Gosti N1: Bez suštinske reforme u oblasti ljudskih prava u Srbiji, samo "šminka"

Vesti 10. dec. 202021:57 > 22:02
Podeli:
Izvor: N1

Posle izveštaja Evropske komisije o stanju ljudskih prava u Srbiji, ali i jasne poruke EU da Srbija ove godine neće otvoriti nijedno pregovaračko poglavlje, utisak je da ćemo u Srbiji u budućnosti imati "neku vrstu šminkanja situacije da se izveštaj prikaže bolje, a da će suštinske reforme u unapređenju vladavine prava i zaštite ljudskih prava morati da sačekaju", kaže programski koordinator Incijative A11, Danilo Ćurčić.

„Dok država ne preduzme odgovornost i ne sankcioniše kršenje ljudskih prava, već ih toleriše i žmuri na njihova evidentna kršenja, nažalost to će biti samo šminka“, slaže se direktorica Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković.

Na Međunarodni dan ljudskih prava, gosti „360 stepeni“ ukazali su na brojne slučajeve kršenja ljudskih prava u Srbiji od početka pandemije i naročito u slučajevima ugroženih društvenih grupa.

Ćurčić navodi da je posle svega ključno pitanje na koji način će država odgovoriti na negativan izveštaj EK o vladavini prava, ali da je „utisak da se sad tu ulazi u neku vrstu pravdanja da smo mi sve radili a da zli Evropljani neće da nas puste“, čemu je možda doprinela i izjava evroposlanice Viole fon Kramon da je dobra vest da Srbija neće otvoriti nijedno pregovaračko poglavlje.

POVEZANE VESTI

Ukazuje i da je problem što nova ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić najavljuje joj je jedan od ciljeva da ocena EK u toj oblasti poraste za 20 posto i da Srbija postigne kao „dobar uspeh u osnovnoj školi“.

„Opet ćemo se baviti administrativnim kriterijumima, a ne suštinskim problemima“, kaže Ćurčić i dodaje da su udruženi građani u organizacijama civilnog društva nudili preporuke vlastima za razna pitanja, ali da su svaki put ostali bez odgovora.

„Imam utisak da ćemo imati neku vrstu šminkanja situacije da sad se izveštaj prikaže bolje i imamo bolje ocene, a da će suštinske reforme u unapređenju vladavine prava, zaštite ljudskih prava morati da sačekaju“, kaže.

Tošković kaže da je važno spomenuti da danas kultura ljudskih prava izostaje iz javnog govora i da pravi konstrukrivni dijalog tu ne postoji.

I Tošković i Čurčić kritikovali su izjavu Čomićeve da su „ljudska prava kao so“ i da se bez njih može, ali da je onda sve bljutavo.

„Bez ljudskih prava ne može da se živi i žao mi što je takva izjava došla na Međunarodni ljudskih prava. Zadatak i nas iz civilnog sektora i države je da građanima objasnimo da su ljudska prava neotuđiva i njihova, možda je to kao so i peče ranu, ali samo možda za predstavnike vlasti“, ocenila je Tošković.

Ministarka Čović trebalo je, inače da bude jedna od gošći u emisiji, ali je, kako je objasnila, izostala zbog ranije preuzetih obaveza.

Na pitanje koliko su ljudska prava građana ugrožena i ograničena u Srbiji tokom pandemije, Ćurčić kaže da „kada pogledamo ono što Ustavni sud i nosioci vlasti govore mi smo se odlično snašli“, ali da je „jedna realnost u svakodnevnim kontaktima sa građanima“ i drugo ono što izvršna vlast ima kao percepciju ljudskih prava.

On je naglasio da je premijerka Ana Brnabić tokom vanrednog stanja posvetila minut i po priči o ljudskim pravima na TV Pink i da je postojalo potpuno odsustvo dijaloga s vlastima na tu temu.

Kao evidentne primere ograničavanja i kršenja prava građana naveo je činjenice da je pod ključ statvljen veliki broj starijih građana i građanki, ali i ustanove socijalne zaštite koje su i dan danas takođe „pod ključem“.

Tošković je navela da je Beogrdski centar za ljudska prava od početka vanrednog stanja podneo tri inicijative Ustavnom sudu, kao i da je više od 66 takvih inicijativa podneto od strane drugih organizacija civilnog društva i pojedinaca, a da je rezultat svega da je taj sud ostao pasivan i nem.

Kaže da je sud šest meseci posle uvođenja vanrednog stanja zauzeo stanovnište da kada su stariji građani u pitanju nije bilo diskriminacije tokom vanrednog stanja i da nije smeo toliko dugo da čeka.

„I istraživanje javnog mnjenja koje smo sproveli ove godine pokazuje veliko nepoverenje građana u odnosu na nezavisnost sudstva“, kaže Tošković.

Ćurčić ocenjuje i da jeste apusrdna situacija da smo u trenutku kad je bilo 50 ili 60 zaraženih dnevno bili pod najrestiktivnijim merama, a da je sada, kada se odvija eksplozija pandemije, do pre sedam dana u zemlji sve radilo.

„Tu jednostavno nešto ne štima…Prvo su se u prvom talasu donele najrestriktivnije mere u Evropi da bi se sada ponašali kao da se ništa ne dešava, jednostavno neka vrsta dijaloga na tu temu bi valjala i pomogla građanima da razumeju na koji način se štitimo od virusa i zašto su mere relaksiranije“, smatra.

Ćurčić navodi i da mi neku nadu i optimizam ne možemo da gajimo i da je situacija krajnje alarmantna po pitanju upravljanja posledicama krize, kao i onim koje se odnose na ekonomiju.

Kazao je da je u prvom talasu zabeleženo rasipničko ponašanje u oblasti javnih finansija, podsećajući na meru pomoći od 100 evra svakom građaninu, koja je promašila ljude koje je trebalo da targetira.

„Mi smo već ispucali neke žetone, previše novca potrošili smo na ono što je trebalo da bude podrška privredi i pretpostavljam da se zbog toga ovakve mere sada primenjuju“.

Sonja Tošković povodom činjenice da su najbogatije zemlje kupile 53 posto proizvedenih vakcina u svetu kaže da je ovo nažalost vreme najvećih nejednakosti u modernoj istoriji čovečanstva, da jesmo svedoci situacije da je sve dublji i veći jaz između bogatih i siromašnih.

„Ova pandemija doneće još veće razike ne samo u Srbiji već i u svetu. Dobar primer je vakcina, ona ne bi smela da bude neravnomerno raspoređena, mene u tom smilslu posledice ove krize još više zabrinjavaju“, ističe.

Ćurčić ocenjuje i da će se kako se globalne nejednakosti po pitanju vakcine ogledaju, tako desiti i u Srbiji, jer je predsednik Vučić najavio da će prvo biit vakcinisnai zdravstveni radnici, pa policija i vojska. On postavlja pitanje zašto na listi nisu prosvetni radnici, a jesu vojnici.

„Da li nam je važniji aparat sile ili sistem prosvete?“, pita.

„U Velikoj Britaniji prva je vakcinisana osoba od 90 godina, jer je ta grupa prepoznata da je u najvećem riziku, a mi imamo rešenje da zaključamo ljude starije od 65 godina“, kaže Ćurčić i dodaje da se na osnovu toga može razumeti o kom nivou govorimo ograničavanju ljudskih prava.

U emisiji je prikazan i prilog o novosadskom beskućniku koji je posle boravka u bolnici bio primoran da se vrati na ulicu. Ćurčić i Tošković ukazali su na katastrofalan pložaj u kom su beskućnici, podsećajući da u Beogradu Prihvatilište nije radilo do 16. novembra od proglašenja vanrednog stanja.