Prava deteta u Srbiji – šta su prioriteti i šta kažu deca

Vesti 21. nov. 202022:47 > 22:48
Podeli:
Shutterstock

Centar za prava deteta obeležio je 20. novembar, Svetski dan deteta, onlajn konferencijom "Deca pitaju", a deca koja su učestvovala, kako je saopšteno, naglasila su da im je bitno, kad su u pitanju prava deteta, da rešenja funkcionišu u praksi, dodajući da ne vide rezultate u svakodnevnom životu.

Podaci UNICEF-a u Srbiji ukazuju da širom sveta preko milijardu dece doživljava nasilje svake godine, da 663 miliona dece živi u siromaštvu, da svako četvrto, od desetoro dece, uzrasta od 10 do 14 godina doživljava psihološku agresiju od strane svojih roditelja, navedeno je u saopštenju Centra.

Deca koja su učestvovala na konferenciji su, kako se dodaje, svim prisutnima naglasila da im je veoma važno da postoje rešenja koja funkcionišu u praksi, poručivši da je lepo da imamo institucionalne okvire, ali da nažalost, ne vide rezultate u svakodnevnom životu.

„Potrebno nam je da pod hitno zajedno pređemo sa ideja o unapređenju prava deteta na realizaciju. Mislite na decu tokom ovih kriznih vremena, jer vi imate moć da kreirate bolju budućnost za nas“, zaključila su deca i mladi iz dečijeg Kluba DX, pri Centru za prava deteta, navodi se u saopštenju Centra za prava deteta.

Konferenciju su svečano otvorili Jasmina Miković, direktorka Centra za prava deteta, Dejana Kostadinova, direktorka kancelarije UNICEF-a u Srbiji, Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji i Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije.

Jasmina Miković, direktorka Centra za prava deteta, kako se navodi u saopštenju, istakla je da se ovaj dan obeležava da bi se skrenula pažnja javnosti na obaveze države i društva prema deci, kao i na aktuelne izazove sa kojima se deca suočavaju. Ukazala je i na brojne zablude koje su i dalje prisutne u javnosti o pravima deteta. Jedna od njih je i da više prava za decu, znači manje prava za odrasle, što nije tačno, jer smisao prava deteta nije zamena autoriteta ili anarhija već stvaranje preduslova za ostvarivanje ljudskih prava svakog pojedinca bez obzira na uzrast, dodaje se.

U svom izlaganju Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa delegacije EU u Srbiji rekla je da se Evropska unija obavezuje da će poštovati najbolje interese deteta u svim politikama i naglasila da je zaštita prava deteta i jedan od prioriteta za politiku proširenja.

Kako bi ukazala na važnost problema sa kojima se deca susreću, Dejana Kostadinova, direktorka kancelarije UNICEF u Srbiji ukazala je na podatke UNICEF-a o deci koja su na različite načine ugrožena. „Širom sveta preko milijardu dece doživljava nasilje svake godine, a 663 miliona dece živi u siromaštvu. Svako četvrto, od desetoro dece, uzrasta od 10 do 14 godina doživljava psihološku agresiju od strane svojih roditelja. Najnoviji podaci MICS istraživanja pokazuju da nisu samo mala deca izložena nasilnom disciplinovanju kod kuće. Štetna praksa dečjih brakova koja predstavlja jedan od najtežih oblika nasilja i kršenja prava i dalje je stvarnost za preveliki broj devojčica u Srbiji. Još jedan od izazova je da se postaramo da se mladim učiniocima, žrtvama i svedocima krivičnih dela dosledno obezbeđuje odgovarajuća podrška, rehabilitacija i integracija. To bi trebalo da uradimo zajedno sa mladim ljudima”, rekla je gospođa Kostadinova i istakla da kada se deci pruži prilika da se njihov glas čuje, ona često pronađu moćna rešenja za probleme sa kojima se suočavaju“, istakla je direktorka kancelarije UNICEF-a u Srbiji.

Prisutni stručnjaci analizirali su stanje prava deteta u Republici Srbiji i definisali prioritetne oblasti za zajednički rad relevantnih institucija i organizacija u cilju jačanja zaštite prava deteta. Glavna poruka konferencije bila je da je važno da težimo zajedničkom razumevanju najviših standarda prava deteta propisanih Konvencijom o pravima deteta i drugim međunarodnim dokumentima, navodi se.

Sagovornici koji su učestvovali na panelu na temu prava deteta u pravosuđu istakli su, kaže se u saopštenju Centra za prava deteta, da je važno da se u pravosudnim postupcima čuje glas deteta, a ne samo mišljenje. Takođe, dodaje se da je kao jedan od prioriteta prepoznata je potreba za većom informisanosti dece o njihovim pravima kroz obrazovanje, institucije i kanale komunikacije koje deca najviše koriste.

Biljana Lajović, saradnica u oblasti podsticaja razvoja dece i mladih, naglasila je da je važno uključiti nastavnike i stručne saradnike u školama u projekte na temu pravosuđa po meri deteta, kako bi oni imali tačne informacije i mogli da informišu decu.

Posebna pažnja na konferenciji posvećena je temi zaštite dece od nasilja. Ovim povodom prof. dr Nevenka Žegarac, sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, istakla je da je neophodna politička volja odraslih, ali pre svega mladih, da se uhvatimo u koštac sa ovim problem. „Deca vrlo dobro znaju kada je neko spreman da ih sluša i zato je potrebna naša duboka posvećenost, kako bismo unapredili ostvarivanje njihovih prava“, istakla je ona.

„Kršenje prava deteta je trenutno sistemski problem. Nedostaje nam prepoznavanje oblasti prava deteta u obrazovanju, pravosuđu, zdravstvenom sistemu. Takođe nam je potrebna saradnja sa lokalnim, ali i republičkim institucijama. Kada se centri za socijalni rad, bolnice i druge institucije obrate ombudsmanu, znači da imamo ozbiljan problem“, rekao je zamenik Pokrajinskog ombudsmana, Milan Dakić, prenosi Centar.