Nišlija radi dva posla, od učiteljske plate plaća dugove državi i kaže – kraj

Vesti 20. dec. 202014:09 > 14:17
Podeli:
Izvor: Anadolija/Saša Đorđević

Dvadeset godina je obućar, a učitelj punih 35 – Dragan Golubović iz Niša uvek je radio dva posla, a sada je prinuđen da platom prosvetara izmiruje dugove prema državi za obućarsku radnju u kojoj posla od početka epidemije, kaže, nema. Ako se ovakva situacija nastavi, boji se da će jedino rešenje biti da na vrata stavi katanac.

O njegovom radnom elanu govori činjenica da je uz posao učitelja, koji je došao nakon završene Pedagoške akademije, uvek imao bar još jedan.

U Selu Draževac pre 30 godina otvorio je kafić, a deceniju kasnije odlučio da se, osim podučavanjem, bavi i obućarstvom. U tom trenutku o ovom zanatu nije znao ništa i učio je poput svojih đaka.

Pročitajte još

„Uzeo sam dobrog majstora, kvalitetnog. Uz određeni dogovor, učio me, naučio. Zainteresovao sam se i sada mnogi kažu da sam kvalitetan, da ne kažem – najbolji u gradu. Osnovao sam radnju i, eto, od 2000. godine tako. Pre podne u školi, po podne ovde. Kada sam ovde pre podne, tamo sam po podne i to tako funkcioniše“, rekao je za Anadoliju Dragan Golubović.

Do prošle godine je sve, kaže, išlo kako treba, ali su problemi došli sa epidemijom. Posao je u poslednjih deset meseci opao, a zarada značajno umanjena.

„Otkako je ova korona, posao se smanjio duplo, možda i više nego duplo, tako da se jedva preživljava. Čak i ne zatvaramo krug, ni ova radnja, a ni kolege obućari, čujem se telefonom sa njima. Teško, jako teško“, kazao je Dragan.

Problem je što pazara jedva da ima, a troškovi isti kao kad krize nije bilo.

„Nameti države su protokolarni, oni teku. Evo, danas sam dao doprinose za radnika, 19.800 dinara, a radnja ne može da zaradi platu, to je bruto nešto više od 50.000, i doprinosi za radnju iz radnog odnosa, to je negde 60 do 70 hiljada, to treba zaraditi. Plus kirija i struja. Znači, jako teško i problematično“, govorio je ovaj obućar.

Epidemiološke mere Vlade Srbije, uvedene u decembru, radno vreme njegove radnje ograničile su do do 17 sati radnim danima, a vikendom onemogućile da vrata uopšte i otvori.

„Nisam protiv zatvaranja, zatvorite, ali dajte neke olakšice kroz porez. Ćemu ovo? Kako? Jedino da se radnja odjavi, pa da država nema ništa, a bolje išta. Bolje prepolovi doprinose za taj period negoli u reprogram. Tri meseca nismo radili, nismo otvarali radnje, a da plaćamo doprinose, i za radnju, i za radnika. Radnik nije radio. Doprinose – kako i odakle,“ pita Dragan.

Država je, kao meru pomoći zaposlenima u privatnom sektoru tokom epidemijske krize, svakom zaposlenom uplatila tri minimalne zarade od oko 30.000 dinara. Kako je tada saopšteno iz Ministarstva finansija, na taj način podršku su dobila mikro, mala i srednja preduzeća, gde spadaju oni koji su najteže pogođeni – pekari, krojači, frizeri, taksisti i sve zanatlije.

“To što su dali, dali su i tu se stalo”, nezadovoljan je Dragan.

Uveren je da će mnoge njegove kolege, a i druge zanatlije, biti prinuđeni da od preduzetništva odustanu.

„Zatvoriće mnogi. Evo, ja sam prvi koji će da zatvori. Odjavim i zatvorim. Da ja iz škole donosim platu? Od pola plate da dajem doprinose državi, što bih? A posla nema. Narod se povukao. Nema zabava, proslava novih godina, nema, stalo sve, mrtvo. Ako je sve stalo, sve stoji, neka stoje i doprinosi, neka stoje te obaveze prema državi. Jeste da država treba da funkcioniše, ali kako mi funkcionišemo sa smanjenim kapacitetom i na nov način, tako i oni“, govorio je Dragan.

Njegova zanatska radnja ne služi samo da mušterije dobiju obnovljene i popravljene cipele, već i da đaci saznaju šta sve radi i koje alate koristi jedan obućar.

„U školi imamo ’narodnu tradiciju’ kao nastavni predmet, decu podsećamo na te stare zanate. Dovodio sam ja svoje generacije, a i vaspitačice dovode predškolce da vide kako sve to funkcioniše“, pričao je Dragan.

Niko se od mlađih još nije zainteresovao da ovaj zanat od njega nauči zbog čega je, kaže, obućarstvo pred izumiranjem. Boji se da će, ako uskoro ne bude nove državne pomoći, od ovog i drugih zanata odustati i iskusni majstori.