Baš u petak kada su na onlajn sastanku premijerka Srbije Ana Brnabić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, između ostalog, govorile i o procesu EU integracija, usledila je objava na Tviteru koja bi mogla da potvrdi briselska govorkanja. Kako se već neko vreme spekuliše, 2020. godina bi za Srbiju mogla da ostane upamćena kao godina u kojoj nije bilo otvaranja novih poglavlja. Dok je deo javnosti neprijatno iznenađen i vešću i načinom na koji je objavljena, ima mišljenja da neko u EU pažljivo prati šta se u Srbiji dešava.
Nakon uveravanja Ursule fon der Lajen, bar sudeći po saopštenju srpske vlade, da će metodologija koju je Srbija prihvatila, ubrzati proces pridruživanja, evroposlanica Viola fon Kramon na Tviteru je kao dobru vest ocenila da Srbija neće otvoriti nova poglavlja.
POVEZANE VESTI
„Dobra vest! Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja sa Srbijom. Stanje demokratije u Srbiji pogoršano je 2020. godine. Napadi na medije, nasilan odgovor na mirne proteste i izbori sa ozbiljnim problemima. To nije način na koji se ulazi u EU!“, napisala je ona.
Nezabeležen ispad evroposlanika – tim rečima je, u pisanom saopštenju za Tanjug, reagovao član Glavnog odbora SNS Petar Petković.
„Takav ispad nije zabeležen u evropskom parlamentarizmu od osnivanja Zajedničke skupštine Evropske zajednice za ugalj i čelik 1952., posebno imajući u vidu da je završetkom Drugog svetskog rata stavljena tačka na ideju esencijalne mržnje prema narodima i državama, koja se ovom izjavom Viole fon Kramon ponovo relativizuje“, naveo je on.
Ništa novo, ocenjuju oni koji pomno prate proces pristupanja.
„Ja sam to razumeo kao radovanje zbog očuvanja kredibiliteta procesa proširenja. Jedna država koja ima probleme kakve ima sa demokratijom i vladavinom prava, ne može biti nagrađena otvaranjem novih poglavlja“, kaže Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans.
Izvršni urednik portala European Western Balkans smatra da je otvaranje jednog poglavlja pre simboličan gest nego krupan korak ka članstvu, kao i da je već viđeno da Srbija dobija šamare, a da izostaje jednako oštra reakcija zvaničnika Evropske komisije.
„Bilo bi dosta dobro kada bi Evropska unija bolje komunicirala upravo sve ovo o čemu smo govorili i kada bi bilo daleko jasnije zbog čega Srbija ne otvara ta poglavlja. Kad bi pored ovih stvari koje dolaze kao određena vrsta glasina, ili poruka iz parlamenta mi videli nedvosmislenu poruku Evropske komisije da Srbija ne može otvoriti nova poglavlja dok god se ne poboljša stanje demokratije u zemlji. To bi onda bilo mnogo jasnije svima zbog čega se dešava i predstavljalo bi vrlo jasnu poruku šta tačno ne valja u Srbiji i zbog čega, kako stvari stoje, Srbija nema perspektivu u članstvu“, kaže Burazer.
A to što u Srbiji nema zvaničnih reakcija na nezvanične vesti iz Brisela, Nikola Burazer vidi kao dobru stvar – ali za vlast kojoj u prilog ide da ignoriše to pitanje i da govori da postoje drugi problemi u Evropskoj uniji, koja onda nije spremna da sa Srbijom načini naredni korak.
