Živimo u vremenu kada naslovi poput onih da nam "Prete slave i doček Nove godine", dovoljno govori koliko je stanje vanredno, da nam preti nešto je nekada bio sinonim za dobro raspoloženje, ocenila je Miljana Nešković, kolumnistkinja portala Nova.rs i jedna od članica grupe Novinarke protiv nasilja nad ženama. Ona za N1 kaže i da rodno zasnovano nasilje treba gledati kao sistemski problem, a jednu od najodgovornijih uloga u borbi protiv tog problema, kaže, imaju mediji.
Komentarišući pisanje medija da je epidemiološka situacija u Srbiji loša a da joj dodatno „prete slave i proslava Nove godine“, Nešković kaže da j+su takvi naslovi, u najmanju ruku čudni.
„Da nam preti nešto što je nekada bio sinonim za dobro raspoloženje, dovoljno govori o tome koliko je stanje vanredno… A koliko je stanje bolje je takođe pitanje za raspravu. To bi bilo divno, ali se bojim da je manji broj obolelih povezan sa manjim brojem testiranja, a ne sa stvarno boljom situacijom“, kazala je Nešković u Novom danu na N1.
Kaže, niži brojevi nisu razlog za preterano slavlje.
POVEZANE VESTI
„Neće ovo trajati večno, ali je bolje da se malo strpimo, da lepe trenutke provedemo u svom domu, sa svojom porodicom. Budimo odgovorni i strpljivi. Strpljenje je ove godina najveći resusrs koji možemo da imamo, strpljenje i razumevanje“, naglašava Nešković.
Miodrag Branković, lekar niške Hitne pomoći koga je u avgustu prijavila zamenica direktora jer je o manjku lekara govorio na Fejsbuku, a o čemu je pisala i N1, zatrpan je prijavama. On tvrdi da su optužbe neosnovane i da se rukovodstvo Hitne pomoći, umesto da rešava probleme, trudi da ga ućutka.
„Meni je to, čak i da je usamljen slučaj, da je on jedini medicinski radnik koji doživljava tako nešto, za mene bi to bilo strašno. Jer su medicinski radnici heroji ovog vremena, ljudi od čije snage i volje, koja je u ovim trenucima natprirodna, zavisi zdravlje svih nas“, kaže Nešković.
Na bilo koji način im smetati, prema njenim rečima, nije dobro.
„Sankcionisatui ih kada rade u neprirodnim uslovima, ne mogu da razumem. Lekari prolaze kroz takav pakao, to je takav napor, ja mislim da ti ljudi, ukoliko je njima lakše, da govore šta god… Treba da gledamo kako možemo da im pomognemp, a ako ne možemo, onda da im ne odmažemo. Za mene je ovo vrlo uznemirujuća tema, jer znam koliko je lekara dobilo otkaze jer se nisu slagali sa mišljenjem vlasti tokom ovog perioda“, navodi gošća N1.
Jedino što možemo sada je da im ukažemo javno divljenje.
„Stomatolozi idu u kovid jedinice, jer nemamo dovoljno lekara. Jedino što mogu je da ukažem ovako javno divljenje lekarima, oni zaslužuju svako poštovanje, čak i ako negde pogreše, u nekom javnom nastupu, zaslužuju samo poštovanje… Ja mislim da svaka država treba posle ovoga da podigne spomenike zdravstvenim radnicima. A kako će se oporavljati posle korone, videćemo. Ne bi me čudilo da imaju neke postratraumatske simptome“, kazala je Nešković.
Nasilje nad ženama je sistemski problem
Povodom globalne kampanje „16 dana aktivizma“, kompanija Avon je u okviru akcije „Reci NE nasilju nad ženama“ dodelila Nagradu za žensku hrabrost i uručila je grupi Novinarke protiv nasilja, sa željom da pruži podršku hrabrim ženama i nagradi njihovo zalaganje, a time i doprinos u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.
„Našu grupu čini sada već 30 novinarki koje izveštavaju o problemu nasilja kao društvenom problemu“, kaže Nešković.
#related-news_0
Dodaje da mediji imaju veliki uticaj na razumevanje tog problema.
„Ukoliko mediji tretiraju slučajeve nasilja kao društveni problem, prisupaju mu kroz prizmu društvenog problema, ako gledamo šta mi možemo da učinimo, onda će i društvo imati veće razumevanje. I neće gledati na to kao nečiju privatnu stvar, vec razumeti da je to sistemski problem“, objašnjava.
Kako je rekla, kada se dogodi slučaj rodno zasnovanog nasilja, posao medija je da istraži zbog čega je do nasilja došlo, iz ugla institucija, a ne, dodaje, zbog čega su se posvađali, „da li je svađa ovakva ili onakva“.
„Posledice takvog izveštavanja su ogromne i veoma ozbiljne. Posledice su na javno menjenja, jer mnogi veruju da je porodično nasilje nečija privatna stvar, da treba da gledamo svoja posla. Zbog toga što mediji pišu da je, recimo, tragična ljubav, da je ubistvo iz ljubomore, to su naslovi koji banalizuju ozbiljan problem i doprinose većem nerazumevanju“, kaže.
Poražavajuća činjenica je da, naglasila je, samo dva posto izveštaja o nasilju ima ostrt na problem oružja kao sistemski problem.
„Uglavnom su druge stvari u fokusu novinara, a mi se borimo protiv toga“, kazala je Nešković.
A najbolja regulativa je – u građanima.
„Najbolja regulativa i snaga društva je u građanima i građankama. I činjenici da svi možemo da doprinesemo u borni protiv nasilja i u borni za etičko izveštavanje. Najveća sankcija je – promeniti kanal, nemojte da klikćete na takve naslove, deinstralirajte aplikaciju sporbog medija, to moze svako od nas“, zaključila je.
