Liht: Srbija mora da bude deo rešenja za izbegličku krizu

Vesti 28. sep 201513:44 > 13:46
Podeli:
Izvor: N1

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht smatra da za stolom na kome se odlučuje o rešavanju izbegličke krize uz članice EU moraju biti Sjedinjene Američke Države, ali i Srbija i druge zemlje zapadnog Balkana koje bi u tom slučaju bile tretirane kao članice Unije.

Liht, čija je organizacija jedna od organizatora Petog Beogradskog bezbednosnog foruma, u intervjuu Tanjugu ističe da zemlje zapadnog Balkana, koje nisu članice, na sebe preuzimaju i veći teret od mnogih članica EU.

„Ne može bez zapadnog Balkana. Ako delimo deo tereta, a delimo ga, onda moramo da budemo i deo rešenja. To ne znači da ćemo sutra da uđemo u EU, ali očigledno moraju da postoje neke politike, neke oblasti u kojima ćemo biti tretirani kao da jesmo članice, pogotova u situacijama gde podnosimo teret ozbiljniji i od nekih članica“, kaže Liht.

To je, dodaje, jedna potpuno nova podela uloga, a u njoj bi zapadni Balkan „bio mnogo pametniji kad bi nastupao zajednički, a ne dozvolio da opet bude podeljen na državice koje će se, umesto za evropske i globalne, boriti za svoje usko shvaćene interese, vrlo politikantske prirode“.

S druge strane, dodaje ona, podsećajući na akcije u Iraku i Avganistanu i Siriji, Amerika je odigrala značajnu ulogu u situaciji na Bliskom istoku i stoga nije dovoljno samo da nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik SAD Barak Obama razgovaraju.

„Odgovrnost mora da se podeli za ovo što se danas događa i to je jedan od razloga što mislim da Amerika mora da bude za istim stolom gde je i EU, a ne da se zadovolji sa time da kaže gospođi Merkel da Evropa treba da ima jednistven pristup. Ne, Evropa i Amerika treba da imaju jedinstven pristup“, naglašava Liht.

Prema njenim rečima, izbeglička kriza nije nešto što nije moglo da se očekuje, naprotiv.

„Već godinama je jasno da je pitanje samo kada, a ne i da li će se destiti“, ukazuje Liht i naglašava da je lično veoma zabrinuta što su EU i njene vodeće članice bile „do te mere nepripremljene za tu situaciju kao da niko nije razmišljao o tome šta će biti sutra“.

Evidento je, dodaje, koliko ozbiljne probleme članice imaju da dođu do svobuhvatne politike, a prvi razlog tome je upravo činjenica da se nije razmišljalo.

„Znate, doneti sveobuhvatne političke odluke o jednoj ovako složenoj temi, preko noći, preko kolena, nemoguće je. Ali ono što mene zabrinjava je i to do koje mere se Evropa lomi. To da nije postojala jasno osmišljena politika i scenariji ako stvari krenu u ovom pravcu, a još više što neke zemlje EU reaguju neverovatno neprijateljski prema samoj ideji izbeglica, kojih će biti sve više“, kaže Liht.

Zato je, u trenutku kada se „sve ono što smo do juče uzimali kao doktrinu očigledno pred našim očima raspada“, neophodno podeliti odgovornost u osmišljavanju tog svobuhvatnog rešenja.

Ona je ocenila da se „evropski čamac“, suočen sa migranstkom krizom i brojnim izazovima, ozbiljno ljulja i da je neophodno krenuti u razmenu ideja kako redefinisati Evropu.

„Situacija je jako dramatična i mislim da je neverovatno važno da se vrlo brzo krene u ozbiljnu razmenu ideja kako redefinisati ne samo Evropu, već i naše razumevanje sveta. Toga danas nema“, rekla je Liht u intervjuu Tanjugu, uoči Foruma, koji će, od 30. do 2. oktobra, okupiti u Beogradu niz zvaničnika iz regiona i Evrope, uključujući premijera Srbije Aleksandra Vučića, kao i oko 100 eminentih stručnjaka i profesora.

Cilj Foruma je upravo da pokrene debatu kakvu Liht smatra neophodnom i da bude barem mali korak u pravcu razumevanja budućnosti i pripremanja za sve ono što svetskom poretku predstoji.

Tema petog po redu Foruma, „Može li Evropa redefinišati sebe“, osmišljena je pre nekoliko meseci i zapravo je anticipirala ozbiljnost problema sa kojom se Evropa danas suočava.

Beogradski bezbedosni forum organizuju Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

/