Gosti N1: Ograde nigde nisu zaustavile migracije

Vesti 17. jul. 201520:16 > 21:44
Podeli:
Izvor: N1

Srbija se poslednjih nedelja suočava sa do sada nezabeleženim talasom ilegalnih migracija koji traje i za sada nema naznaka da će u skorije vreme splasnuti. U specijalnoj emisiji TV N1 o "azilantskoj krizi", gosti su se saglasili da je situacija ozbiljna, ali da ograde i zidovi nigde nisu zaustavili migracije.

Kamere naše televizije već danima u Preševu beleže dramatične scene – stotine ljudi koji stoje u redu kako bi se registrovali i bili prebačeni u kamp gde će dobiti hranu i vodu. Među njima je veliki broj žena i dece, jer na putu ka Evropskoj uniji, kroz Srbiju sada prolaze čitave porodice.

Za to vreme, Mađarska je završila prvih probnih 150 metara ograde, koju planira da izgradi duž 175 kilometara granice sa Srbijom.

Novinarka N1 Gordana Bjeletić, koja svih ovih dana prati situaciju u Preševu, kaže da je na hiljade ljudi prošlo kroz taj grad, da su mnogi od njih imali novca, ali da veliki broj ipak nije… „Videla sam majku sa bebom od 20 dana koja nije imala mleko za nju, videla sam čoveka od 40 godina koji je zaplakao kad je dobio sendvič – radilo se o doktoru“.

Ona kaže da migranti u Preševu dobijaju pomoć, ali da je njima potrebno mnogo više

Novinar Miodrag Sovilj, koji izveštava ovih dana sa severa, iz Subotice i okoline, navodi da je probni deo mađarske ograde završen.

Cela priča oko migranata u Mađarskoj se svodi samo na brojke i, kako Vlada u Budimpešti kaže – koliko košta najezda migranata, navodi Sovilj. Čini se, kako dodaje, da nedostaje emocija prema njima. Trenutno je problem temperatura, ali je veći problem nedostatak sistemske brige o ovim ljudima.

Sovilj priča da, paradoksalno, Crveni krst nije smeo zimus da im pomaže jer svoju delatnost obavljaju na temeljima pravne države, a ti ljudi su tu nelegalno. Oni su ovde prepušteni sami sebi, dodaje.

Najveći broj ljudi dolazi iz Sirije, te shodno tome govori se pre svega o izbeglicama koje je potrebno zaštititi, kaže Miroslava Jelačić iz Grupe 484, koja se bavi razvojem migracione politike.

Pre nekoliko nedelja smo imali mešoviti migracijski tok, bilo je onih kojima je bilo potrebno pružiti međunarodnu zaštitu ali i onih koji su krenuli iz ekonomskih razloga, dodaje.

Ljubinka Mitrović iz UNHCR-a kaže da je terminologija veoma važna, jer kad govorimo o izbeglicama govorimo i o određenom tretmanu koji država mora da ima. Ona navodi da se najviše radi o ljudima iz Sirije, Iraka, Avganistana, Somalije, Eritreje…

Gerginov: Država nije pasivna

Ivan Gerginov iz Komesarijata za izbeglice podseća da je Srbija ušla u azilnu proceduru 2008. i da je tada bilo 44 migranta u Koviljači, da je zatim napravljen cenatar u Bogovađi, ali da je broj migranata neprekidno rastao.

„Danas imamo pet centara za tražioce azila i 810 kreveta“, kaže Gerginov, navodeći da je ove godine stiglo 40.000 najava tražilaca azila.

„Država ne posmatra taj problem pasivno, sve što se radi moglo je i bolje, ali radimo maksimalno koliko je to moguće… Komesarijat za izbeglice i MUP Vranje i granična policija čine sve što mogu i taj tempo je dobar“, navodi Gerginov.

Imamo dovoljno svega, sve neuralgične tačke su pokrive, sve NVO i Komeserijat i Radna grupa sa Vulinom na čelu, prate situaciju, navodi on.

 Ipak kaže da bi usporavanje migracionog toka dovelo do brojnih problema, a i između ostalog i do rasta cena koje naplaćuju trgovci ljudima.

„Nama se može zameriti što nemamo integracionu proceduru, ali činjenica je da mi nismo finalna destinacija“, kaže i navodi primer da je pitao jednog mladog stomatologa zašto ne ostane u Srbiji, i tu radi, nego ide u Nemačku, a da mu je on odgovorio: izvini, ja sam u mojoj zemlji imao tri puta veću platu.

„Treba paziti o ljudskim pravima i pomoći ljudima u nevolji“, navodi Gerginov i dodaje da Srbija ima iskustvo sa milionskim brojem izbeglica, i da smo u tome „brend“.

Situacija jeste složena, ali izgradili smo sa UNHCR neke mehanizme kako aplicirati i dobiti određena sredstva“, rekao je on i istakao da je ta organizacija UN nabavila hranu, koju raspodeljuje Crveni krst.

„Niko ne može da prognozira kako će se situacija odvijati, ali situacija je sigurno ozbiljna…  Piitanje priliva ovih izbeglica će prestati kad prestanu razlozi za njihov odlazak iz njihove zemlje“, kaže Ljubinka Mitrović (UNHCR).

Nadam se da ćemo zajedničkim snagama, državni organi, ali uz pomoć predstavnika međunarodne zajednice, izaći s planom koji će biti dobar odgovor na situaciju kakvu imamo, rekla je ona i dodala da je UNHCR na raspolaganju državi. Naše kolege su neprestano u Preševu, i 14.000 ljudi je dobilo pomoć u hrani, vodi, lekovima, navodi ona.

„Srbija, čini nam se, čini sve što može i mi joj pomažemo u tome i nastavićemo o tome“, navela je Mitrovićeva.

Ivanišević: Već brinemo zbog zime

Nenad Ivanišević iz Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu, inače član Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova, kaže da su se potrudili da „maksimalno reaguju, da se ljudima pruži maksimalno što je moglo, ali da je najava zida pokrenula jedan stampedo ljudi“.

„Moje iskustvo je da ti ljudi, kad ih pitate šta im treba – kažu „ne treba nam ništa“, već samo žele da ih pustimo što pre… Oni imaju željene destinacije. Mislim da smo postigli maksimum koji smo mogli da postignemo i kolege iz međunarodne zajednice su rekle da je ovo dobar primer rada sa ovim jadnim ljudima“, kaže Ivanišević koji se bavi migrantima između Subotice i Kanjiže.

Dodaje da su već danas razgovarali sa donatorima o zimi i problemima s kapacitetima. „Uspeli smo da dogovorimo sa kolegama iz Ministarstva pravde da nam se da zgrada starog suda koji nije u funkciji u Kanjiži“, priča Ivanišević i dodaje da će u razgovore biti uključeni i pripadnici Ministarstva odbrane.

Vergaš: Hrvatska prati situaciju, imamo 700 mesta

Mirjana Vergaš iz Komesarijata za izbeglice u Hrvatskoj kaže da prate situaciju. Ona navodi da bi i Hrvatska, ukoliko migranti krenu preko njene teritorije, bila samo tranzitna zemlja. Kaže da migranti biraju Mađarsku, jer je to prva zemlja Šengena, i zato što mogu nastaviti put ka Švedskoj i Nemačkoj, gde su sigurno socijalna davanja veća nego u Hrvatskoj.

Hrvatska ima kapacitete, ima oko 700 mesta, navodi ona.

„Vlada je donela odluku da će primiti 550 osoba, i javnost nije bila negativna prema tome.. Nama je drago zbog toga jer je Hrvatska bila zemlja sa 500.000 izbeglica iz BiH, i imamo to iskustvo“, kaže ona. Pitanje azila je veoma važno u EU i Hrvatska poštuje pravila kao i svaka druga članica, dodaje ona.

Odnos društva prema migrantima je ključan

„Odnos društva prema migrantima jedan je od ključnih problema… Ako nemate dobru sredinu, integraciju nije moguće sprovesti u punom obimu, iako imate dobre zakone i dobru volju“, kaže Jelačićeva iz Grupe 484.

Ipak, kako navodi, primetna je promena i da mediji drugačije izveštavaju o ovoj temi. „I primajuće sredine su mnogo bolje danas“, dodaje ona.

Gordana Bjeletić prenosi da niko nije ravnodušan prema migrantima u Preševu,  da su ljudi spremni su da pomognu, ali se možda i, s druge strane, boje.

„Ipak, niko im nije uskratio pomoć, ljudi im donose vodu i hranu, neki iz okolnih kuća kod prihvatilišta su im izbacivali creva da se rashlade po vrućini“, priča novinarka N1.