Balunović: Epidemija obeležila godinu i pokazala sve mane i pukotine u društvu

Vesti 27. dec 202010:25 > 10:35
Izvor: N1

Godina 2020. ostaće upamćena po jednoj stvari, ali je ona bila godina puna događaja koji su poazali sve naše mane i pukotine u društvu, kaže politički filozof Filip Balunović. "Svako od nas će se sećati 2020. iz lične perspektive, kako nam je bilo, ali ono što nam je potrebno je da se napravi veći odmak, da se sagleda društvo i čovečanstvo u celini, kako bismo 2021. bili spremni ne samo za ovako globalne pandemije, već i za neke druge krize koje se generišu, zbog ekonomskog i političkog sistema u kojem živimo", naglasio je.

„Iako je ova godina naizgled obeležena samo jednom pojavom (pandemijom koronavirusa), 2020. je godina puna događaja, ta jedna pojava dovela je do niza drugih pojavnosti, koje su pokazale mnoge mane i pukotine u društvu. Mogli smo da vidimo na kom su stadijumu naša solidarnost, naši politički sistemi, koliko su ranjive ekonomije i nedovoljno razvijeni zdravstveni sistemi, koji su prioriteti na kraju krajeva, u 2020. na nivou čovečanstva, da se sve vreme govori o tome hoćemo li da održimo stopu rasta i profita ili ćemo da oodržimo ljudske živote, kao da sve to možemo bez ljudi“, izjavio je Balunović u Novom danu na N1.

Dodaje da ćemo tek u 2021. godini obrađivati pojave iz ove godine.

„Svako od nas će se sećati 2020. iz lične perspektive, kako smo mi ovde prolazili karantin, kako nam je bilo, ali ono što nam je potrebno je da se napravi još veći odmak, da se sagleda društvo i čovečanstvo u celini, kako bismo 2021. bili spremni, ne samo za ovako globalne pandemije, već i za neke druge krize koje se generišu, zbog ekonomskog i političkog sistema u kojem živimo“, kazao je.

Obrazovanje je, kao i zdravstveni sistem bilo na probi tokom epidemije i pokazalo je svoje mane i mogućnosti.

„Pošto sam predavač na Fakultetu za medije i komun, radim sa studentima onlajn, drugi semestar već, i jeste izazovno i za studente i za profesore, da ne govorim o mlađim uzrastima, treba vremena dok se uhodate, pogotovo ako se bavite društvenim naukama, predavanja su bolja što je življa diskusija oko određenog pitanja. Ta debata trpi, kao što i ovaj naš razgovor nije isti kao kad sedimo u istom studiju, i to je jedna od onih stvari koje ćemo osvestiti u 2021. – da su naši susreti veoma važni, fizički kontakt s drugima je esencijalan“, ukazuje Balunović.

Sve sfere društva su pokazale koliko su degradirane.

„Naše obrazovanje je kroz 30-tak godina degradirano na sličan način kao i ostale sfere društva. Da li nam deca govore srpski jezik, mislim da govore, a to što govore i engleski je manji problem, jer mi dobijamo na fakultetu svršene srednjoškolce koji su preskočili gomilu časova i predavanja na kojima je trebalo da usavrše veštinu mišljenja. Mi to nekako krpimo, da ne govorim o tome da su akcenti u obrazovnom sistemu to pumpanje nacionalnog identiteta, to je taj projekat stvaranja nacionalnih država, gde je sada od toga da li razumemo političke procese važnije da smo Srbi, Hrvati ili neki drugi“, kaže Balunović.

Prema njegovim rečima, to ne čudi.

„Jer, kad slušate i sa najviših instanci, to je karakteristično za ovu zemlju, meni se čini, jer ja pratim regionalnu političku scenu, jedino ovde je stalno u fokusu, izmeštanje, pa recimo kada se pita kako Srbija napreduje, uvek se kao referenca uzimaju Hrvati, Bosanci… nije važno kako je nama, već se govori da je tamo gore. Da ne govorim o tome da je to u velikoj većini slučajeva laž… Taj drugi se uzima, to se zove konstitutivni drugi, bez njega ne možete da razumete šta ste vi“, pojašnjava gost N1.

„Ako radite samo u okvirima mogućeg, nećete ništa promeniti, a ako ne težite da tako nešto napravite, niste korisni ovom društvu ni ovoj zemlji“, kaže Balunović

 Dodaje da najveću odgovornost snosi vlast.

„U ovakvom sistemu, a ja sam kritičar i vlasti i opozicije, naravno više vlasti jer ona kreira politiku, moram da kažem da opoziciji, bilo kojoj, nije lako u ovakvim autokratskim uslovima da progura bilo kakvu agendu. Posao opozicije jeste da kritikuje vlast ali i da izgradi sliku o sebi, da ona može da stvari u budućnosti radi drugacije. Tragedija današnje opozicije je što se svi kreću u postsocijalističkom diskursu, koji nam se servira 30-tak godina, od toga da li nam treba EU, da li se opljačkala Srbija, naravno da jeste, ali da pitate gomilu aktera danas svi bi primenjivali iste ili slične ekonomske matrice“, kaže Balunović.

Na pitanje da li je potrebna promena sistema, kaže da jeste.

„U regionu, recimo, u Hrvatskoj postoji mešoviti izborni sistem, koji u trkama za gradonačelnika recimo, favorizuje lica, pa je dosta važno da neko lice iskoči. Kod nas ta trka nije direktna, može se neformalno neko preporučiti, ali na kraju to bira većina u Skupštini Beograda“, dodaje.

Aleksandar Šapić je, daje primer, jedan od ljudi van SNS-a koji se najbolje snašao u „ovom blatu od političke arene“.

„On je razumeo kako treba da dostigne maksiumum svog potencijala, koji su mali, i intelektualni i politički su ispod proseka, pa čak i za Srbiju ako posmatramo do 2012. godine. On je oličenje u šta se politička scena pretvorila, da ne govorim o strani unutar vladajuće partije. ali taj nivo poltronstva i prilagođavanja novonastalim okolknostima, je nešto što smo kod Šapića najviše mogli da vidimo“, ocenjuje Balunović.

On sam, naglašava, razume politički angažman drugačije.

„I mislim da je politika, pogotovo u ovakvim okolnostima, da bi trebalo da postane umetnost nemogućeg. Jer kod nas ako radite samo u okvirima mogućeg, nećete ništa promeniti, a ako ne težite da tako nešto napravite, niste korisni ovom društvu ni zemlji. Društvu ste korisni samo ukoliko želite da izađete iz zadatih okvira, sve drugo ne može da pomogne zemlji“, naglasio je.

Regionalna saradnja ili EU?

Balunović, komentarišući temu Evropske unije, kaže da je on zagovornik „postjugoslovenske integracije“, pre nego ulaska u EU.

„Moram da kažem da meni to pitanje EU koje se stalno nameće u zemljama koje nisu članice EU, oduvek bilo manje važno od onoga šta imamo na terenu. Ja ne želim da propustim priliku da kažem da sam ja zagovornik nečega što bi bilo pandan EU, a to je neka vrsta postjugoslovenske integracije. Da li bi ona bila labavija il čvršća, to je pitanje za debatu. Ali ne želim da se uklopim u mantricu – da li ste za ili protiv EU. Nisam ni protiv ni za, mislim da je i proces nastanka EU problematičan, da je dobar deo stvari pacifistički, o čemu mogu da govorim pozitivno, ali kada se radi o ulasku naše zemlje u EU, mislim da ne možemo da pobegnemo od perifernog statusa unutar EU“, kaže sagovornik N1.

Navodi primer Bugarske, koja je najsiromašnija zemlja EU. „Ona je bolja nego ranije, ali to nije onaj napredak koji su građani te zemlje očekivali ulaskom u EU. Hrvatska je recimo, druga najsiromašnija zemlja unutar EU. Ono što je na primer politički članstvo u EU donelo Hrvastkoj je da političari nisu više morali da kriju da li su desno ili ultradesno, da slobodno govore šta zaista misle i da su se opustili. Antikorupcijski procesi su se vodili i pre ulaska u EU, tako da to članstvo nema neke prevelike veze“, kaže Balunović.

Ohrabriti lekare i struku

Govoreći o temi kriznog štaba, Balunović kaže da u celom svetu postoji debata o epidemiološkim merama i kriznim štabovima.

„Međutim, jedino u našoj zemlji i drugim autokratskim režimima, lekarski timovi su više pod kontrolom politike nego što bi trebalo da budu. Ja sam već ranije govorio – jadna je ona zemlja u kojoj su lekari ucenjeni da govore ono što im drugi kažu, a ne ono što im njihovo medicinsko znanje nalaže“, naglasio je Balunović.

Naravno, dodaje, država treba da bude ta koja sprovodi mere koje lekari preporučuju.

„I naravno da lekari moraju da budu unutar neke institucije, ali ja od samog početka mislim da nije zgodno napadati lekare, o kome god da se radi, kakvi god bili, ukoliko govore o struci, mislim da ne treba da ih se napada. Treba da se ohrabre kada malo zaoštre izjave spram političkih predstavnika. Pa taj štrajk koji je doktor Kon spominjao, mislim da svaka takva prilika treba da se iskoristi u javnosti da se oni ohrabre, da im se kaže – napred sa održavanjem ili ličnog integriteta ili integriteta struke“, zaključio je Balunović.