Beograd ne prečišćava otpadne vode, zašto je Dunav na istorijskom minimumu

Vesti 08. avg 202217:31 > 17:3919 komentara
Podeli:

Žaklina Živković, iz inicijative "Pravo na vodu", apelovala je u emisiji Dan uživo na sve građane da prijavljuju slučajeve zagađenja reka, jer kako je navela, "jedini način da nateramo institucija da rade svoj posao".

Podsetimo, mediji su javili da se oko 1.500 metara nizvodno od Pančevačkog mosta na Adi Huji, iz betonske cevi koja izlazi iz zemlje u Dunav ispušta žuta tečnost koja peni. Agencije prenose da se širi neprijatan miris. A dan pre ove vesti, čuli smo i da je nivo Dunava dostigao istorijski minimum i da se na tri lokacije u Srbiji izvode interventni bagerski radovi kako bi se obezbedila plovnost Dunava i Save.

Na Adi Huji, gde je boravila ekipa N1, nije bilo neprijatnih mirisa. Pošto ovaj problem još nije zvanično prijavljen, ni inspekcija nije izašla na teren.

Ono što se sigurno zna, to je činjenica da je Dunav na istorijskom minimumu, što je potrvrdio i ministar građevinarstva Tomislav Momirović.

Žaklina Živković, iz inicijative „Pravo na vodu“, konstatuje da Dunav ima problem sa zagađenjem, kao i da se u Beogradu sve komunalne vode slivaju u reke.

„Želela bih da pozovem sve građane da kada vide zagađenje, da osim toga što objave na društvenim mrežama, važno je i da prijave inspekcijama, jer je to jedini način da nateramo institucije da rade svoj posao. Beograd, praktično, uopšte ne prečišćava otpadne vode, i one takve direktno idu u reke, pa se to dešava svakodnevno. Ono što mi vidimo na terenu je da isti problem postoji i u drugim gradovima“, kazala je Živković.

Ona dodaje da na lokalu ne postoje čak ni registri zagađivača, kako bi znali šta sve zagađuje naše vode, a o saniranju zagađenja nema ni govora.

„Ono što se sada masovno dešava je da se građani bune, alarmiraju jedni druge i organizuju proteste. A voleli bi i da se institucionalna borba iscrpi. Zato ponavljam poziv da građani obaveštavaju inspekciju, kako bi ona mogla da reaguje“, navela je Živković.

Govoreći o istorijskim minimumima reka, ona je navela da klimatolozi na to poodavno upozoravaju.

„Nekoliko decenija upozoravaju na klimatske promene i na to Srbija i Evropa se nalazi na mestu koje će biti pogođeno dugotrajnim sušama, i kratkim, ali jakim periodima kiša – koje su takođe opasne. Nismo se na vreme spremili, pa se cela Evropa suočava sa dugotrajnim sušama. To možemo da vidimo na Dunavu i Savi, ali je ista takva situacija i sa ostalim rekama. Pojedine se potpuno isušuju, ili se zbog male količine vode temperatura povećava, pa ceo ćivi svet u njima trpi posledice“, istakla je Živković.

Napomenula je i da smo zbog energetske krize osušili sve naše akumulacije, pa su mnoga jezera nestala, zbog povećanja količina struje koje se proizvode u hidroelektranama.

Kao najveće posledice klimatskih problema, javiće se problemi sa pijaćom vodom, dodaje gošća N1.

„Prošle godine smo imali restrikcije vode u 27 lokalnih samouprava. One su imale sušu za izgovor, ali mi moramo bolje da se spremimo. Možda ovo leto bude podsetnik da moramo da uradimo mnogo na adaptaciji klimatskih promena“, zaključila je Živković.

Komentari

Vaš komentar