Gosti N1: Protesti zbog Mirdite pokazuju monopol nacionalizama u srpskom društvu

Vesti 23. okt. 202010:38 > 10:53
Podeli:
Izvor: N1

Istoričar Milivoj Bešlin i Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava ocenjuju da protesti zbog održavanja festivala "Mirdita, dobar dan" pokazuju da u srpskom društvu postoji "monopol nacionalizama" koji vide kulturu kao reprezent etniciteta, a ne kao vid ljudske kreacije. Milosavljević ističe da je samo postojanje festivala dokaz da postoji otpor mržnji i nasilju, dok Bešlin smatra da bi otpor trebalo da bude odlučniji, masovniji i jači, i da "ovo širenje mržnje nije bez konekcije sa aktuelnom vlašću".

„Sinoć je (na otvaranju festivala) u prvi plan izašao bezbednosni teatar umesto pozorišne predstave. Manje ili više je festival otvoren i postoji, iako svake godine imamo izlog ljubitelja mržnje. Festival prati ovakav scenario, koji je uzrokovan iz monopola nacionalizama, koji vide kulturu kao reprezent etniciteta a ne vid ljudske kreacije. Tako nam u prvi plan dođu ljudi koji bilo kakvo pomeranje iz ovog nacionalističkog ključa vide kao napad na njih a ne na otvaranje društava“, kaže Milosavljević u Danu uživo na TV N1.

POVEZANE VESTI

„Ako zbog jednog umetničkog festivala Beograd liči na oktobar 1944, mi kao društvo imamo problem. Ja ovde ne bih govorio o ekstremizmu, ovde govorimo o fašizmu, o jasnim manifestacijama fašizma ekstremne desnice, u društvu gde je nacionalizam vladajuća ideologija… Mi ovde vidimo jedan normalizovani fašizam koji se izlio na ulice, nemamo otpor tome, vidimo ljude koji su na ovaj ili onaj način vezani za aktuelni režim, ovo širenje mržnje nije bez konekcije sa aktuelnom vlašću“, smatra Bešlin.

„Ideja pregovora Beograda i Prištine je ideja o normalizaciji odnosa, a od početka mi imamo generisanje mržnje i širenje antialbanske histerije, to su kontradiktorni procesi, gde bi potpisivanje sporazuma trebalo da bude vrhunac normalizacije odnosa, a mi vidimo suprotno“, dodaje on.

Milosavljević se ne slaže sa Bešlinom da nema otpora mržnji i nasilju, i ističe da će festivala biti sve dok postoji potreba ljudi sa obe strane da se spajaju na kulturnom planu.

„Nije tačno da nema otpora ovome, samo postojanje Centra za kulturnu dekontaminaciju (gde se festival održava) i festivala se možda čine kao mrve za pomirenje, ali, one sutra mogu da budu pogača pomirenja“, ukazuje on.

Predstava mržnje – skretanje pažnje s festivala

Na pitanje da li ono što se dešava oko festivala potiskuje sam njegov program i svrhu, Milosavljević kaže da je činjenica da „ta predstava mržnje postoji da skrene pažnju sa festivala“, ali da je na organizatorima i učesnicima da objasne njegov značaj, da približe javnosti kulturno nasleđe i „da se izmaknemo iz posmatranja kulture iz esencijalnog stanovišta, da vidimo šta nam to prošlost nudi, a da nije samo nasleđe rata“.

Izvor : N1

Bešlin navodi da „sama činjenica da se festival održava svedoči da je ovo društvo pluralno“, ali i ističe da je nezadovoljan „što nema više otpora ovim naletima fašizma, društvo bi trebalo da pruži odlučniji otpor“.

„Danas je antifašizam skrajnut i banalizovan, protagonisti neofašizma su predstavljeni kao nacionalni heroji, to je veliki problem, to gledamo već 30 godina, i to je rezultat promenjene ideološke slike“ od antifašizma, na kojem se bazirala socijalistička Jugoslavija, do nacionalizama koji su buknuli posle njenog raspada 1990-ih“, ocenjuje Bešlin.

Obojica se slažu da na polju kulture, nauke i umetnosti postoji dobra komunikacija među zemljama u regionu, ali da je, kako ukazuje Bešlin, „problem u monopolu političkih struktura, ali i činjenici da mi (u Srbiji) imamo dominantnu nacionalističku strukturu, koja posmatra iz pozicije da se homogenizujemo unutra, a da se antagonizujemo prema spolja“.

Upad na izložbu u Zemunu – najodvratniji vid cenzure

Osvrnuli su se i na nedavni upad na strip izložbu u Staroj kapetaniji u Zemunu, kada su maskirani huligani pocepali izložene radove, navodeći da je „Ministarstvo kulture moralo jasno da osudi napad i da omogući ljudima da nastave tu izložbu na bilo koji način“.

#related-news_0

„Umesto da se ostvari dijalog u kojem je moguća satira, kritika, mi imamo izvrnutu tortu“, kaže Milosavljević.

„To je jedan od najodvratnijih vidova cenzure, gde vi gurnete fašiste da uništavaju nepodoban sadržaj, što svedoči da živimo u jednom neslobodnom društvu. Potrebna je mnogo masovnija i snažnija reakcija društva. Ako budemo čekali političke elite da reaguju, onda ništa od toga. Kada je Ministarstvo kulture izdalo to saopštenje, moralo je da bude mnogo više osuda nego što je bilo… Tiho, ćutke i pomireni sa sudbinom posmatramo ove izlive nasilja“, smatra Bešlin.

Na pitanje kako je moguće prevazići trenutnu situaciju, Milosavljević ocenjuje da će se „snaga za to roditi iz tranzicije znanja i mobilnosti ne samo kroz festival Mirdita, već i neke druge stvari. Dešava se smena generacija, važno je da dođe i do smene ideja“.

„Naše je pravo da tražimo odgovornost od političkih elita, ali je važno da ovom društvu objašnjavamo i prevodimo šta želimo da kažemo ovakvim kulturnim događajima. Ne bi trebalo odustati zbog trenutnog stanja. Naša odgovornost je da obrazujemo ljude da vide tu drugost“, zaključuje on.

Sinoćnje otvaranje festivala „Mirdita, dobar dan“ proteklo je u napetoj atmosferi, kao i prethodnih godina. Policija je blokirala raskrsnice kod Centra za kulturnu dekontaminaciju gde se održava festival, sprečavajući grupu Zavetnika i drugih desničarskih grupa da se približe. Prisutan je bio i Miša Vacić, lider Srpske desnice. Policija je odvela jednu osobu koja je prekinula uvodno obraćanje na otvaranju festivala.