Popov: U Mini Šengenu ima jedan kostur u ormaru – Kosovo kao ometajući faktor

Vesti 09. nov. 202018:59 > 19:08
Podeli:
Izvor: N1

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam ocenjuje da u projektu Mini Šengen o regionalnoj saradnji "nema supstance", što potvrđuje činjenica da u celom projektu "ima jedan kostur u ormaru, a to je Kosovo, koje svaki čas može da iskoči kao ometajući faktor. Ističe i da između država koje učestvuju u projektu (Srbija, Albanija, Severna Makedonija i Kosovo) postoje protivrečnosti.

„Mini Šengen je projekat zamišljen iz kratkoročnijeg interesa. Srbija je ovde htela da potvrdi svoju ulogu lidera u regionu, kako ona često to želi da naglašava, ali pitanje je da li mi uopšte imamo lidera u regionu, dok su Albanija i Severna Makedonija na taj način htele da se preporuče za otvaranje pregovora sa EU. To da tu nema supstance govori i to što u celom projektu ima jedan kostur u ormaru, a to je Kosovo, koje svaki čas može da iskoči kao ometajući faktor“, kazao je Popov u Danu uživo na TV N1.

POVEZANE VESTI

On podseća da je tokom septembarskog sastanka u Vašingtonu dogovoreno da se i Kosovo uključi u Mini Šengen, ali dodaje da nije jasno kako će to da se izvede.

Navodi da je problematično i to što postoje protivrečnosti među državama u ovom projektu, jer smo samo pre mesec dana imali protestnu notu Beograda Tirani, jer je na zajdedničkoj sednici Kosova i Albanije govoreno da treba ukinuti granicu između njih.

„Prošlo je godinu dana od kako je postignut sporazum o Mini Šengenu, a konkretnih rezultata još nema, osim što će se uskoro iz Srbije u Albaniju i obrnuto ići samo s ličnom kartom. A taj projekat je ambiciozno zamišljen da se otvori sloboda kretanja za robu i ljude“, kaže Popov.

Danas je održana onlajn konferencija Mini Šengen, na kojoj su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji u bobri protiv kovid-19. Vučić je naveo da „tek kada budu napravili još nekoliko važnih sporazuma“, građani tri zemlje će videti kolika je korist po tom pitanju.  

„Ovde ako bi uspostavili integrisano upravljanje granicom, u tom slučaju bi se krajnje pojednostavile procedure prevashodno za robu, što je kvalitet više u odnosu na sporazum CEFTA“, dodaje Popov.

Ističe da su oni u Igmanskoj inicijativi još pre 10 godina zagovarali da se na ovim prostorima uspostavi nordijski model saradnje, da se ujednače zakonodavstva i da se omogući slobodan protok radne snage.

„Donekle smo uspeli u tome, i mislim da nije došlo do pogoršanja odnosa između četiri zemlje iz Dejtonskog sporazuma, već bismo imali slobodu kretanja radne snage. Ali mi nismo Nordijci nažalost. Bliži smo Višegradskoj grupi, koju drži na okupu to što je čine autoritarne zemlje koje prkose EU time što je ne prate u vladavini prava i zbog toga trpe čestu kritiku. Glavni problem je što između nas postoje i sada velike suprotnosti, pre svega između nas i Albanije, i Kosovo je taj kostur iz ormara koji malo-malo pa ispadne i poremeti celu tu priču“, ističe Popov.

Crna Gora: Ekspertska vlada nije savršena, ali trenutno najbolja moguća

Govoreći o situaciji u Crnoj Gori u vezi sa formiranjem nove vlade, kaže da se mandatar Zdravko Krivokapić opredelio za ekspertsku vladu, za koju svi kažu da ima svojih nedostataka, „ali u ovom trenutku je to najbolja moguća vlada“.

Na pitanje kako to da je lider liste Zajedno za Crnu Goru „zaratio“ sa strankama iz te koalicije, Popov kaže da se desilo nešto što niko nije očekivao i da je mitropolit Amfilohije odigrao veoma važnu ulogu u tome da Krivokapić bude mandatar vlade, s čim se nije slagao Andrija Mandić iz Demokratskog fronta.

„Mitropolit Amfilohije je pred smrt pokazao političku mudrost, shvatio je da ako bude forsirao prosrpske snage da će izgubiti sve druge u Crnoj Gori, a oni ipak čine većinu građana te zemlje. Na taj način je Srpska pravoslavna crkva, a posebno Mitropolija, zadržala ključnu ulogu i u budućim političkim zbivanjima, bez obzira što Amfilohija fizički više nema“, navodi Popov.

Kaže i da je mandatar Krivokapić tražio da mu se da ne 100, „nego 200 dana fore“ zbog okolnosti pod kojima je formirao vladu, ali i da, „pre svega, iz Demokratskog fronta izražavaju nervozu i zlovolju zbog toga što nisu lično učestvovali u toj vladi, i bojim se da će je oni spoticati, ma kako radila, da bi onda oni možda došli na vlast“.

„Ali to je šansa za demokratske, građanske snage, koje predvode Dritan Abazović i Aleksa Bečić. Građanima je dosta i podela i neizvesnosti, i žele normalnost, a ove dve stranke im to nude. Ako neko napravi pogrešne korake, pre svega mislim na Demokratski front, oni će biti najveći gubitnici“, ocenjuje Popov i dodaje da “ ukoliko budu dobro igrale, građanske opcije bi mogle da budu ključni faktor političkog života u budućnosti u Crnoj Gori“.

Ljudi u BiH apatični, vide da ih nacionalni lideri zamajavaju i bogate se

Komentarišući situaciju u BiH, on kaže da je u toj zemlji nevolja što, „uz sve što imamo kao produkt Dejtonskog sporazuma – podele koje namerno podstiču nacionalni lideri, kao i kod nas, nije se pojavila neka jača građanska snaga koja bi mogla da ih porazi“.

„Velika je apatija kod ljudi, shvataju da su to igre nacionalnih lidera koji ih zamajavaju, a uzimaju velike pare. Mislim da će doći do smanjene izlaznosti na predstojećim lokalnim izborima“, ocenjuje on.