Marković: Fašizma bi bilo manje da nema propusta u obrazovnom sistemu

Vesti 11. nov. 202018:34 > 18:42
Podeli:
N1

Malo kada su Srbi imali veću ili značajniju ulogu od one u Prvom svetskom ratu, kaže istoričar Predrag Marković govoreći o obeležavanju Dana primirja u tom ratu. U Danu uživo navodi i da primera fašističkog ponašanja u Srbiji nema mnogo, ali da država propušta da širim obrazovanjem podstakne kritičko mišljenje. "Da ste na vreme počeli mlade da vaspitavate ka kritičkom mišljenju, fašizma bi verovatno bilo manje", kaže.

Srbija i svet danas obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Srbija se obeležavanju ovog dana pridružila 2012. godine.

„Mi smo stara obnovljena država, dugo smo se mučili šta da budu naši praznici, kakvi simboli, setite se nove himne, boja na zastavi. Mi smo zaboravili svoju državnost i kada smo ostali sami, mi smo je onda ponovo otkrili. Ovaj praznik je dobar, jer je međunarodni, slavi se u svim zemljama saveznicama u Prvom svetskom ratu. Ima i plemenitu poruku, a poklapa se i sa Danom veterana u SAD. U Engleskoj ga zovu Dan maka“, kazao je Marković.

POVEZANE VESTI

U većini zemalja se polažu venci na grobove nezanih junaka, kojih ima u celom svetu.

„Amerika je imala puno ratova posle Prvog svetskog rata i ona ovaj dan slavi kao Dan veterana, kada veterani svih ratova idu u nekoj procesiji… U državama engleskog područja, ovo je stari praznik, u Engledkoj je prvi put proslavljen 1919. godine, a kod nas je on trebalo da zameni 29.novembar, zbog toga što je kalendarski blizu, te će ono što je nekada bio 29. novembra, sada biti Dan primirja“, navodi Marković.

Marković je ranije izjavio da je ratovanje Srbije u Prvom svetskom ratu jedna fusnota koja se često preskače u svetskim istorijskim knjiga.

„Svetska istorija je zapadnocentrična, malo se zna o recimo, Istočnom frontu, on je bio daleko krvaviji. Znamo o borbama u Flandriji, a ne znamo za milione poginulih na Itosčnom frontu, a još manje o našim gubicima. A i mi sami, imamo svega tri naše knjige o Prvom svetskom ratu prevedene na engleski jezik“, kaže sagovornik N1.

Za neznanje krivi i nas same, i obrazovni sistem.

„Vrlo teško je staviti u udžbenike bilo šta. Udžbenici su oskudan materijal, nema dovoljno mesta za bilo kakve ozbiljne interpretacije, treba da imamo materijal mimo školskog programa, koji je oskudan. Znate li da se časovi istorije stalno smanjuju, nastavnici protrčavaju kroz gradivo, jer ne mogu da stignu sve. Sbi opšteobrazovni predmeti se smanjuju“, navodi Marković.

Razlog toga vidi u nameri da se – uruši školstvo.

„Nekim političarima je ideal da podele đake na privilegovane, koji će da uče, i manje privilegovane, koji će da budu prosta radna snaga u fabrikama. Ja mislim da je to pogrešno, svi treba da imaju pristup širem obrazovanju“, naglašava.

Zbog problema u obrazovanju, dodaje, nastaju i problemi sa ekstremizmom.

„Ta deca koja šaraju fašističke parole, da su prošla opšti obrazovni program, ne bi ima palo na pamet da to rade. Njih nema puno, ali njima je to neki kontrakulturni štos, kao satanisti ili.. tinejdžerski bunt koji se neki put izražava na opasan način“, smatra istoričar.

Kako kaže, fašizam ima mnogo nijansi, od ksenofobije do otvorenog fašizma.

„Ono što treba svi da znaju je da smo mi narod koji nikad nije imao značajan broj fašista… skoro nijedan narod u Evropi nije bio privrženiji oslobodilačkim i demokratskim tradicijama od Srba“, dodao je.

A o ispadima ekstremista, poput delovanja desničarskih grupa ili napada na izložbu u Zemunu, kaže da je to – velika dilema.

„Zato što, s jedne strane, država ne može da se ponaša kao cenzor koji kažnjava za delikt mišljenja. To je propust vaspitnog sistema, država nema tolika sredstva, sem kaznenih, da deluje po toj osnovi. Ali da ste na vreme počeli mlade da vaspitavate u duhu kritičkog mišljenja, onda bi toga verovatno bilo manje“, navodi Marković.

A Srbija, dodaje, nije jedina država koja danas ima problem sa ekstremizmom.

„Mnoge države muku muče danas s tim, čak i države poput Nemačke u kojoj je zakonom zabranjeno da budete ekstremista“, rekao je.