Koštunica je najgori premijer od 2000. pa naovamo, izjavio je u Pressingu književnik Svetislav Basara. Vučićeva spoljna politika je najbolja od ubistva Zorana Đinđića, ocenjuje on i dodaje da su glavni problemi koje premijer ima nekompetentni ljudi i njegov "ego trip".

„Ne vidim oporavak, zapravo vidim jednu stagnaciju, koja utehe radi ovoj Vladi, traje od ubistva Đinđića pa naovamo… To je jedno truljenje i propadanje i ne znam u kom smo mi to segmentu napravili napredak, osim što nema ratova i ima benzina na pumpama“, kaže Basara.

Na konstataciju da mu zameraju da nije kritičan toliko prema premijeru Vučiću kao što je ranije bio prema političarima, kaže da je stepen njegove kritičnosti isti. „Bio sam oštar prema samo jednom političaru – to je bio Vojislav Koštunica“, navodi.

Koštunicu sam napadao jer je činjenjem i nečinjenjem skrenuo čitavu stvar na ovaj kolosek, pa sad Vučiću sve na glavu i delimično Tadiću, kaže Basara.

„Koštunica je najgori premijer Srbije od 2000. godine, nemam nikakvu dilemu“, dodaje i kaže da je nekadašnji lider DSS veća nesreća za srpski narod od Miloševića.

U ovom društvu mora se uspostaviti dijalog, od početka mog javnog delovanja se zalažem za to, i ne vidim ništa loše razgovarati sa bilo kim, kaže o aktuelnoj situaciji na političkoj sceni.

„Vučić je došao sa sjajnim idejama, kad je bio prvi potpredsednik Vlade“, navodi on. Znamo mi kakav je bio Vučić, njega ništa nije sprečavalo da nastavi posle izbora sa radikalskom retorikom, kaže Basara. Dodaje da je problem što njegova stranka nema kompetentnih ljudi.

Kako navodi, Vučićev problem je i „ego trip – ja pa ja“ i što mu je i dalje „tehnika radikalska“. Ali, kako kaže, Vučić i taj njegov voluntarizam nisu izuzetak, jer je to odlika svih srpskih političara. „Otići će Vučić, sa ovakvim kadrovima brže nego što misli… Nije nama problem ovaj političar već politika koju vučemo od 19. veka… Osim Đinđića, niko nije imao snage da se izdigne iz te narodnjačke magme, magle, prašine“, kaže Basara i dodaje:

„Naša dnevna realnost zavisi od karaktera čoveka kod kog je koncentrisano najviše moći u državi… To je bio Milošević, prek i siledžija i imali smo rat… Dolazi Đinđić, čovek vredan, diže se energija tih godinu, dve… Dolazi Koštunica i znamo šta se desilo, pa Boris Tadić koji se pretvara u SNS – samo što nije imao toliki „ego trip“, nije spasavao decu, ali možda zato što je lenji…“

„Dok nije došao na vlast ja sam vrlo malo razmišljao o Vučiću. Radikalna stranka je bila Šešelj, a Nikolić i Vučić su se pojavljivali tu kao neki sekretari… Kad je došao na vlast mnogo sam bolje mišljenje imao na početku“, navodi.

Ipak, kako ocenjuje, Vučićeva spoljna politika je najbolja spoljna politika od atentata naovamo.

Komentarišući današnju intelektualnu elitu, kaže: „Intelektualci su inertni, oni sede u nekim kabinetima i NVO i očekuju da Boris Tadić, Voja Koštunica i Aleksandar Vučić završe stvar“. Kako navodi, oni su prepustili politiku drugima, umesto da i sami uzmu olovku i odu u neku stranku. „Šta je to vanstranački intelektualac? Ja sedim i čekam ko će da pobedi, i da vidim neke vajde od te politike… To je neka seljačka politika“. Narod je inertan, situacija je iskomplikovana na mnogo više nivoa, ne samo na nivou politike, ocenjuje Basara.

Za sebe kaže da je bio blizak vlastima jedino od 2000. do 2005, kada je i napustio politiku. Dodaje da se više neće politički angažovati, i da je danas jedina njegova veza sa politikom to što o njoj piše.

Upitan o novim zaduženjima koja ima u Službenom glasniku, Basara kaže da tamo ima status spoljneg saradnika. „Prihvatio sam to da bih objavio neke knjige koje mislim da nedostaju ovoj kulturi, i koje će, nadam se, rasvetliti neke stvari“. Kaže da će se biblioteka Limes, koju uređuje, baviti nekima od tema koje su „pod tepihom“. Izaći će, kako navodi, zbornik radova o Vuku Karadžiću, „koji je uticao ne samo na jezik, već je preusmerio kulturu“.

Rubrika X-ray:

O poseti pape Franje BiH, „Stepincu Soluncu“, terorizmu…

Govoreći o poseti pape Franje Sarajevu, rekao je da je to jako dobro: „To je gest dobre volje, ja bih voleo da se papa pojavi u Srbiji, i to bi možda bio krupan korak u pomirenju katolicizma i pravoslavlja“.

Upitan o slučaju kanonizacije Stepinca i komisiji SPC i Rimokatoličke crkve u kojoj će se voditi dijalog o tom pitanju, kaže da ga religija interesuje, ali crkvena administracija ne.

„Možda je bolje da se to prepusti istoričarima nego fratrima ili monasima. Ne znamo ništa relevantno o Stepincu, koji je jedna čudna ličnost… Ne znam da li znate da je on bio na Solunskom frontu kao dobrovoljac“, kaže Basara. „Mislim da pravoslavna crkva neće prihvatiti tu kanonizaciju“, dodaje.

Upitan o odnosima Hrvatske i Srbije, kaže da se tu ništa nije promenilo – „razbijaju se ćirilične table tamo, ovde se pale zastave, silom prilika nema para za sukobe“.

Govoreći o nedavnim pretnjama Islamske države i pozivima na džihad na Balkanu, kaže da je opasnost od islamskog terorizma vrlo realna. „Mi imamo veliku muslimansku populaciju kojoj, u ogromnoj većini, ne padaju na pamet te terorističke ideje, ali opasnost postoji“. Veliki krivci u celoj priči su tabloidi i njihov prostakluk, kaže Basara. Naši tabloidi neprestano proizvode paniku, a time (terorizmom) treba da se bave službe, navodi. „Sloboda štampe mora da postoji, ali ne vidim gde je sloboda štampe da se prenese video sa egzekucijom nekoga u Siriji. To nije sloboda štampe, već anarhija štampe“, kaže književnik i kolumnista lista Danas.

„Država može tome da stane na rep, ali nema interes, jer ona sarađuje… Ne toliko država koliko policija i tajne službe. Ne možeš da uspostaviš neki kriterijum ako ti urednik tog štampanog đubreta obavlja politički posao“, kaže Basara dodajući da se to rešavalo u staroj Jugoslaviji Zakonom o šundu i velikim porezima.

Na pitanje naših čitalaca da li bi napisao scenario za film Emira Kusturice, kaže da bi, jer je on sjajan reditelj, ali je dodao da bi radije sarađivao sa Šijanom, s kojim je već radio.

Pogledajte odgovore na ostala pitanja naših čitalaca: