Počela javna rasprava o nacrtu građanskog zakonika Srbije

Vesti 02. jul. 201512:46 > 12:48
Podeli:
Izvor: N1info

Ministar pravde Nikola Selaković otvorio je javnu raspravu o prednacrtu građanskog zakonika Srbije, ističući da je reč o velikom zakonodavnom poduhvatu u srpskoj pravnoj tradiciji, možda i najvećem od 1844. godine, kad je donet prvi srpski građanski zakonik.

Javna rasprava o prednacrtu građanskog zakonika će trajati narednih godinu dana, a trebalo bi da opredeli stavove društva i stručne javnosti o nizu novina koje se pominju u predlozima, a između ostalog, o opravdanosti uvođenja eutanazije, surogat materinstva, gej brakova.

Cilj svakog društva je, kaže Selaković, stvaranje jedinstvenog, modernog i harmonizovanog pravnog sistema koji je osnov za vladavinu prava i pravnu sigurnost svih građansko-pravnih subjekata.

„To su, sasvim opravdano, i osnovni motivi za izradu građanskog zakonika Srbije u kome ostvarivanje i zaštita ustavnog prava na ljudsko dostojanstvo i znatno proširena prava ličnosti dominiraju u celokupnom tekstu prednacrta“, naveo je Selaković na skupu na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Početak javne rasprave o građanskom zakoniku predstavlja veoma značajan događaj za našu drzavu, rekao je Selaković i naglasio da je odluka o potrebi kodifikacije građansko-pravne materije doneta 2006. godine i da aktuelna vlada nikako ne želi da sebi pripiše sve zasluge za taj veliki poduhvat od nacionalnog značaja.

On je istakao da je prednacrt budućeg građanskog zakonika rezultat želje nekoliko vlada Srbije da vrati našu zemlju na ono mesto na evropskoj pravnoj pozornici koje joj pripada.

Selaković se osvrnuo i na kodifikatorsku pravnu tradiciju Srbije, između ostalog navodeći da su jedine evropske zemlje koje su pre Srbije imale svoje građanske zakonike Francuska, Austrija i Holandija.

„Veliki je njegov značaj za pravnu stabilnost zemlje jer je opstao i primenjivao se više od jdnog veka, sve do 1946. godine, kad je nakon osnivanja FNRJ donet Zakon o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije“, rekao je Selaković, koji je istakao i da ne vidi razlog zašto se navedeni dokument ne bi zvao „Srpski građanski zakonik“.

Izveštava Maja Đurić: