Smajlović: Bez promene odnosa SAD prema Srbiji posle predsedničkih izbora

Vesti 08. nov 202012:32 > 12:51
Podeli:
Izvor: FoNet/Zoran Mrđa

Nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić posle američkih predsedničkih izbora očekuje veće zbližavanje SAD sa Evropom i povratak njihovim starim partnerstvima, dok novinarka Ljiljana Smajlović predviđa da se, bez obzira na ishod predsedničkih izbora, ništa neće menjati u odnosima Amerike sa Srbijom.

Smajlović u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ocenila da Džozef Bajden, na primer, sigurno neće pomerati sedište Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), koja je nedavno počela da radi u Beogradu.

POVEZANE VESTI

„Bajden je ranije uspostavio dobre veze s našom vlašću. On ima taj personalizovani pristup politici, oslanja se na svoje lične kontakte s ljudima, i u tome se u stvari ne razlikuje od Trampa“, ocenila je Smajlović.

Ona, ipak, ne smatra da bi to moglo da utiče na odnose Srbije sa Briselom i ubzranje evropskih integracija, s jedne strane zato što „nikakav pritisak iz Vašingtona tu ne bi pomogao“, a s druge, zato što ne vidi zašto bi Bajden „trošio svoj politički kapital na stvari koje su bezizgledne“.

Smajlović se, napominje, ne raduje američkom izolacionizmu, forsiranom tokom prethodnog perioda, kada se Donald Tramp distancirao od većeg broja međunarodnih organizacija, saveza i sporazuma.

Kako je naglasila, Sjedinjene Države su važna zemlja i stoga nam je svima u interesu da ima što boljeg predsednika i da ispunjava svoje ideale. Jer, kako ćemo mi da govorimo „da nam je potrebna sloboda štampe po uzoru na američki Ustav“, ako to ni tamo više nije naročito uverljivo, upitala je Smajlović.

Vujačić: Svet će ostati globalan

Istovremeno, Vujačić procenjuje da će „svet ostati globalan“ i da je samo pitanje da li će biti „reteriranja u nekim sektorima globalizacije“.

Izvor : FoNet/Zoran Mrđa

Kako je objasnio, izolacionizam bi podrazumevao da se desi nešto mnogo ozbiljnije od krize s koronom, poput ekonomske krize 1929-30, kada je svet ušao u protekcionizam i izolaciju.

„Ono što je sigurno, jeste da će se nastaviti tehnološki rat između Amerike i Kine oko visoke tehnologije, veštačke inteligencije i 5G mreže“, predočio je Vujačić.

On je novinarki Tamari Skrozi rekao da će institucije koje se bave spoljnom politikom SAD povratiti značajan deo svoje uloge koju je potisnula Bela kuća.

To će, kako je objasnio, značiti i veće partnerstvo s najmoćnijim evropskim državama, poput Francuske ili Nemačke, dok će u drugi plan otići zemlje „nove Evrope“, poput Mađarske i Poljske, na koje je Tramp stavio akcenat.

S druge strane, Vujačić je ukazao da postizborna kriza u SAD i „tesna“ razlika u glasovima između kandidata, govori o žestokoj podeljenosti američkog društva koja je i ranije bila prisutna, ali se sada samo manifestovala na drastičniji način.

Prema njegovom tumačenju, „Republikanska stranka je hladni rat sa Sovjetskim Savezom supstituisala hladnim ratom protiv Demokratske stranke, a od partije srednje i više klase postala je narodna“.

Vujačić i Smajlović nesložni povodom Vučićeve podrške Trampu

Sagovornici FoNeta nisu istomišljenici kada je reč o podršci koju je Aleksandar Vučić uputio Trampu, rekavši da bi za Srbiju bilo „nešto lakše“ u slučaju njegove pobede.

„To nije bilo pametno. Naprotiv. Mislim da nije dobro da se na bilo koji način mešamo u američke izbore“, ocenio je Vujačić, uz opasku da je to verovatno urađeno iz unatrašnjopolitičkih razloga, a ne iz želje da se podrži bilo ko.

Za razliku od njega, Smajlović ističe da je iznenađena što Vučić „nije javno podržao Trampa“, kao što su to učinili Janez Janša, Viktor Orban ili Milorad Dodik.

Po njoj, to je verovatno bila mera opreza, jer zameranje budućem predsedniku nije dobra ideja.

„Mislim da je manje opasno lično se zameriti Bajdenu nego Trampu, zato što pretpostavljam da je ovaj drugi veće zlopamtilo i da bi to mnogo ličnije shvatio, ali tu bi trebalo biti oprezan“, zaključila je Smajlović.