Tači zatražio od suda u Hagu da ga pusti na slobodu do početka suđenja

Vesti 16. dec. 202015:57 > 16:04
Podeli:
Izvor: Jerry Lampen/Pool via REUTERS

Bivši zapovednik OVK Hašim Tači, optužen za zločine nad Albancima, Srbima i Romima na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, zatražio je od suda za zločine OVK u Hagu da ga pusti na privremenu slobodu do početka sudjenja, predviđenog najranije za avgust iduće godine.

U opširnom zathevu, objavljenom na internet stranici suda, branilac Dejvid Huper naglasio je da će, ako bude pušten, Tači poštovati sve uslove koje sud odredi i da će se vratiti na suđenje.

Huper je negirao da je Tači odgovoran za bilo koji zločin za koji je optužen, ponovo ističući da optužba o trgovini organima zarobljenih Srba nije navedena u optužnici.

Odbrana je pozvala sudiju za prethodni postupak Nikolu Gijua da odbaci kao neosnovane tvrdnje tužilaca da bi Tači na slobodi nastavio da opstruiše rad suda i uznemirava i zastrašuje svedoke, kao i da postoji opasnost od njegovog bekstva.

„Tužilaštvo se oslanja na uopštene, nepotkrepljene tvrdnje koje ne dovode u vezu Tačija sa bilo kakvim prekršajem“, naglasio je branilac Huper u podnesku.

POVEZANE VESTI

Britanski advokat je „preteranom“ nazvao tvrdnju tužilaca da Tači „ima ogroman uticaj na bivše pripadnike OVK i generalno na Kosovu“ i da može „mobilisati“ pristalice, uključujući i veterane OVK, čiji su lideri takođe u pritvoru u Hagu pod optužbom da su zastrašivali svedoke.

Primeri zastrašivanja svedoka koje je tužilaštvo navelo, po Tačijevoj odbrani, datiraju „od 10 do 18 godina u prošlosti“ i „ne uključuju Tačija“.

Suprotno tvrdnji tužilaca da je Tači nastojao da okonča rad suda, koji je pod zvaničnim imenom Specijalizovana veća Kosova deo kosovskog pravosudnog sistema, odbrana tvrdi da je Tači „dao neprocenjiv doprinos osnivanju suda i tužilaštva“ i obezbedio da vlasti Kosova s njima sarađuju.

„Tačijeva podrška Specijalizovanim većima Kosova delimično je motivisana njegovom odlučnošću da budu pobijene neslavne optužbe iz izveštaja (specijalnog izvestoca Saveta Evrope Dika) Martija o trgovini organima. Te optužbe nisu ni deo optužnice u ovom predmetu, iako su bile glavni motiv za osnivanje ovog suda“, podvukao je branilac Huper.

Odbrana, suprotno navodima tužilaštva, tvrdi i da ne postoji rizik da bi Tači, ako bude pušten, mogao da pobegne pre suđenja.

Kao dokaz o Tačijevoj saradnji, branilac podseća i da je Tači dobrovoljno pristao da ga tužioci saslušaju i to bez advokata, u decembru 2019. i u januaru 2020. Saradnju je nastavio i pošto je glavni tužilac Džek Smit u junu ove godine protiv njega podigao optužnicu, odgovarajući na pitanja tužilaca u julu u Hagu.

Deo te saradnje bila je i Tačijeva ostavka na dužnost predsednika Kosova, kao i njegova predaja sudu u novembru, podsetila je odbrana.

Tvrdnja tužilaca da postoji rizik da bi Tači na slobodi mogao da ponovi krivična dela, po braniocu Huperu, „potkopana je činjenicom da Tači u protekle 22 godine nije organizovao počinjenje nijednog nasilnog zločina, a kamoli zločina za koje je optužen“.

Tačijeva odbrana zatražila je i da se o zahtevu za privremeno oslobadjanje vodi usmena rasprava. O tom zahtevu moglo bi biti reči i na sutrašnoj raspravi o stanju u postupku.

Tači (52) je, zajedno za Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem, optužen za zlodela u 34 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Optužnica Tačija i ostale u 10 tačaka tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su u šest tačaka kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini. Svi optuženi koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji (53) kao šef obaveštajne službe, Seljimi (49) kao glavni operativac, a Krasnići (69) kao zamenik komandanta i portarol.

U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.

Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade, od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Na prvoj statusnoj konferenciji, sredinom novembra, tužioci su najavili da će za suđenje biti spremni u junu 2021, dok su branioci tvrdili da proces ne može početi pre juna 2022, zato što im je toliko vremena potrebno da se prireme.