Sudija odbio usmenu raspravu o puštanju na slobodu Tačija i ostalih optuženih

Vesti 17. dec. 202014:09 > 14:20
Podeli:
Izvor: Jerry Lampen/Pool via REUTERS

Tužioci suda za zločine OVK u Hagu su najavili da će u septembru iduće godine biti spremni da počnu suđenje bivšem zapovedniku OVK Hašimu Tačiju i trojici saoptuženih za zločine nad Albancima, Srbima i Romima na Kosovu i u Albaniji, 1998-99. Branioci četvorice optuženih to su, međutim, ponovo nazvali "smešnim", insistirajući da im je za pripremu za proces potrebno "minimum" 18 meseci do dve godine i da, stoga, suđenje može početi najranije "na leto 2022".

Tokom rasprave o stanju u postupku, zastupnici odbrane su kazali da su pisanim podnescima zatražili puštanje optuženih na slobodu do početka suđenja, ali da je sudija za prethodni postupak Nikola Giju odbio njihov zahtev da se o tome vodi usmena rasprava, što znači da će sudija doneti odluku u pisanom obliku.

Tužilac Alan Tiger rekao je, na današnjoj raspravi, da će tužilaštvo u julu 2021. podneti svoj pretprocesni podnesak, odnosno plan za izvođenje dokaza tokom sudjenja.

Zastupnik optužbe je kazao da bi suđenje, potom, moglo početi u septembru iduće godine.

Tiger je rekao i da tužilaštvo još sprovodi istragu protiv optuženih, ali da to neće odložiti početak suđenja. Sugerisao je da se tužiocima sada javljaju svedoci koji su pre hapšenja optuženih oklevali da svedoče, kao i da tužilaštvo otkriva nove dokumente.

Branilac drugooptuženog Kadrija Veseljija, Ben Emerson, uzvratio je da plan za početak suđenja u septembru zvuči kao „šala“ i ponovio da je odbrani potrebno „najmanje između 18 meseci i dve godine“ da se pripremi za proces.

„To je osnovno, minimalno pravo odbrane“, podvukao je Emerson, tvrdeći da su pripreme za suđenja pred Haškim tribunalom u proseku trajale tri godine.

Veseljijev advokat je kao realan termin za početak suđenja označio „jul 2022, a još verovatnije kraj 2022“

Tačijev branilac Dejvid Huper ponovo je naglasio da je „realan termin za početak suđenja u leto 2022“, složivši se sa Emersonom da je rok od 18 meseci „minimum“ za pripremu odbrane.

„Da li tužilac Tiger ozbiljno govori o početku suđenja na leto i u isto vreme priča o pravičnom procesu?“, upitao je Huper, nazivajući reči tužioca „smešnom“.

I Tačijev i Veseljijev advokat najavili su da će uložiti prigovore na nadležnost suda i na samu optužnicu.

Branioci trećeoptuženog Redžepa Seljimija, Dejvid Jang, i Jakupa Krasnićija, Venkantešvari Alagendra, složili su se sa Tačijevom i Veseljijevom odbranom.

Tužiteljka Kler Loson prethodno je precizirala da je tužilaštvo do sada braniocima obelodanilo 1.700 dokaza koji podupiru optužbu i izjave optuženih, kao i 1.300 dokumenata koji potencijalno idu u korist odbrane.

Branioci su izložili prigovore na tok obelodanjivanja, tvrdeći da tužioci ne ispunjavaju svoje obaveze da propisno označe dokumente koje obelodanjuju.

Pratili raspravu preko video veze

Svi optuženi pratili raspravu preko video veze iz pritvora u Sheveningenu. U sudnici u Hagu bio je prisutan samo Seljimijev branilac Jang u sudnici, dok su ostali branioci govorili posredstvom video veze iz Velike Britanije i Malezije.

Raspravi je u sudnici prisustvovao i glavni tužilac Džek Smit, ali nije uzimao reč.

Sudija Giju najavio je da će sledeća rasprava o stanju u postpuku biti održana sredinom januara 2021.

Tači (52), Veselji (53), Seljimi (49) i Krasnići (69) optuženi su za zlodela počinjena u 34 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Optužnica Tačija i ostale u 10 tačaka tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Svi optuženi, koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.

U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade. od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.