Ambasador Slovenije: Prirodno je da Srbija negde u budućnosti postane članica EU

Vesti 28. jun 202113:52 > 14:2117 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Ambasador Slovenije u Srbiji Damjan Bergant podseća da se ove godine poklapaju 30 godina od kako je Slovenija stekla nezavisnost i njeno drugo predsedavanje EU, i u Beogradu će se predstaviti izložbom pored Save, "gde želimo da prikažemo kako izgledaju projekti koje je Slovenija uradila u vreme članstva u EU od novca iz EU. Želimo da srpskoj javnosti prikažemo pozitivnost članstva u EU". Dodaje da će Slovenija učiniti sve da olakša put zemljama kandidatima, kao i da "misli da je prirodno da Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana negde u budućnosti treba da postanu članice EU".

Povezane vesti

„Projekat članstva u EU je jedan od najvažnijih projekata koji je Slovenija imala u poslednjih 30 godina, jer je to nešto što smo stvarno želeli“, kaže Bergant u N1 Studio Live.

Na pitanje kako pamti taj jun 1991. kada se Slovenija otcepila od tadašnje SFRJ, on kaže da je tada bio veoma mlad, ali da su Slovenci „ponosni na svoju zemlju, na svoju nezavisnost, na to što su uradili za 30 godina“.

„Voleo bih da to mogu da dožive i srpski građani“, dodaje ambasador.

Navodi da će moto slovenačkog predsedavanja Unijom biti „Zajedno otporna Evropa“.

„Pandemija nas je sve uhvatila nepripremljene, izvukli smo se na pola iz pandemije, mi mislimo da i nadalje treba da se pripremamo za neke slične krize, razmišljamo da nam možda sledi neka sajber kriza, i za to treba da se pripremamo“, upozorava on i dodaje da žele i raspravu o tome u kakvoj Evropi želimo da živimo.

Prioritet će biti i zelena agenda, pitanje veštačke inteligencije koja može upravo da pomaže kod kriza, ali i proširenje na Zapadni Balkan.

Proširenje je uvek bilo i biće kompleksan proces

„Učinićemo sve da olakšamo put zemljama kandidatima ka EU. Proširenje je uvek bilo, jeste i biće kompleksan proces“, ukazuje on i dodaje da sa jedne strane imate 27 zemalja članica koje imaju različita mišljenja, potom institucije EU koje isto treba da urade svoj posao, a sa druge očekivanja zemalja kandidata.

„Kada se sve sklopi u jedan proces, vrlo je teško da se to brzo radi“, navodi on, ali dodaje da su svi napori kandidata na putu ka EU pozitivni – „društvo se razvija, postaje demokratičnije“.

„To se ne radi zbog EU, već zbog državljana država kandidata koji žele da njihova država ide napred“, navodi on i dodaje da je veoma bitno da niko ne izgubi veru u ovaj proces – ni država Srbija, ni njeni građani, ni EU.

„Mislim da je prirodno da Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana negde u budućnosti treba da postanu članice EU, prvo je tu geografski argument, jer sada imamo Zapadni Balkan kao neko ostrvo unutar EU i to treba da se reši, drugo je političko pitanje – treba da se radi na demokratiji, zatim ekonomski argumenti – to je veoma bitno tržište za EU i četvrto je bezbednosna situacija – ako se ovde još jednom desi nešto kao devedesetih, to će uticati i na članice EU“, navodi Bergant.

Dodaje da je regionalna saradnja trenutno na Zapadnom Balkanu veoma dobra, što se vidi kroz mini Šengen, za koji kaže da je priprema za saradnju u okviru EU.

Najavio je i da će tokom slovenačkog predsedavanja Unijom biti organizovan samit Zapadnog Balkana, najverovatnije početkom oktobra.

Na pitanje kakva je poenta svih tih sastanaka i konferencija kad na terenu nema mnogo pomaka, on kaže da je regionalna saradnja bitna, da je važno da se pregovara, da se susreću lideri, da se vidi gde se može postići napredak.

A da li misli da bi Hrvatska mogla da postavi neke uslove Srbiji na putu ka EU, on navodi da je svaka zemlja koja se uključivala u EU imala uslove od neke od zemalja, „ne možemo to da isključimo, treba se pripremati da se što pre postigne neki zajednički rezultat“.

Celo gostovanje pogledajte u okviru emisije N1 Studio Live:

Komentari

Vaš komentar