Džons: Investicioni plan od devet milijardi evra donet zbog podrške regionu

Vesti 13. okt. 202020:39 > 20:46
Podeli:
Izvor: ANADOLIJA/Dursun Aydemir

Evropska unija donela je investicioni plan za Zapadni Balkan u vrednosti od devet milijardi evra zato što je prepoznala potrebu za podrškom i ubrzanjem približavanja ekonomskog standarda EU i zemalja iz tog regiona, izjavio je Alan Džons iz Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i susedsku politku.

„Evropska unija želi da poveća konkurentnost, da podrži zelenu i digitalnu ekonomiju, da oslobodi ekonomski potencijal regiona, da poveća obim ekonomske saradnje među zemljama regiona i da podstakne reforme,“ rekao je Džons na skupu koji je holandski institut „Klingendejl“ danas organizovao sa regionalnom mrežom organizacija civilnog društva „Think for Europe“, preneo je Centar za evropske politike.

Iako uslovljavanja za dobijanja ove pomoći u planu nema, jasno je da bi ta sredstva zemlje Zapadnog Balkana trebalo da iskoriste da ispune kriterijume za ulazak u EU – da unaprede vladavinu prava, javnu upravu, demokratske institucije i pravosuđe, zaključak je današnjeg događaja.

POVEZANE VESTI

„Vladavina prava je neophodan uslov i ako dođe do nazadovanja, stagnacije ili nedovoljnog napretka, moraćemo da pronađemo načina za rešavanje tog problema,“ rekao je Džons.

On je istakao da je region postigao veliki napredak kada je u pitanju postkonfliktna tranzicija, ali je upozorio da treba da se radi i na političkim i ekonomskim kriterijumima, jer je Zapadni Balkan i dalje daleko od toga da može da izdrži pritisak tržišne ekonomije EU.

Programska direktorka CEP-a Milena Lazarević kazala je da će garantni fond, koji će biti obezbeđen planom, imati dodatnu vrednost, posebno imajući u vidu da je ekonomska pomoć u poslednje vreme često dolazila iz delova sveta koji „nisu najdemokratskiji“, sa često prikrivenim uslovima.

„Ovaj plan pokazuje ljudsko lice procesa pristupanja i ima za cilj da blagodeti pristupanja EU budu opipljivije ljudima“, kazala je Simonida Kacarska iz makedonskog Evropskog političkog instituta.

Đerđi Vurmo iz albanskog Instituta za demokratiju i medijaciju navela je da su za ovaj plan „urgirale“ mnoge organizacije civilnog društva i druge zainteresovane strane, imajući u vidu sve veće pritiske koje dolaze zbog prisustva drugih aktera i država u ovom regionu, poput Kine i Rusije.

Vouter Zvers iz Klingendejla ukazao je da je 2017. razlika između prosečnog dohotka u zemljama EU i zemljama Zapadnog Balkana bila 15 puta veća nego 1989. godine, zbog čega neki scenariji predviđaju da će ovom regionu biti potrebno 200 godina da se približi EU u ekonomskom smislu, pa je pitanje da li će ovaj plan biti dovoljan.