivou, potpisano je više desetina sporazuma. Neki od njih su sprovedeni potpuno, neki delimično, a pojedini uglavnom politički sporazumi nisu uopšte sprovedeni.

Prvi krug dijaloga o tehničkim pitanjima održan je marta 2011. godine, a prva dva postignuta sporazuma su sporazum o civilnom registru i sporazum o slobodi kretanja.

Povrat matičnih knjiga

Sporazum o civilnom registru, kojim se Srbija obavezala da Kosovu preda kopije matičnih knjiga, koje je odnela 1999. prilikom povlačenja sa Kosova, sproveden je uz pomoć evropske Misije EULEX, koja je verifikovala da su kopije verne originalu.

Sporazum o slobodi kretanja koji je počeo da se primenjuje u decembru 2011. omogućio je građanima Kosova da mogu ući na teritoriju Srbije sa kosovskim ličnim kartama, za koje na graničnim prelazima dobijaju potvrdu od srpskih vlasti. Obrnuto, građani Srbije na Kosovo ulaze sa svojim ličnim kartama.

Sporazum o slobodi kretanja se odnosio i na vozila i upravo je samo delimična primena tog sporazuma izazvala poslednje tenzije između Kosova i Srbije.

Dogovoreno je da na teritoriju Srbije bezuslovno mogu ući vozila sa statusno neutralnim KS tablicama, dok su vlasnici vozila sa tablicama RKS (Republika Kosovo) morali da skidaju svoje tablice i plaćaju privremene (probne) srpske tablice. Osiguranja za vozila su se sa obe strane plaćala na graničnim prelazima i u početku je bilo dosta skupo. Kasnije su te tarife smanjene.

Sporazum o slobodi kretanja, međutim, nikada nije sproveden u četiri opštine severno od reke Ibar, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. U tom delu i dalje su korišćene tablice sa skraćenicama kosovskih gradova koje izdaje Srbija (KM –Kosovska Mitrovica, PR-Priština, PZ-Prizren i druge), koje je Kosovo proglasilo nelegalnim. I, ne samo da su vozila sa takvim tablicama saobraćala na severu Kosova, nego su bez problema prolazila i dva granična prelaza na severu Kosova, Jarinje i Brnjak.

Sporazum o slobodi kretanja dopunjen je 14. septembra 2016. Strane su se složile da delove registarskih tablica na kojima su oznake država pokriju sa dve bele nalepnice, s tim da Kosovo produži važenje KS registarskih tablica na pet godina za one građane koji žele da ih koriste. Režim nalepnica nikada nije zaživeo, a Srbija je nastavila da izdaje probne tablice za vozila sa RKS tablicama.

Istek petogodišnjeg perioda KS tablica i tenzije

Kada je prošlog meseca istekao period od pet godina za izdavanje KS tablica, Vlada Kosova je uvela recipročne mere na registarske tablice iz Srbije, tako što je 20. septembra počela da izdaje probne tablice za vozila iz Srbije i proglasila nevažećim tablice sa KS oznakom.

Povezane vesti

Da bi ovu odluku sprovela i na severu zemlje, Vlada Kosova je poslala specijalne jedinice Policije Kosova na prelaze Jarinje i Brnjak. To je izazvalo revolt srpskih građana sa severa koji su kamionima i drugim teškim vozilima blokirali puteve ka prelazima Jarinje i Brnjak. Tenzije su se podigle na nivo država, Srbija je izvela vojne manevre u blizini granice, pa su EU i SAD hitno reagovali i u Briselu je nakon deset dana postignut privremeni dogovor.

Privremeni dogovor o primeni režima nalepnica, isti onaj iz 2016. godine koji nikada nije zaživeo, počeo je da se primenjuje 4. oktobra, dok je za pronalaženje trajnog rešenja dogovoren rok od šest meseci. U režim nalepnica ušle su prećutno i tablice sa skraćenicama kosovskih gradova koje se koriste na severu Kosova.

Jedan od nesprovedenih dogovora je Sporazum o katastru postignut 2011. godine. Beograd je obavio dogovoreno skeniranje originalnih katastarskih knjiga pre 1999. godine koje je izmestio u Srbiju sredstvima EU, ali je predaja skeniranih kopija samo delimično obavljena. Proces je išao sporo, a prvi paket kopija uručen je Specijalnom predstavniku EU u Prištini januara 2014. godine i tu se stalo.

Srbija nije bila zadovoljna Agencijom za upoređivanje i verifikaciju imovine Kosova, koju je Priština osnovala juna 2016, smatrajući da je ta Agencija štetna po imovinu kosovskih Srba i Srpske pravoslavne crke na Kosovu. U međuvremenu je i Ustavni sud Srbije Sporazum o katastarskim knjigama proglasio neustavnim i Srbija je odbila da preda preostalu katastarsku evidenciju. Obzirom da se podaci u posleratnim knjigama ne podudaraju uvek sa predratnom katastarskom evidencijom, građani se neretko suočavaju s problemima na terenu prilikom određivanja međe.

Sporazum o carinskim pečatima potpisan je septembra 2011. kako bi se obezbedio slobodan protok robe u skladu sa CEFTA sporazumom. Sporan je bio pečat Carine Kosova koji je uveden nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, a do tada je na dokumentima sa Kosova bio pečat UNMIK-a. Sporazum je u potpunosti primenjen, ali treba napomenuti da se kosovski privrednici još uvek suočavaju sa nizom barijera srpske strane, kao što je nepriznavanje kosovskih sertifikata i licenci na proizvode na kojima piše „Republika Kosovo“.

Sporazum o recipročnom priznanju diploma finalizovan je novembra 2011. Imao je za cilj da olakša zapošljavanje ili nastavak školovanja građanima Kosova i Srbije.

Dogovoreno je da u realizaciji učestvuje Asocijacija evropskih Univerziteta. Taj dogovor je sa srpske strane primenjivan oko dve godine, koliko je radila nevladina organizacija SPARK iz Holandije, ovlašćena za verifikovanje univerzitetskih diploma sa Kosova. Nakon dve godine, kada je projekat SPARK završen, u Srbiji se verifikacija više ne obavlja, iako postoji vladina uredba o tome. Zbog toga Albanci iz Preševske doline, sa juga Srbije, ne mogu da se zaposle u Srbiji sa diplomama kosovskih univerziteta.

Sporna verifikacija diploma

Kosovo je 2015. godine donelo i uredbu za priznavanje i verifikaciju diploma sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici, koji radi po planu i programu Republike Srbije, za šta je ovlašćena nevladina organizacija “Evropski centar za pitanja manjina” (ECMI-Kosovo). Međutim, na Kosovu se prilikom zapošljavanja ne insistira na verifikaciji diploma, pa je mnogo primera gde Srbi rade u institucijama Kosova sa diplomama Univerziteta iz Severene Mitrovice ili sa Univerziteta iz Srbije.

Vašingotnski sporazum iz septembra 2020.godine, takođe, predviđa međusobno priznavanje diploma, ali još uvek ništa nije urađeno u vezi toga.

Sporazum o integrisanom upravljanju prelazima (IBM) postignut je decembra 2011. i predviđa da dve zemlje moraju instalirati na svih šest prelaza zajedničke, integrisane tačke i ni jedna strana neće prikazivati bilo koji simbol svoje nadležnosti u IBM zajedničkim oblastima. Za kosovsku stranu, to je značilo da je Srbija priznala granicu sa Kosovom, dok je Srbija insistirala da je reč o administrativnom prelazu. Taj dogovor je dorađen nakon godinu dana kada je u Briselu počeo politički dijalog između premijera Kosova i Srbije i tada je počeo delimično da se primenjuje.

Od ukupno šest prelaza između Kosova i Srbije (Jarinje, Merdare, Mutivode, Brnjak, Bela zemlja, Mučibaba), do sada su dovršeni jedino prelazi Mutivode i Merdare. Međutim, Srbija je dugo odbijala da se preseli u zajednički objekat koji je nakon sporazuma o IBM-u izgrađen sredstvima EU na graničnom prelazu Merdare. To je učinila tek mesec dana nakon Vašingtonskog sporazuma koji je postignut u Beloj kući septembra 2020. godine, što je takođe bio deo tog sporazuma.

Sporazum o predstavljanju i regionalnoj saradnji postignut februara 2012, predviđa da se Kosovo u regionalnim organizacijama predstavlja fusnotom ili zvezdicom uz ime. Ta fusnota označava da se njome “ne dovode u pitanje stavovi o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i mišljenja Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji nezavisnosti Kosova”. Kosovu je taj sporazum omogućio učešće na mnogim međunarodnim skupovima, ali se i pored toga dešavalo da delegacije iz Srbije napuste skupove zbog prisustva kosovske delegacije. Srbija je nastavila i da lobira protiv učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije.

Postignuti su i sporazumi o oficirima za vezu (2012) i sporazum o prikupljanju carinskih prihoda na severu i Fondu za razvoj severa (2013). Oba su realizovana.

Istorijski Briselski sporazum

Najvažnijim sporazumom postignutim na najvišem političkom nivou smatra se Prvi sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, koji su 19. aprila 2013. godine u Briselu potpisali premijeri Kosova i Srbije. Tim sporazumom je severni deo Kosova, gde većinski živi srpsko stanovništvo, trebalo da se uvede u kosovski zakonski okvir, što do tada nije bio slučaj, te da se ukinu srpske paralelne institucije sa teritorije Kosova.

Prema sporazumu iz aprila 2013. u četiri opštine na severu Kosova održani su iste godine, prvi put nakon rata, lokalni izbori po kosovskim zakonima, uz nadgledanje Misije OEBS-a. Četiri opštine na severu su dobile regionalnog komandanta Kosovske policije, srpski policajci i sudije su integrisani u kosovski sistem, dok se Apelacioni sud, kao drugostepeni sud, obavezao da za sve opštine sa srpskom većinom na Kosovu odredi poseban panel sa većinskim srpskim sudijama sa Kosova. To se nekad primenjuje, a nekad ne.

Takođe, Prvim Briselskim sporazumom je dogovoreno formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, koja bi rukovodila sa pet oblasti (ekonomski razvoj, zdravstvo, obrazovanje, gradsko i ruralno planiranje) i delovala bi pod okriljem postojećeg kosovskog pravnog okvira. Zajednica bi obuhvatala deset opština sa srpskom većinom, što je oko 15 odsto ukupne teritorije Kosova.

Zajednica do danas nije formirana. Srbija ističe da je dogovoreno da Zajednica ima izvršna ovlašćenja, dok u Prištini tvrde suprotno.

Sadašnja vladajuća partija na Kosovu, Pokret Samoopredeljenje Albina Kurtija suprostavila se formiranju Zajednice nasilnim protestima. Potom je Ustavni sud Kosova 2015. godine konstatovao da su principi formiranja Zajednice, postignuti iste godine u Briselu, u suprotnosti sa Ustavom Kosova, pre svega zato što nije u duhu multinacionalnog kosovskog uređenja. Ustavni sud je preporučio da se neustavne stavke isprave prilikom izrade statuta Zajednice. Statut još uvek nije urađen.

Sporazumno do pozivnog broja 383

Nakon Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, usvojeno je niz dogovora za rešavanje problema iz različitih oblasti. Tokom 2013. Postignuti su sporazum o telekomunikacijama, sporazum o energetici, sporazum o zvaničnim posetama i sporazum o integraciji policije.

Sporazum o telekomunikacijama omogućio je Kosovu da dobije pozivni broj. Ovim sporazumom je Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) na zahtev Austrije, 15. decembra 2016. g. dodelila broj +383 kao teritorijalni pozivni broj, koji Srbija ustupa Kosovu na korišćenje. Do tada na Kosovu su korišćeni pozivni brojevi Monaka (377) i Slovenije (386) za mobilnu telefoniju i pozivni broj Srbije za fiksnu telefoniju (381).

Obzirom da su kosovske vlasti signal srbijanske mobilne telefonije u centralnom Kosovu prekinule septembra 2010, sporazumom o telekomunikacijama, osim pozivnog broja, dogovoren je i rad srpske mobilne telefonije. Regulatorna agencija za telekomunikacije Kosova januara 2017. dodelila je srpskom MTS-u privremenu dozvolu za rad i njegov signal je pušten na teritoriji Štrpca, Gračanice i Raniluga gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Na severu Kosova je samo nastavljen njegov signal. Ostali mobilni operateri iz Srbije Telenor i Vip prekinuli su maja te godine emitovanje signala na Kosovu.

Usledili su sporazum o zvaničnim posetama, sporazum o pravosuđu, sporazum o ukidanju Civilne zaštite i sporazum o međusobnom priznavanju polisa osiguranja vozila.

Tokom 2016. godine postignuti su sporazum o uzajamnom priznavanju sertifikata ADR (za prevoz opasne robe) i sporazum o revizalizaciji mosta u podeljenom gradu Mitrovici koji još uvek nije realizovan. Potpisan je i niz akcionih planova i zaključaka o sprovođenju dogovorenih sporazuma.

Blokada dijaloga

Realizacija postignutih sporazum je bila potpuno blokirana, kao i ceo proces dijaloga, od decembra 2018. kada je Vlada Kosova premijera Ramuša Haradinaja uvela takse na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Do nastavka dijaloga je došlo nakon godinu i po dana kada je kosovska strana ukinula takse, kao i recipriočne mere prema Srbiji. U nastavku dijaloga, kosovska strana je insistirala da ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori, te da će Zajednica biti formirana tek kada se postigne konačni pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.

U proleće 2020. godine inicijativu da se dijalog Kosova i Srbije nastavi preuzele su Sjedinje Američke Države i dolazi do postizanja sporazuma o autoputu i železnici u Minhenu, a potom je potpisan i sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa u Beloj kući 4. septembra 2020, poznat kao Vašingtonski sporazum.

Može se zaključiti da između Kosova i Srbije nema prostih tehničkih pitanja, jer sva tehnička pitanja zavise od političkih, koja proističu iz neslaganja Beograda i Prištine oko statusa Kosova. Politizovano je i humano pitanje rasvetljavanja sudbine nestalih osoba tokom rata na Kosovu.

Kosovo je učlanjeno u mnoge međunarodne organizacije, kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Međunarodni olimpijski komitet, FIFA i UEFA, ali ne i u UNICEF, INTERPOL i Ujedinjene nacije.

Na sajtu kosovskog Ministarstva inostranih poslova piše da je Kosovo do sada priznalo 117 zemalja. Beograd tvrdi da je ta brojka manja za desetak, jer su neke zemlje povukle priznanja. Sigurno jeste da je poslednje priznanje bilo od Izraela 1. februara 2021. što je dogovoreno Vašingtonskim sporazumom.

Komentari

Vaš komentar