Deset godina "Lica ulice", beskućnici za sistem – jedva vidljivi

Vesti 20. dec. 202010:21 > 10:28
Podeli:
Izvor: N1

Socijalno ugroženom stanovništvu i ljudima koji žive u ekstremnom siromaštvu, epidemija koronavirusa dodatno je otežala živote. U Srbiji se godinama čeka na sistemsko rešenje problema beskućnika, a za to vreme nevladine organizacije i udruženja rade na inkluziji socijalno i ekonomski ugroženog stanovništva. Jedan od dobrih primera takve prakse jeste koncept i prodaja časopisa "Lice ulice", koje ove godine proslavlja 10. godinu postojanja, a pre neki dan je izašao i specijalni novogodišnji dvobroj.

Kupovinom časopisa, kalendara i godišnjom pretplatom, građani pomažu sada već prepoznatljivim prodavcima „Lica ulice“.

Svako od nas, može biti jedan od njih… Darko Čkonjević je nakon majčine smrti 2016. godine ostao na ulici. Iz Lazarevca se preselio u Beograd, kada mu je dom postalo Prihvatilište za odrasla lica. Na nagovor prijatelja iz Prihvatilišta postaje korisnik programa socijalne i ekonomske inkluzije namenjenom marginalnim i ugroženim grupama stanovništva, a koji se između ostalog realizuje kroz prodaju časopisa Lice ulice.

Jednom nedeljno Darko dolazi u redakciju Lica ulice, da se razduži i uzme nove primerke časopisa za prodaju. Polovina zarade od prodatih primeraka je njegov prihod, od čega kupuje hranu i plaća kiriju za smeštaj u Kumodraškoj ulici, gde živi sa svojom partnerkom koju je upoznao u Prihvatilištu za odrasle.

„Živim od Lica ulice, od prodaje magazina, to mi je jedini izvor prihoda… Primao sam socijalnu pomoć, sad sam prestao, pa treba ponovo da počnem da primam od početka sledeće godine. Podneo sam zahtev i sve što treba…“, kaže Darko Čkonjević.

Saradnja između prodavaca i koordinatora, zasnovana je na poverenju i poštovanju. Koordinatori su tu da im pruže psihosocijalnu podršku i daju odgovor na pitanja u vezi sa ostvarivanjem prava na socijalnu zaštitu. U svakodnevnoj su komunikaciji, uprkos otežanim uslovima koje je izazvala epidemija koronavirusa.

„Jedan deo naših korisnika živi u Prihvatilištu za odrasle koje je od marta zatvoreno u potpunosti, oni su tek nedavno počeli da primaju nove korisnike pre nekoliko nedelja. Tako da je to bila vrlo teška situacija, dugi niz meseci za ljude koji zapravo nisu bili u Prihvatilištu, ali i za one koji jesu, oni sve ovo vreme od marta ne mogu da izlaze napolje i da se slobodno kreću i samim tim ni da učestvuju u prodaji“, kaže koordinatorka prodavaca Anja Sinadinović.

„Na samom početku vanrednog stanja uslovi su bili mimo uobičajenih. Mi smo imali dva onlajn broja, nakon toga su se stvari malo vraćale u normalu trenutno imamo distribuciju magazina u nekom relativno uobičajenom ritmu, s tim da je prodaja otežana i dalje i na otvorenom zbog bezbedonosnih mera. A u zatvorenom što je takođe bio prodavcima veoma važan izvor prihoda je gotovo potpuno onemogućena“, kaže urednica Tijana Stanić.

Poslednje izdanje časopisa Lice ulice za ovu godinu posvećeno je svim prodavcima, kako kroz naslovnicu, tako i kroz brojne tekstove i crteže prodavaca. Ovo specijalno novogodišnje 68. izdanje Lica ulice je dvobroj i već tradicionalno, sadrži intervjue sa poznatim umetnicima i aktivistima iz Srbije i regiona….

„Ovaj put su to Biljana Đurđević, slikarka, Edo Maajka, reper, potom Ivica Đikić, scenarista serije Novine, konačno Radmila Petrović, mlada pesnikinja koja je izazvala veliku pažnju javnosti“, kaže urednica.

Sa novim brojem u ruci, Darko ide u svoj prodajni rejon, od parka Manjež do Slavije. Uspeo je da uz pomoć rođaka preživi dva meseca, dok prodaje časopisa nije bilo. Sada je, kako kaže, lakše, jer hladnoća je podnošljivija kada zna da ima mogućnost da zaradi za život. Dnevno uspe da proda oko 20 časopisa, a rekord mu je 40 prodatih primeraka.

„Bila su iskustva i loša i dobra. Uglavnom su dobri ljudi koji su upoznati sa časopisom Lice ulice, njima ni ne mora da se priđe, oni priđu sami i kupe časopis, ostave i bakšiš. Neki put ja priđem njima… Imam stalnu mušteriju kupi svaki drugi, treći dan časopis, pita me kako sam kako se osećam… Dobro sam…. Malo slabije ide zbog korone…“, kaže on.

Darko srećom ovu zimu provešće na ulici kao na radnom mestu, prodajući časopis Lice ulice. Ali šta će biti s ljudima koji nemaju gde? Problem beskućništva u Srbiji nije institucionalno rešen. Danilo Ćurčić iz A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava kaže da je kod nas problem i da se utvrdi koliki je broj beskućnika i da već godinama unazad postoji pogrešan pristup beskućništvu.

„U Beogradu nema prostora da se otvori takva diskusija za rešavanje beskućništva“, kaže Ćurčić.

Da li bi sa tim bili saglasni čelnici grada? Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu nedavno je izjavila da se prijem u Prihvatilište za odrasla i stara lica obavlja neometano i da su preduzete sve epidemiološke mere, kako bi oni koji su na smeštaju bili zaštićeni. Gradski čelnici su najavili povećanje kapaciteta za smeštaj beskućnika tokom ove zime. Otvoren je dnevni centar u Sazonovoj ulici, ali odgovora nema na naše pitanje – šta Grad radi na sistemskom rešavanju problema beskućništva u Beogradu, s tim u vezi da li postoje određeni programi koji su u planu?