Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže da su pandemija koronavirusa, ali i situacija sa zagađenjem u Srbiji, lečenjem retkih bolesti, stanjem u domovima za decu i odrasle, učinili da ta institucija ima nekoliko puta više posla nego prethodnih godina. Ističe da im se građani obraćaju u daleko većem broju nego ranije, ali da pre iz medija saznaju za neki slučaj, jer najčešće mediji reaguju odmah po događaju, a građani "nažalost daleko sporije". Uprkos brojnim pokrenutim postupcima, za sada je malo odgovora nadležnih.
Kaže da je debata o broju zaraženih i umrlih od kovida i dalje aktuelna.
POVEZANE VESTI
„Ozbiljna polemika je nastala posle izjave epidemiologa Predraga Kona (koji je izjavio da je od marta do juna od kovid-19 umrlo tri puta više ljudi nego što je objavljeno), koja je medijski dobila veoma veliki značaj. Ta tema je i dalje veoma aktuelna. To će biti postupak koji će pred Zaštitnikom trajati jako dugo“, kaže Pašalić u Danu uživo na TV N1 i dodaje da nisu dobili nikakav odgovor od nadležnih na svoje upite.
Navodi da je „cela ova godina, nažalost, zbog problema koji svi imamo sa virusom koji je promenio život i u svetu i kod nas, učinila da imamo nekoliko puta više posla nego prethodnih godina ili nego što je to u nekim normalnim situacijama“.
Ističe da je Zaštitnik reagovao u mnogo slučajeva, počev od kršenja prava građana tokom vanrednog stanja, pritužbi na nepostupanje policije na pozive građanja tokom bakljada na krovovima u vreme prolećnog policijskog časa, lošeg stanja u domovima za smeštaj odraslih i dece, enormnog zagađenja vazduha u Srbiji, nasilja nad ženama, ali i ubrzavanja postupka da se jedini lek za lečenje spinalne mišićne atrofije što pre omogući za upotrebu.
Govoreći o predlogu Zaštitnika da se pokrene disciplinski postupak unutar policije, jer se nisu odazvali na prijave građana tokom bakljade na krovovima u vreme policijskog časa, navodi da kada su tražili podatke o kršenju zabrane kretanja dobili su zbirne: i za one koji su šetnjom kršili zabranu kretanja, ali i za one koji su istovremeno kršili i red i mir pomenutim bakljadama.
Ističe da je trebalo razdvojiti te dve grupacije, kao i da će tražiti da se sankcionišu oni pripadnici policije koji se nisu odazvali pozivima građana.
Na pitanje kada očekuje odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova povodom izveštaja o policijskom nasilju tokom julskih protesta, kaže da će to „bukvalno biti u narednih nekoliko dana“, jer ističu zakonski rokovi, koji su po njemu, suviše dugi. Dodaje da neće da prejudicira da li će biti zadovoljni ili nezadovoljni, ali da će reagovati u skladu sa odgovorom.
Ako se ne poradi na smanjenju zagađenja, tražićemo kazne
Govoreći o alarmantnom zagađenju u Srbiji, Pašalić je rekao da je završen izveštaj o kontroli rada lokalne samouprave u Beogradu i drugih lokalnih samouprava, koji je najavljen u januaru.
„On nam govori samo o tome da resorno ministarstvo mora da uradi svoj deo posla i da opomene lokalne samouprave šta su im obaveze. Prvenstveno, izrada planova zaštite vazduha i izrada kratkoročnih planova. Primer je Beograd, on ima završen plan, ali nema kratkoročni plan“, ističe Pašalić.
Navodi da je kratkoročni plan veoma bitan, naročito u situacijama kada vam „glavni grad bude proglašen najzagađenijim na svetu“, tada se taj plan aktivira, kako bi se što pre reagovalo i smanjilo zagađenje.
„Naše preporuke su uperene prema gradu. Imate gradove koji se nisu udostojili ni da naprave plan o zagađenosti vazduha niti kratkoročni plan“, ukazuje on i dodaje da je važno proveravati kvalitet vazduha radi nas samih, a onda i zbog nastojanja Srbije da uđe u EU, na kojem putu će Poglavlje 27 o zaštiti okoline „biti najteže i naskuplje savladati“.
„Najbitnije je zdravlje građana, ali neke lokalne sredine se potpuno oglušuju o preporuke. Nikome nije drago da ide kaznenim odredbama, ali ako bude trebalo, pokrenućemo i to“, upozorava Pašalić i podseća da je njegova kancelarija resornom ministarstvu u petak predala „mišljenje i rokove u kojim očekujemo da nas upoznaju šta misle da rade“.
„Nije popularno da pored postojećih (epidemioloških ) mera se donose nove, ali ako je to u interesu zdravlja građana, onda se to mora učiniti“, upozorava zaštitnik.
Poboljšati stanje u domovima za odrasle i decu
Govoreći o prošlomesečnom neuspelom pokušaju kontrole u Domu za odrasla invalidna lica u Zemunu, kada predstavnicima Zaštitnika građana nije dozvoljeno da uđu u tu instituciju, on podseća na član 21 Zakona o Zaštitniku građana koji mu dozvoljava da uđe u svaku instituciju, kada je to od značaja za postupak koji vodi.
Ističe da zaposleni institucije Zaštitnika kada obilaze institucije, poput sličnih domova, „idu pod punom zaštitnom opremom, tako da nikog ne dovode u rizik“.
„Iznenadilo me je što je ministarstvo (za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku) stavilo zabranu na te institucije“, kaže Pašalić.
Kaže da im najveći broj pritužaba stiže ne samo što, u uslovima korona-krize, rođaci ne mogu da posete štićenike domova, već i zbog stanja tih ljudi u domovima.
„Potpuno razumem epidemiološke mere, uvek smo se držali mera, ali govori se o njihovom statusu i da li se njihov tretman, ne samo u ovim uslovima nego i inače, poboljšao“, ukazuje Pašalić i podseća na slučaj doma u Sremčici, koji je više puta lično obilazio, ističući da status štićenika tog doma mora biti mnogo bolji nego što je sada: „najpre bolji uslovi, a drugo njihovo uvođenje u normalan život, preko određenih aktivnosti koje bi dom morao da im pruži“.
Na pitanje ko je odgovoran za takvu situaciju u domovima on ističe da „ne možete upreti prstom na jednu ili više osoba – to je lanac odgovornosti, od onih koji upravljaju tim domovima pa do resornog ministarstva, koje treba da sve kontroliše. Imate izuzetne ljude koji preko svojih mogućnosti učine da tamo život bude dobar, ali imate i situacije potpunog zanemarivanja obaveza za koje su ti ljudi plaćeni“.
Ozbiljan problem nasilja nad ženama
Ukazuje i na ozbiljan problem nasilja nad ženama, ističući da su one najčešće na njegovoj meti, mnogo više od muškaraca, jer su „nezaštićene“.
„Problem je u tome što mora prvo da se prepozna nasilje kao nešto što nas okružuje i što smo decenijama prećutkivali… Dozvoljava se, čak i u javnom oglašavanju, da neko verbalno vrši nasilje i time opravdava takav odnos prema ženama. Jedini način je da se ovakve pojave strogo sankcionišu. Saradnja između centara za socijalni rad, policije i sudova mora da profunkcioniše“, navodi Pašalić.
„Ženama koje su preživele nasilje mora se omogućiti besplatan pregled, kako bi lakše bilo dokazano nasilje nad njima na sudu. Žene često odustaju od svedočenja“, kaže on.
Zaštitnik građana je, posle protesta roditelja dece obolele od spinalne mišićne atrofije, koja osam meseci čekaju na jedini lek dok im se u međuvremenu zdravstveno stanje pogoršava, pokrenuo po sopstvenoj inicijativi postupke kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i beogradske Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu.
„U pitanju je lek koji nije prošao sva klinička ispitivanja… Treba ubrzati ceo postupak, u zavisnosti od trenutnih okolnosti, ali ne možemo zato što nas je spopala pandemija da uskratimo tu decu za jedini mogući lek“, ističe Pašalić i dodaje da treba da se ubrzaju svi postupci i da se lek što pre nađe na pozitivnoj listi.
