Dojčinović: Vučićeva najava rata mafiji je samo poruka "kavčanima" da se primire

Vesti 07. nov. 202012:09 > 12:23
Podeli:
N1

Glavni urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Stevan Dojčinović rekao je da se država najverovatnije neće obračunavati s organizovanim kriminalom, a da najnovija najava "rata mafiji" koju je izrekao predsednik Aleksandar Vučić predstavlja samo upozorenje kavačkom kriminalnom klanu da se "malo primiri".

U intervjuu agenciji Beta, Dojčinović je rekao da je praksa da tabloidi bliski vlasti „pojašnjavaju“ Vučićeve izjave, i „ako je suditi po njihovom pisanju predsednik Srbije je zapretio kavačkom klanu i huligansko-navijačkim grupama u Beogradu koje pripadaju toj kriminalnoj organizaciji“.

„Kada je pre par meseci KRIK objavio istraživanje o kavačkom klanu i s njima povezanom navijačkom grupom ‘Janičari’, koja je inače povezana i sa predsednikom države, tabloidi i državni zvaničnici su nas izrešetali raznim optužbama. Sada, se ti isti tabloidi bave likovima iz grupe ‘Janičari’ koju predvodi Veljko Belivuk zvani Velja Nevolja“, kazao je Dojčinović.

Dodao je da je KRIK ranije objavio fotografije druženja sina predsednika Vučića i jednog člana „Janičara“, za koga su tabloidi i sam predsednik tvrdili da je „dobar momak“.

„Sada, kad je Vučić najavio ‘rat mafiji’, tabloidi o ‘janičarima’ i kavačkom klanu pišu kao o kriminalcima. Ta kriminalna grupa je imala jake veze u srpskoj policiji i bili su bliski s pojedinim članovima predsednikove porodice. Medjutim, u tim odnosima je sada nastao neki problem, i Vučić im je zapretio ‘ratom'“, ocenio je glavni urednik KRIK-a.

Na pitanje koliko je izrečena pretnja mafiji ozbiljna, Dojčinović kaže da može da bude ozbiljna stvar, ali može da bude samo poruka da se „malo smire“, jer je u Beogradu povećan broj mafijaških obračuna i ubistava.

„Dakle, kao i gotovo sve prethodne i ova najava ‘rata mafiji’ ima samo poruku opomene. Kavački klan je u partnerskim odnosima s pojedinim predstavnicima vlasti“, kazao je on.

„Srbija oduvek kriminalizovana država“

Na pitanje u kojoj meri je Srbija kriminalizovana država, Dojčinović kaže da je Srbija „oduvek“ bila kriminalizovana država.

„Samo u kratkom periodu posle ubistva premijera Zorana Djindjića uspeli smo da malo smanjimo veze izmedju kriminala i države. Zabrinjavajuće je što poslednjih godina te veze postaju sve čvršće i češće, koje su očigledne i dokazive. Političari čak nastoje da svoje veze s kriminalcima predstave kao normalnu stvar“, ocenio je Dojčinović.

Na kraju će kriminal da uništi državu, to se svuda desilo, pa će i u Srbiji, jer smo previše ušli u zagrljaj mafiji, kaže Dojčinović

 Na pitanje da li još negde u Evropi kao u Srbiji, prijateljstvo s kriminalcima može da bude „preporuka“ za političku karijeru, Dojčinović kaže da ta praksa ne postoji ni u zemljama Južne Amerike.

„Nepojmljivo je da se ministar policije druži s jednim od glavnih ljudi medjunarodnog narko-kartela i da nakon toga postane čak šef diplomatije i predsednik zakonodavnog tela. Ili da se za ministra zdravlja bira osoba koja je bila u sprezi s narko-grupom koja je ubila premijera. To se nije dešavalo ni u Kolumbiji ili Meksiku“, rekao je urednik KRIK-a.

Prema njegovim rečima, najopasnija stvar koja se nama dešava je to što se pokušava predstaviti kao „društveno prihvatljivim“ blizak odnos političara i kriminalaca.

„Afirmaciji kriminalaca doprinose i rijaliti programi, u kojima učestvuju okoreli kriminalci, a koji se predstavljaju kao zanimljivi i zabavni likovi, kao da su naše dobre komšije iz kraja. To toliko oštećuje svest društva da su posledice nemerljive i trajne“, ocenio je Dojčinović.

Naglasio je da kad država gaji kriminal, ne može da ga uništi.

„Na kraju će kriminal da uništi državu, to se svuda desilo, pa će i u Srbiji, jer smo previše ušli u zagrljaj mafiji“, kazao je on.

Na pitanje šta je vlast sprečavalo da proteklih osam godina započne borbu protiv organizovanog kriminala, Dojčinović kaže da je država posle ubistva saradnika kavačkog klana Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, krajem 2016. godine krenula u obračun protiv mafije, ali da je to bilo „selektivno“.

Država se obračunavala samo s jednim klanom

Dojčinović kaže da je država bila prilično pristrasna u tom ‘ratu’ protiv mafije, jer se obračunavala samo sa jednom kriminalnom ekipom.

„Tada je uhapšeno više pripadnika kriminalnih grupa koji su bili povezani sa škaljarskim klanom i grupom Luke Bojovića. U tom periodu država nije uhapsila nijednog ozbiljnog člana suparničkog kavačkog klana“, podsetio je urednik KRIK-a.

Na pitanje u čemu se ogleda snaga mafije u Srbiji, Dojčinović kaže da je ključna povezanost s najvišim predstavnicima vlasti.

„Mafija je izuzetno finansijski moćna, ali više od novca moć joj daju duboke veze koje imaju u vlastima Srbije. Naša država sve više ulazi u partnerske veze s kriminalom. Takav odnos vlasti i mafije je specifičan samo u pojedinim zemljama Južne Amerike“, rekao je Dojčinović.

Najočigledniji primer partnerstva izmedju države i mafije, kaže Dojčinović, je plantaža marihuane „Jovanjica“.

„Iako u tom slučaju niko od ozbiljnih igrača nije pao, računajući i glavno-osumnjičenog Predraga Koluviju, ipak je uhapšeno nekoliko pripadnika BIA, MUP-a i čak jedan vojni obaveštajac. To govori da je više obaveštajnih i policijskih službi davalo podršku i štitilo uzgajivače najveće plantaže marihuane u Evropi“, objasnio je urednik KRIK-a.

Na pitanje zašto država ne može da se obračuna s huligansko-navijačkim grupama koje trguju s drogom i ističu se nasilničkim ponašanjem, Dojčinović kaže da ne postoji kriminalna grupa s kojom država ne može da se obračuna u najkaraćem mogućem roku.

„To se pokazalo i posle ubistva premijera Djindjića kada su u ‘Sablji’ bili pohapšeni gotovo svi kriminalci u Srbiji. Takodje, 2009. godine država je razbila Šarićev klan. Vučićeva izjava da država nema moći da se obračuna ni s huliganima je potpuno neozbiljna“, kaže urednik.

Mafija pere novac preko političara

Dojčinović naglašava da mafija „pere“ novac stečen kriminalom uz pomoć korumpiranih predstavnika vlasti.

„Oni grade stambeno-poslovne objekte ogromne kvadrature, kupuju hotele, placeve, zemlju po Vojvodini… Ulažu u sportske klubove i postaju vlasnici gradjevinskih preduzeća i onda ih država angažuje da grade puteve i druge objekte. Niko ih ne pita za poreklo novca“, kaže urednik.

Glavni urednik KRIK-a ističe da poslednjih godina, samo zbog bliskih odnosa izmedju države i mafije nije došlo do borbe protiv organizovanog kriminala.

„Očigledno da vlast nema ni želju ni volju da se obračuna s mafijom, već mora da se desi neki veliki eksces u njihovim odnosima da bi država reagovala“, zaključio je Dojčinović.