Obraćajući se učesnicima 70. generalne skupštine UN-a, predsednik Srbije Tomislav Nikolić upozorio je da bi se prihvatanjem zahteva za članstvo Kosova u Unesku "stvorio opasan presedan i otvorio prostor za legalizovanje nasilja nad nacionalnim, kulturnim i verskim identitetom bilo kog naroda, bilo gde" i pozvao UN da se usprotive toj inicijativi.

Govoreći o zahtevu za prijem Kosova u Unesko, Nikolić je pozvao UN da očuvaju kredibilitet i da se usprotive inicijativi koju je podnela Albanija sa još 44 zemlje. „Siguran sam da ćete se, kao odgovorni državnici i časni ljudi, usprotiviti nepravdi i zlu koje bi bilo naneto Srbiji eventualnim prihvatanjem te nečasne inicijative i koje bi, u budućnosti, moglo kao domino efekat da se prelije i na druge narode i države“, rekao je Nikolić.

On je ocenio da je „Srbija jedina zemlja u Evropi, kojoj pored otimanja dela teritorije, proterivanja građana, nekažnjenog ubijanja i takozvane žetve organa, sada pokušavaju da otmu i kulturnu baštinu pod zaštitom Uneska“, i izneo podatke o uništavanju pravoslavnih hramova i drugih objekata na Kosovu od dolaska misije UN i Kfora 1999.

„U tom periodu albanski teroristi su sistematski uništavali tragove duhovnosti i kulture i viševekovnog života srpskog naroda na Kosovu i Metohiji… Prema stavu 31. Konferencije Uneska, na Kosmetu je izvršen zločin prema kulturnoj baštini“, naglasio je Nikolić.

“Ne oduzimajte biće srpskog naroda”

„Apelujem na sve predsednike da ne dozvolite da se srpskom narodu oduzme njegovo biće, otme njegova suština, njegova duhovna vertikala, manastiri na Kosovu i Metohiji, i proglase kulturnom baštinom albanskog naroda na Kosovu i Metohiji. To prosto nije istina, nije istorijska i naučna činjenica. Nije pravda“, rekao je Nikolić.

Govoreći o Kosovu, Nikolić je kazao da Srbija razgovara s predstavnicima administracije u Prištini, da će ispuniti sve obaveze iz Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija i do sada postignutih dogovora u Briselu, ali da „nikada neće priznati nezavisnost dela svoje teritorije za koji vezuje svoje postojanje, autonomne pokrajine Kosovo i Metohija“.

Izbeglička kriza posledica pogrešnih odgovora

Kao najveći izazov danas, Nikolić je naveo problem masovnih migracija s Bliskog Istoka, ocenivši da je humanitarna katastrofa s kojom se suočava svet samo posledica krize koja već više od četiri godine potresa Siriju bez adekvatnog odgovora međunarodne zajednice.

On je rekao da se Srbija, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, trudi da izbeglicama obezbedi pristojan boravak i smeštaj, ali i upozorio da „ako međunarodna zajednica, a pre svih Evropska unija, ne učini konkretan napor da se problem reši, Jugoistočnoj Evropi preti još veća humanitarna katastrofa sa nepredvidivim posledicama“.

U Srbiji do 14. septembra 125.000 izbeglica

Nikolić je naveo da je u Srbiji od početka godine do 14. septembra evidentirano ukupno 125.138 izbeglica, od kojih su samo 524 podnele zahtev za azil, i ukazao na „zabrinjavajuće ponašanje predstavnika vlasti u pojedinim državama koje su podigle žičane i žilet-ograde u nameri da getoiziraju azilante koji beže od rata i nemaštine“.

On je ukazao da takvo ponašanje, suprotno Konvenciji o statusu izbeglica i proklamovanoj solidarnosti članica EU, dodatno otežava situaciju „onim zemljama koje poštuju međunarodno pravo i ponašaju se humano prema ljudima koje je zadesila nesreća“.“Vlade pojedinih zemalja, članica UN, ponašaju se kao da nikada nisu izašle iz ideologije koja je vladala do završetka Drugog svetskog rata, i ruše teškom mukom postignutu krhku stabilnost na Balkanu kojoj je najviše doprinela Srbija“, rekao je predsednik Srbije.

On je dodao da su granice Srbije otvorene za izbeglice, ali da zbog ekonomske krize s kojom se suočava od 2008, „Srbija nije zemlja u kojoj izbeglice mogu da ostvare nešto više od sopstvene bezbednosti“.

Srbija nije učestvovala u ratu devedesetih

U obraćanju Generalnoj skupštini UN Nikolić je rekao i da građani Srbije nisu genocidni zločinci, već humani ljudi, dobri domaćini i dobri susedi.

„Iako nije direktno učestvovala u sukobu devedesetih na području bivše Jugoslavije, koji je na sličan način iniciran i insceniran kao sukob u Siriji, Srbija je označena krivom“, rekao je Nikolić i podsetio na pokušaj da se u Savetu bezbednosti UN usvoji rezolucija o Srebrenici kojom bi se, kako je rekao, „Srbi žigosali kao primer genocidnog naroda, iako takva tvrdnja za bilo koji narod u svetu nema opravdanja“.

 „Kakvi smo to mi genocidni zločinci, da li o tome ili o dobrodušnim i velikodušnim domaćinima govore snimci migranata koji u regionu jedino u Srbiji ne deluju uplašeno i zabrinuto postupcima naroda ili vlasti. Da li su se to građani Srbije promenili? Nisu. Građani Srbije svih nacionalnosti su oduvek, i tada i sada, humani ljudi, dobri domaćini i dobri susedi“, rekao je Nikolić.

O ekstremizmu i fanatizmu

Predsednik Srbije govorio je i o izazovima koje predstavljaju ekstremizam i fanatizam, ali i klimatske promene, o održivom razvoju, borbi protiv siromaštva.

On je rekao je da se bolja budućnost može očekivati „samo uz prevazilaženje problema kao što su glad, ratovi i bolesti“ zbog čega Srbija, kako je dodao, aktivno učestvuje u mirovnim operacijama širom sveta, predsedava OEBS-u i kao kandidat za članstvu u EU „odlučnim merama svoj sistem i praksu prilagođava standardima Unije“.

Naglasivši da „ravnopravnost ne važi samo u odnosima između pojedinaca, već i odnosima među državama“ Nikolić je pozvao UN na empatiju, solidarnost, odgovornost i humanizam.