Ocena tri koju je dobila Srbija u izveštaju o napretku Evropske komisije za ovu godinu označava da je Srbija samo delimično pripremljena za članstvo u EU, a činjenica da je ta ocena suštinski nepromenjena u poslednjih nekoliko godina znači da naša zemlja nije napredovala u stepenu svoje pripremljenosti za članstvo u celini gledano, kaže Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.
Ona je za N1 rekla da je određenim poglavljima došlo do nekih pomaka, ali da je u dosta drugih ocena za Srbiju ostala nepromenjena, kao i da čak, u odnosu na prethodne izveštaje, imamo u 12 poglavlja nikakav ili vrlo limitiran napredak zabeležen.
Lazarević je naglasila da ne možemo nikako da se žalimo na EU koja od 2018. godine pokušava da nam da zamajac, „više puta nam je otvarala prozor“.“Mislim da je EU sa svoje strane dosta učinila da podstakne proces, ali svi ti pozivi, još od Junkerove komisije koji su započeli, u kojim pozivaju Zapadni Balkan, pa i Srbiju da što pre krene sa reformama, ja ne bih rekla da su kod nas dali rezultate i da su naše vlasti adekvatno odgovorile na taj poziv“.
POVEZANE VESTI
Na podsećanje da su pravosuđe i izborni proces u izveštaji EK ocenjeni bez ikakvog napretka, rekla je da su Poglavlje 23, sa Poglavljem 24, koja se tiču vladavine prava, poglavlja koja se otvaraju prva i poslednja zatvaraju u procesu pregovora, što ukazuje na njihov značaj i činjenicu koliko su kompleksna.
Dodala je i da bi Srbiji, kada bi svake godine činila dobar napredak u tim poglavljima, godine bile potrebne da ih zatvori.
Ukazala je i na činjenicu da se na ovaj izveštaj čekalo godinu i po dana, jer je kovid usporio neke stvari i kod nas i u EU, ali da je iz izveštaja evidentno da i pre kovida u Srbiji nije bilo napretka, da period od godinu i po dana nije koristila, već ga je koristila da stagnira.
Na pitanje koliko smo daleko od EU, Lazarević je rekla da bi, ukoliko bi „nekim čudom“ nova Vlada Srbije, odlučila da potpuno posvećeno krene da radi na reformama i da implementira zakonodavstvo, Srbija uspela za nekoliko godina da se uskladi sa EU i dodala da je bilo primera koji to dokazuju, kao što je to Slovačka.
Upitana kako Srbija nije za vreme korona krize uvidela da se članstvo u EU isplati, kada je izdvajan ogroman novac za članice u rešavanju problema, ona je istakla da i dalje ne postoji dovoljna svest o tome.
„Čini mi se da ne postoji ni u građanima, ni u političkim elitama“.
Podsetila je i da će za Hrvatsku, koja je nama najsličnija od država članica EU, iz budžeta Unije biti izdvojeno od 50 do 55 milijardi evra u narednih sedam godina, a da najavljeni ekonomski plan za ceo Balkan za isti period iznosi devet milijardi evra.
„Samim tim možete da vidite kakvi su gubici“, zaključila je Lazarević.
