Zorić i Jovanović: Na srpskim ulicama vodi se rat domaćih, a ne uvezenih klanova

Vesti 17. nov. 202018:52 > 18:57
Podeli:
Izvor: N1

Rat klanova koji se vodi na beogradskim ulicama nije sukob kriminalaca iz drugih država, kako tvrde srpski zvaničnici, kažu novinarke Jelena Zorić i Bojana Jovanović. "Crnogorski škaljarski i kavački klanovi, koji vode rat od 2015. godine su na izdisaju, a 'posao' preuzimaju beogradske grupe", navodi novinarka N1. Bojana Jovanović iz KRIK-a dodaje da, iako je pre mesec dana predsednik Vučić objavio rat mafiji, nema informacija o tome šta se zapravo radi po tom pitanju.

„Rat kriminalaca nikada ne prestaje, trenutno je aktuelan rat dva beogradska klana, i to nije novina. Možda je sad vidljiviji zbog ubistava na javnim mestima, ali rat ta dva klana je u fokusu policije skoro godinu i po dana. Toliko traje rat klanova koje imaju veze s navijačkim grupama, a koji su ranije sarađivali sa škaljarskim i kavačkim klanovima“, navela je Zorić u Danu uživo na N1.

Te grupe, kako kaže, su naučile posao od Crnogoraca i napravile sopstvenu logistiku.

„Kako je rat kavačkog i škaljarskog klana na izdisaju, sada ratuju nove grupe sastavljene od mlađih članova“, dodala je.

Na pitanje zašto srpski zvaničnici navode da se radi o „uvezenim sukobima“, Zorić kaže: „Novinari su prvi izneli u javnost da imamo domaće klanove. Međutim, policija možda ne želi da otkriva u kom smeru ide istraga, ali s druge strane, možda i bolje zvuči za bezbednost građana da je to problem koji dolazi eventualno, iz Crne Gore, pa smo mi kolateralna žrtva ili poligon za njihove sukobe“.

A, dodaje, rat škaljaraca i kavčana počeo je 2015. godine u Španiji, kada je nestala veća količina droge, te se grupa podelila.

„Međutim, prvo ubistvo se dogodilo u Beogradu. Godine 2015. ubijen je Goran Radoman, i on je bio prva žrtva. Narednih pet godina, ubijeno je oko 50 ljudi u tom ratu“, kazala je Zorić.

Crnogorski klanovi „na izdisaju“

Sada su ta dva klana „na izdisaju“ i logično je, dodaje, da neko preuzme te njihove poslove.

„Nikada se rat među kriminalcima ne završava tako što se oni ukinu, nego neko pretekne i počne da osniva novu grupu. Zašto zvaničnici ne govore o tome javno, to je mozda taktika, ali naša saznanja su ovakva. Recimo, da kažem da sam i u prethodnoj vlasti imala situaciju da su godinama načelnici sektora u policiji govorili, kad ih pitaam koliko klanova ima u Srbiji, da kažu – posle akcije ‘Sablja’ nemamo nijednu ozbiljnu kriminalnu grupu, eventualno neke pljačkaše. A onda 2011. i 2012. godine jedan od načelnika kaže da ima barem 50 manjih grupa, ali jakih klanova“, priča Zorić.

POVEZANE VESTI

Onda se desio veliki rat škaljarskog i kavačkog klana, koji se proširio i na Srbiju.

„I sad imamo ova dva domaća klana koja još nemaju neko ime, ne znamo kako ih policija zove“, dodala je.

Bojana Jovanović iz KRIK-a kaže da je do podele ta dva beogradska klana upravo došli iz rata crnogorskih klanova.

„Sukod crnogorskih klanova podelio je grupe u beogradskom podzemlju. Iako istražni organi kriju da ih ima, sukobljene domaće grupe stale su na stranu jednog od klanova. Tu je već došlo do polarizacije i sada možemo govoriti o sukobu dve dominantne grupe u Srbiji“, izjavila je Jovanović.

A stalno, dodaje, slušamo priče da su to uvezene grupe.

„Ali se prećutkuje da ti članovi i vođe klanova, da ti ljudi žive u Srbiji, u Beogradu, da imaju tu svoje poslove i da su srpski državljani… Nisu nikakvi stranci koji su došli ovde da rade neke kriminalne radnje“, kaže Jovanović.

Ona je izrazila zabrinutost što predstavnici vlasti samo daju komentare na te događaje.

„A svedoci smo da nije bezbedno na ulicama, da se dešavaju ubistva godinama unazad, niko od nas nije siguran jer ne znate kada će da eksplodira neki automobil, to se prećutkuje, ne govori se o bezbednosti građana a cela situacija se koristi da bi se samo pričalo o stranim faktorima, a ne o domaćim kriminalcima“, navodi novinarka KRIK-a.

Jelena Zorić dodaje da uopšte i nije bitno čiji su to klanovi.

„Da li postoje dva ili više klana, ili srpski državljani rade za strane klanove, je svejedno, u Beogradu se dešavaju ubistva… Policija se stalno poziva na statistiku, na dobru statistiku, i ja ne sumnjam da imaju dobre rezultate, da je velika zaplena narkotika, ima osumnjičenih za ubistva, ali baš jutros je ministar Vulin govorio o tom subjektivnom osećaju bezbednosti. On je rekao da iako je statistika dobra i pokazuje da je borba protiv kriminala u ekpanziji, da kada se dogodi ubistvo u tržnom centru, da je subjektivni osećaj svakog građanina da nismo bezbedni. To mora da se reši, da država dobije rat protiv mafije“, kazala je Zorić.

A na pitanje šta je urađeno u tom ratu protiv mafije, koji je najavljivan više puta, Jovanović kaže da, na žalost, zvaničnih informacija nema.

„Ovo je ja mislim, četvrta objava rata mafiji. Godine 2016. je delovalo da će se možda nešto i desiti, nakon što je ubijen Sale Mutavi, on je bio vođa navijača, takozvanih ‘janjičara’, čiji članovi su, kako su pisali novinari, bliski predsedniku Srbije i njegovoj porodici. Jedan iz te grupe je viđan u društvu sina predsednika Srbije, drugi je obezbeđivao inauguraciju Vučića…Nama je tada sve signaliziralo da će se nešto desiti, ali je u taj obračun država ušla držeći jednu stranu. ‘Janjičari’ su bliski kavačkom klanu, te je država uglavnom hapsila članove škaljarskog klana, a tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović nije znao da nam kaže zašto“, priča Jovanović.

Kako je rekla, on je jednom prilikom rekao da je razlog tome što je škaljarski klan „dominantniji i operativniji u Srbiji“.

Ako nije bezbedan predsednik države, šta da kažu građani

„Kada je objavljen rat mafiji, dogodila su se tri ubistva i jedno ranjavanje. Pre te objave, javnost možda nije bila upoznata s tim ne da su se i ranije dešavala ubistva, nego i otmice. Kada se svi ti događaji budu razrešeni, moći ćemo da govorimo o rezultatima rata protiv mafije“, kaže Zorić.

Kako je rekla, njoj se nije dopalo što rat mafiji objavljuje predsednik, a ne ministar policije.

„A mislim i da se građani ne osećaju bezbedno kada im ministar policije svakodnevno šalje poruku da je ugrožen život predsednika Srbije. Ja se ne osećam bezbedno ako predsednik kaže da se njemu radi o glavi i da poziva na svoje ubistvo. Pa se onda pitate: ako neko ne može da zaštiti život predsednika, šta onda može da se desi novinaru ili običnom građaninu“, upitala je Jelena Zorić.

Zorić naglašava da živimo na „traumatičnom podneblju“, jer smo imali ubistva ministara odbrane i policije, visokih funkcionera, koja nisu razrešena, a doživeli smo i ubistvo premijera koje je, kako je rekla, stvorilo kod građana taj osećaj nebezbednosti.