Gošće N1: Rodna ravnopravnost nije isključivo žensko pitanje

Vesti 26. dec. 202020:55 > 21:34
Podeli:
Izvor: N1

Biljana Maletin i Miljana Pejić iz Ženske platforme za razvoj Srbije i profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, sociološkinja Marija Babović govorile su u emisiji N1 Direktno o položaju žena u Srbiji. Pejić misli da je ova generacija mladih prilično svesna toga da "rodna ravnopravnost nije isključivo žensko pitanje". "U tom kontekstu je izuzetno važno da se svi uključe. Vidimo da se statistički žene nalaze u gorem položaju i da u tom procesu izjednačavanja žene treba da budu te koje su liderke, ali uz muško savezništvo", kaže ona.

Biljana Maletin iz Ženske platforme za razvoj Srbije izjavila je da ona s tim nazivom nastala 2014. godine na trećoj Palićkoj konferenciji.

„Ta konferencija 2000. godine nije bila početak ženskog organizovanja, bila je početak veće saradnje. Tad smo sele zajedno i rekle da probamo da pravimo u svim segmentima društva neku promenu“, kaže ona.

Kako je rekla, „rekli smo da želimo da živimo u samoodrživom društvu, inkluzivnom i da živimo dobro“.

„Platformu smo napravile 2014. godine, razgovarale o svemu što je potrebno da se jedna takva vizija ostvari, o svim segmentima. Država jeste ključna, bez uloge institucija nije moguće do kraja napraviti transformaciju. Politike su ili motor razvoja ili kočnica“, kaže.

Maletin dodaje da je „u Srbiji problem jedan trend vraćanja unazad“.

„Čitav set stvari koje idu unazad, ne živimo bolje nego 2000. godine i to je problem, zabrinjavajući trendovi“, kaže Maletin.

Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, sociološkinja Marija Babović kaže da platforma obuhvata obuhvata jako veliki broj žena iz različitih sektora.

Izvor : N1

„Vidimo da i na međunarodnom nivou postoje tendencije, ali tamo je teže napraviti korak nazad, kod nas je to veoma lako, jer su institucije krhke“, kaže.

Ističe da „žene provode dnevno više tri sata od muškaraca u neplaćenom kućnom radu“.

Miljana Pejić iz Ženske platforme za razvoj Srbije kaže da su mladi zainteresovani i da zaista žele da se uključe aktivno i u ženski pokret, i u pokret koji vode mladi, kao i mnoge druge inicijative i aktivnosti.

„Sve više mladih vidi da njihov položaj ne može da se poboljša bez učešća njihovog. Iz toga vidimo da veliki broj mladih želi svoje mesto u procesima donošenja odluka, vide sebe kao partnere za ostvarivanje ciljeva do kojih se zajednički dođe“, kaže Pejić.

Misli da je ova generacija mladih prilično svesna toga da „rodna ravnopravnost nije žensko pitanje isključivo“.

„U tom kontekstu je izuzetno važno da se svi uključe. Vidimo da se statistički žene nalaze u gorem položaju i da u tom procesu izjednačavanja žene treba da budu te koje su liderke, ali uz muško savezništvo“, kaže ona.

Pejić dodaje da su dva najdominantnija razloga što mladi žele da odu pravo na dostojanstven život i viši životni standard.

Biljana Maletin dodaje da je deo dostojanstva i deo dostojanstvenog života i pravo da budete informisani, da utičete na ono što vam se dešava.

„Imamo 40 odsto žena u parlamentu, premijerku koja je i gej, najveći broj mladih poslanika, a nemamo ništa. To pokazuje da kad imate samo formu, ona ne proizvodi rezultat i da populistički sve može da bude zloupotrebljeno“, kaže Maletin.

Miljana Pejić kaže da nasilje nad pojedincem i nasilje nad životnom sredinom uvek pogađa najmarginalizovanije.

„Važno je da se prioriteti tih grupa vide, čuju, da se stave na agendu političkih donosilaca odluka. Ekološka tema nije popularna među donosiocima odluka, jer za neko poboljšanje treba da prođe više godina, a mandat je samo četiri“, kaže ona.

Biljana Maletin kaže da „živimo ozbiljnu kulturu nasilja“.

„Nasilje nad ženama neće nestati, to je tako ozbiljna promena, da moraju svi akteri da rade na tome. Kad imate suprotan proces, kad imate elitu na vlasti koja upravlja nasilje, to je gotovo nemoguće. Nasilje nastaje iz zloupotrebe moći, vi date sebi dozvolu da se ponašate na određeni način, iz istog stava dolazi u agresija prema prirodi“, kaže ona.

Marija Babović kaže da je važno da imamo na umu da je nasilje nad ženama sredstvo kojim se održavaju te nejednakosti koje su utemeljene u nejednakim odnosima moći.

„Nasilje je odbrana da ne dođe do preraspodele moći“, kaže.

Dodaje da je kovid kriza još jedan izazov.

„Kovid kriza je pokazala da su žene s jedne strane bile pod većim udarom te krize, jer su bile u prvim linijama odbrane, jer čine 85 odsto zdravstvenog sektora. Zatim u trgovinama, morale su da se snađu u vreme vanrednog stanja da dođu do tog posla, zatim one za koje znamo da teret brige o deci podnose kao jedine i kao glavne, da brinu o deci koja nisu išla u školu, da rade… Svaka kriza otvara prilike za promene“, kaže.

Miljana Pejić se nada da će ova kriza da izrodi jedan humaniji svet.

Biljana Maletin dodaje da se vidi probuđenost građansku.

„Imali smo prošle godine celu priču oko Marije Lukić. Ima mnogo aktivizma u različitim oblastima i različitim mestima, građani jesu probuđeni, to jeste dobro. Optimistkinja sam, ima potencijala da se stvari promene“, kaže ona.