Postoji li zajednički plan za rešenje pitanja nelegalno podignutih kuća tik uz aerodromsku pistu, problema koji muči i opštinu Surčin i Aerodrom „Nikola Tesla“?

Šestoročlana porodica Dugandžija živi u Opštini Surčin, u kući koju su izgradili 2006. godine, nekoliko kilometara nadomak aerodroma Nikola Tesla. Zahtev za legalizaciju podneli su 2010. godine i kažu da ne strahuju da li će završetak tog procesa neće dočekati na ovoj adresi.

„kada smo overavali ugovor u sudu, niko o tome nije pričao. Ni kad sam plaćao za porez o tome niko nije pričao. Platiš i napraviš pa ti posle kažu da nije dozvoljeno“, kaže Miroslav Dugandžija.

„Nama su uvećali poreze 6.000 dinara. Nije li to malo sramota i previše da plaćamo a ljudi koji žive gde je dozvoljena gradnja, njima je smanjen“, dodaje njegova supruga Nataša.

Iako naseljen, ovaj deo smatra se nebezbednom zonom, a zbog brojnih stambenih objekta u neposrednoj blizini, iz aerodroma Nikola Tesla podnosili su prijave Opštini Surčin.

„Detaljnim urbanističkim planom iz 1989. godine definisana je zona sadašnjih i budućih aerodromskih kapaciteta. Taj planski akt i Generalni urbanistički plan Beograda jasno definišu zonu koja je namenjena za razvoj Aerodroma i zaštitnu zonu Aerodroma, u kojima, inače, nije predviđena izgradnja predmetnih objekata“, navodi se.

Rešenje o uklanjanju već je doneto, kažu iz Gradske Opštine Surčin, ali dodaju da za sve one koji su podneli zahtev za legalizaciju, rušenja još uvek neće biti.

Popojić Slađan, Načelnik komunalne i građevinske inspekcije iz opštine Surčin kaže: „Da bi inspekcija sprovela uklanjanje objekta, po sadašnjem Zakonu i po prethodnom Zakonu o planiranju i izgradnji, decidno stoji da se neće izvršavati rešenja građevinske inspekcije o uklanjanju odnosno o rušenju objekata, dok se ne reši prethodno pitanje odnosno odnosno pitanje legalizacije“.

Naziv ulice, brojevi kuća, asfaltirani trotoari, sprovedena struja, uređena dvorišta – ovde je, naizgled, sve uobičajno. Međutim, članovi stotine domaćinstava, gotovo svakodnevno čekaju odluku o tome šta će sa njihovim domovima biti.

Da bi legalizovali samo jedan kvadrat objekta, oni će morati da izdvoje i do 16.000 dinara, ali kažu da to nije najveći problem, već pitanje koje ostaje otvoreno – koliko njih će će u poštanskom sandučetu dočekati rešenje o odbijajanju legalizacije.