Petronijević: Ako nema slobode kretanja, nema ni EU

Vesti 21. sep 201509:37 > 09:52
Podeli:
Izvor: N1

Pre tačno 30 godina u Šengenu u Luksemburgu potpisan je sporazum koji je bio prvi formalni korak u realizaciji ideje "Evrope bez granica". Izbeglička kriza naterala je pojedine zemlje da ponovo uvedu privremene kontrole na granicama, na šta imaju pravo, ali to otvara debatu o sudbini Šengenske zone.

Izvršni direktor Grupe 484 Vladimir Petronijević kaže da bi problem izbegličke krize trebalo da bude prevaziđen jer je sloboda kretanja jedna od fundamentalnih sloboda i kako kaže, kada je ne bude bilo postavlja se pitanje da li postoji Evropska unija. On je dodao da članice moraju što pre da pronađu odgovor na pitanje izbegličke krize. 

„Ima mnogho unilateralnih poteza koji su bili neočekivani. Uvođenje privremenih mera nije protivno šengenu, ali kada te vanredne okolnosti postanu praksa onda imate suspenziju kretanja i to nanosi veliku štetu i EU sa tim mora da se suoči“, kaže Petronijević.

Petronijević objašnjava da države članice kontrolišu priliv izbeglica, procenjujući svoje kapacitete za prijem ljudi kojima je potrebna zaštita.

„Taj tok je ubrzan, ljudi streme ka tačno određenim zemljama EU i zato su se pojedine odlučile na zatvranje granica. Evropskoj uniji je potreban plan i mnogo veća solidarnost u krizi, kako bi se ti ljudi rasporedili što bolje“, rekao je on.

Petronijević dodaje da je probldem to uzroci krize i dalje traju i nema naznaka da će se uskoro završiti.

On je objasnio i da je sistem azila u EU zasnovan na Dabilnskim regulativama, ali da je taj sistem u trenutnoj situaciji pokazao mnog slabosti. Kako je naveo, najveći teret izbegličke krize stavljen je na zemlje koje se nalaze na spoljnim granicama Unije.

„Kroz ovu krizu EU radi i reformu svog sistema azila i to je veliki izazov“.

EU potrebna jedinstvena politika

Petronijević je komentarisao i to što države članice EU ne mogu da se dogovore oko kvota, odnosno broja izbeglice koje bi prihvatile. On kaže da na to utiče mnogo političkih faktora, neizvesnost koliko bi izbeglica mogli da prime. Kako kaže, EU to mora da prevaziđe, ako hoće da ostane celovit prostor.

„Ne postoji jedinstvena politika između zemallja EU i zato imamo ovakvu situaciju. Bezbednosni rizici uvek postoje, ali ljudi u najvećem broju dolaze iz ratom zahvaćenih područja, imaju strah za svoj život i to je ono što mora da opredeli politiku EU. Pristup ou rešavanjuu krize mora da pođe iz ugla zaštite prava tih ljudi“, rekao je direktor Grupe 484.

On smatra da zemljama zapadnog Balkana ne preti ukidanje viza i smatra da takva odluka ne bi doprinela rešavanju krize,već bi mogla da nanese štetu u evrointegracijama ovog dela Balkana.

„Pravi uzroci krize leže u činjenici da rat u Siriji traje i ne zna se kada će se završiti. Pitanje Grčke je pitanje sa kojim se EU suočila pre nekoliko godina. Sistem azila u Grčkoj je disfunkcionalan. Teško da Grčka može sama da uspostavi kontrolu nad tokom izbeglica, tu mora prvo da se potraži rešenje i prvi prihvat za izbeglice“, rekao je Petronijević.