Stojanović: U katastru ne piše da je plato vlasništvo Filozofskog fakulteta

Vesti 11. nov. 202013:30 > 13:37
Podeli:
Izvor: N1

Istoričarka Dubravka Stojanović istakla je u N1 Studio Live da ni u jednoj katastarskoj knjizi ne piše da je plato ispred Filozofskog fakulteta njegovo privatno vlasništvo, kao što to tvrdi Grad Beograd i zamenik gradonačelnika Goran Vesić, već je to državno, gradsko zemljište, koje je uz to i arheološki lokalitet (rimski termi), koji bi nemoguće bilo popravljati bez dozvole Zavoda za zaštitu spomenika.

„Mi godinama šaljemo molbe i opštini Stari grad i Gradu Beogradu da se popravi taj skandalozni plato i svi nas odbijaju, i konačno, rešenje iz 2017. Gorana Vesića je bilo da se čeka ukupno renoviranje Studentskog trga, i da će Plato biti deo tog renoviranja“, rekla je Stojanović.

Vesić je FIlozofski fakultet optužio za loše stanje u kojem se nalazi plato ispred zgrade te ustanove, predloživši da ga popravi profesorka Dubravka Stojanović.

Na pitanje da li je to pritisak na sam fakultet, Stojanović ocenjuje da pošto Filozofski fakultet nema nikakve ingerencije nad platoom, „to može biti samo pritisak“.

„Radi se o veoma ozbiljnoj finansijskoj kazni kojom se preti fakultetu, a on nema novca to da plati“, istakla je istoričarka i dodala da se radi o veoma neprijatnoj situaciji za Filozofski fakultet.

Prvi svetski rat – pobeda ili poraz za Srbiju

Govoreći o Danu primirja u Prvom svetskom ratu, koji se u Srbiji proslavlja kao praznik, ona ocenjuje da je taj rat što se tiče naše zemlje bio idealan događaj za izgradnju nacionalnog identiteta, naročito nacionalističkog nacionalnog identiteta, i to zato što ima dve ključne poruke: s jedne strane ima ogromnu pobedu i svrstavanje Srbije uz pobedničke i najveće sile tog vremena, a s druge strane imamo ogromne srpske žrtve“.

„Imamo nekoliko događaja – Kolubarsku bitku, prelazak preko Albanije, Solunski front – pogodnih za mitološku upotrebu i stvaranje osećaja žrtve koji je za stvaranje nacionalističkog identiteta daleko važniji od pobede… Prvi svetski rat je odigrao veoma važnu ulogu u nacionalnoj homogenizaciji u Srbiji od osamdesetih godina prošlog veka. Najpre, romanima Dobrice Ćosića (Vreme smrti), pa onda predstavom Kolubarska bitka, koja je bila više od predstave, bila je kao bojno polje, gde je publika navijala, vikala ‘juriš’, i na kraju Knjigom o Milutinu“, navodi Stojanović.

„Stvara se osećaj žrtve, a žrtva vas oslobađa od svih budućih postupaka, jer žrtva ne može da bude kriva“, ističe ona i dodaje da je zato Prvi svetski rat važan za stvaranje nacionalističkog identiteta.

Istoričarka naglašava da je „Srbija nedvosmisleno pobedila na bojnom polju u Velikom ratu, međutim kasnije potrebe za rušenje Jugoslavije tu pobedu su pretvorile u ono što je Dobrica Ćosić otvoreno nazvao porazom, pre svega zato što iz tog rata nije izašla uvećana srpska država, već zajednička jugoslovenska“.

Međutim, Stojanović podseća da u Srbiji posle Prvog svetskog rata nije bilo nikakve dileme da li Velika Srbija ili Jugoslavija, jer su i Nikola Pašić i srpska elita bili jasno jugoslovenski opredeljeni još od kraja 19. veka.

„To nije neka opsesivna ideja Nikole Pašića da bi vladao velikom državom, to su dugotrajni procesi povezivanja, ne samo sa srpske, već i sa hrvatske strane – Ilirskim pokretom“, navodi istoričarka.

Celo gostovanje pogledajte u okviru snimka emisije N1 Studio Live