Na Svetski dan planina Aleksandar Panić iz Udruženja "Odbranimo reke Stare planine" kaže da Srbija taj dan dočekuje u očajnoj atmosferi, kao i da je u toku frontalni napad na geodiverzitet i biodiverzitet planina planovima o izgradnji minihidroelektrana, ski centara i turističkih centara na vrhovima planina gde je biodiverzitet i najugroženiji. "Imamo i rudarske planove veka koji mogu da donesu degradaciju i propast prirode, na najgrublji način", kaže Panić.
Najveći deo teritorije Srbije zauzimaju planine na kojima su zastupljene retke vrste zbog kojih je Srbija među šest evropskih centara biodiverziteta.
Panić za N1 kaže da planine na Balkanu i u Srbiji trpe antropogeni uticaj odavno ali da je ranije priroda uspevala da zaleči.
„Ovo što se dešava zadnjih 50 godina i kod nas nakon 90-tih može se opisati samo rečju tragično“, ističe i dodaje da je samo Stara planina stanište oko 1.200 biljnih vrsta, više desetina kičmenjaka, i pravi kosmos insekata koji svi zajedno čine „nežnu paučinu diveriziteta“.
Pročitajte još
Ističe da su posledice po prirodu katastrofalne kada neko uđe u takvu sredinu sa buldožerom.
Panić kaže da su naše planine vrlo blizu naselja i da svako želi da nešto svoje uzme sa planine, a da neko to radi s pažnjom i konsultuje struku, dok su sa druge strane ljudi koji nisu spremni da odustanu ni po koju cenu od svojih projekata zarad profita i punih džepova.
„Najčešća posledica je gubitak čistog vazduha, gubitak pijaće vode i zdravog zemljišta“, upozorava.
Upitan da li je moguće pomiriti ciljeve zaštite prirode i komercijalne potrebe, on tvrdi da je to nemoguće jer su to toliko megalomanski projekti i toliko osetljiv biodiverzitet da ih je nemoguće pomiriti, što dokazuje stanje svuda gde su veliki turistički risorti napravljeni na Balkanu.
„Ne možemo da dozvolimo da Stara planina i Kukavica postanu novi Zlatibor“, kaže.
On je naglasio da su predstavnici udruženja čiji je član odlučni da ne dozvole gradnju sličnih kompleksa i da su rešeni da planinu sačuvaju onakvu kakva jeste, što su dokazali i u prethodnim akcijama borbe protiv granje MHE.
„Održivi razvoj u Srbiji je eufemizam za strahovito uništenje“, kaže.
Ističe i da je nemoguće zamisliti da će planina izdržati gradnju hotela na vrhu planine, s obzirom na osetljivost biodiverziteta i pita zašto to ne raditi bliže gradskim naseljima, a ne na vrhu planine.
Bizon se možda vraća kući
Panić je rekao i da se nada da će uspeti planovi koje je pokrenula švedska fondacija „Divlja priroda“ da se na Staru planinu vrati evropski bizon.
Kaže da će ova životinja, koja je iščezla sa naših prostora biti vraćena u našu prirodu u martu sledeće godine ako bude razumevanja nadležnih institucija u Srbiji.
Desetak životinja bi trebalo da bude smešteno u ograđenih 200 hektara dok populacija ne naraste i dok ne može da nastavi samostalni život u prirodi.
