Zagađen vazduh sada "prihvatljiv", Agencija tvrdi – nismo ublažavali indeks

Vesti 09. dec. 202018:10 > 19:28
Podeli:
Izvor: N1

Iz godine u godinu, zagađen vazduh širom Srbije sve je veći problem. Podaci svetskih agencija pokazuju i da se Beograd često nalazi među najzagađenijim gradovima na svetu. Uprkos tome, konkretni koraci nadležnih u rešavanju problema izostaju. Iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu tvrde i da su odnedavno promenjeni kriterijumi za ocenjivanje kvaliteta vazduha, što dodatno komplikuje situaciju.

Zagađenje vazduha se ne smanjuje. Iz dana u dan, sve se teže diše u Subotici, Pančevu, Smederevu, Boru, Kostolcu, Valjevu, Novom Pazaru, Užicu, Kosjeriću. Zagađeno je i u Beogradu, koji se zbog toga, prema podacima svetskih agencija, često nalazi na tronu u odnosu na svetske gradove, ali i najveće industrijske gigante.

Međutim, Agencija za zaštitu životne sredine je odlučila da pormeni kriterijume za ocenjivanje kvaliteta vazduha. U RERI-ju tvrde i da se dosadašnji zagađen vazduh, od sada ocenjuje kao prihvatljiv.

„Oni su promenili parametar za PM 2,5 čestice, dakle to su najopasnije sitne čestice koje se dugo zadržavaju u vazduhu i koje u kontaktu sa krvotokom i plućima prave ozbiljne zdravstvene probleme, dakle jedan od najosetljivijih mogućih parametara i vrednosti je promenjen“, objašnjava Jovan Rajić, RERI.

POVEZANE VESTI:

A da razloga za brigu, ipak, nema, upozorava Agencija za zaštitu životne sredine. Nadležni tvrde da se nisu bavili ublažavanjem indeksa za ocenjivanje vazduha.

„Uvedene izmene odnose se isključivo na usklađivanje raspona indeksa kvaliteta vazduha, a ne promene kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta vazduha, koji su za razliku od indeksa kvaliteta vazduha, obuhvaćeni zakonskom regulativom u Srbiji“, navodi Agencija za zaštitu životne sredine. 

Kriterijumi za kvalitet vazduha u Srbiji su znatno niži u odnosu na propisane u Evropskoj uniji, što je nedopustivo, ukazuje asistent na Fakultetu političkih nauka Marko Vujić. Kaže i da Agencija za zaštitu životne sredine nije javnosti precizno objasnila koje indekse je menjala, a koje nije.

„Lično kao neko ko se bavi tangentno ovom oblašću, tri puta sam čitao saopštenje i moram priznati da mi nije najjasnije – na šta se tačno odnosi, koji će se zpravo kriterijumi koristiti, ono što je meni jasno je da pravno kodifikovano ono što već postoji, dakle što je zakonski uobličeno starom uredbom moritoringa kvaliteta vazduha, a da je ovo samo jedan pokušaj šminkanja situacije, odnosono jedan novi kriterijum po kom će se građanima predstavljati kvalitet vazduha boljnim nego što jeste“, kaže Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku FPN.

Ekološki stučnjaci kažu i da često odlaganje otvaranja Poglavlja 27, koje se odnosi na ekologiju, a koje je važno za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, najbolje signalizira da mnogi ekološki probelmi nisu rešeni. Bez obzira na to, za sada, ipak, nema jasnih podataka o tome, šta će nadležni konkretno preduzeti kao bi se situacija poboljšala.