Preliminarni rezultati izbora za članove Visokog saveta sudstva jesu znak da se "pravosuđe budi" i da postoje crte ispod kojih neće da siđe, ocenio je u Novom danu sudija Miodrag Majić.

On je rekao da kada je čuo preliminarne rezultate osetio je „zadovoljstvo posle dugo, dugo vremena“ kada je o pravosuđu reč. Kako je ocenio, dug je put ozdravljenja pravosuđa pred nama, ne trbea imati iluzije i biti euforičan, ali rezultati govore nekoliko stvari.

„Da neki od kandidata koji su bili ekponenti izvršne vlasti, nisu dobili podršku, u nekoliko važnih slučajeva sudije su pokazale tiho da neće više da pristaju na to da im se nameće za koga da glasaju, dobili su podršku neki drugi, autentični kandidati samih sudija“, a ne namesnika političara, kazao je. To svakako jeste dobar znak, i jeste znak da se tiho, stidljivo, ali ipak prvosuđe se budi, dodao je.

Majić je u Novom danu govorio i o svom prvom romanu „Deca zla“, koji je prodat u više od trideset hiljada primeraka za rekordno kratko vreme.

„Niko ne može da očekuje toliko izdanja pogotovo kada počinje da piše prvi roman. Ja sam i tada verovao u tu priču i da, ako nađe izdavača, da će se dopasti ljudima i zaintrigirati ih, ali ovo je prevazišlo moja očekivanja i roman sad već živi svoju priču sam“, navodi Majić.

On je rekao da uspeh romana objašnjava time da su se domaći čitaoci verovatno zaželeli pravog domaćeg trilera.

„A ne kopija američkih afera i policajaca, već nečeg što se događa ove, i priče koja ih tera da okreću stranice, gde se ne muče sa štivom. Gde se autor ne takmiči u svojim dometima… To je priča i o nama danas, taj roman je uronjen u našu sadašnjost, stvarnu situaciju u sudstvu, policiji, tužilaštvu i političkoj sceni“, objašnjava.

Jedan od nalepših delova ovog sad već njegovog drugog posla jeste, kako je rekao Majić, predstavljanje knjige po Srbiji i obilazak manjih sredina.

„Tamo žive sjajni ljudi koji nemaju gde da se ispolje, na te promocije dolaze ljudi ne samo zbog knjige već i ljudi koji nemaju drugu mogućnost da se ispolje, kažu nešto i čuju nešto drugačije. Te književne večeri postale su svojevrsni skupovi male osvojene slobode – to pokazuje da uprkos prividnoj beznadežnosti u kojoj živimo oni ipak čuvaju nadu i energiju“, zaključio je Majić.